[Chicot]

Он је најодговорнији што нас је, сменом (мада легалном) Милана Стојадиновића, довео у позицију да бирамо Хитлера или рат.

Због чега мислиш да не бисмо били у ситуацији "пакт или рат" и да је Стојадиновић остао? Ако се погледа развој опште политичке и касније војне ситуације (на континенту и шире) тешко да би било каква политика (било ког нашег политичара) могла да измени нашу позицију у том смислу.

Мислим да је Хитлер од свих који су значили нешто у политичком животу Југославије једино са њим имао "конструктиван" однос. Павлу наравно није веровао, јер је био британски човек од главе до пете, а још мање људима који су га збацили. С друге стране, ни међу хрватским лидерима, Хитлер није имао свог пиона; Мачек је такође био пробритански расположен, а Павелић италијански играч, готово без утицаја на хрватске масе, и у кућном притвору.

Чак и формално неутрална Југославија са Стојадиновићем као премијером била би му по вољи. Зато што му је била прихватљива и Павлова Југославија, која је по споразуму од 25. марта, суштински била неутрална.

То је све ок и вероватно би са Стојадиновићем биле мање шансе да се планира разваљивање такве Југославије у опортуном тренутку током рата, или касније - након очекиване победе.
Али, питање око неутралности Југославије - у смислу како је то било са Турском - није зависило само од Хитлерових жеља и "наклоности". Италијански апетити на Балкану и у северној Африци након слома Француске, питање живота или смрти британске империје које се решавало тамо (у корелацији са Балканом), Хитлерови планови са Совјетима су фактори који су поставили сцену за све балканске земље - па и Југославију.

Од момента пада Француске Југославија није могла да се нада никаквој неутралности, могла је само да изабере страну оног тренутка када се фокус свих активних учесника усмерио ка овамо.

Изгледа апсурдно, али крајем 1940 и почетком 1941 Хитлер готово сигурно Стојадиновићу не би нудио специјалне услове које је понудио Павлу. Понудио би му неке друге повластице, али би Југославија свакако била упрегнута у ратне напоре Рајха. Или би била скршена, у случају одбијања.

Право питање је само : каква би била унутрашња политичка ситуација (бановине не би било, па је питање како би се Стојадиновић изборио са Хрватима), како и колико би он припремио земљу за рат и наравно, какав би био његов одговор Хитлеру (што је у вези претходна два).