[Felix]

Управо завршио са читањем. Одлична књига, јако потресна, требао би да је прочита свако ко жели да се упути у сурову историју послератне диктатуре. Мени су најпотреснија била управо сведочења аутора о трагичним судбинама људи које је познавао, као и о клими у народу одмах после рата, о релативно брзом прихватању новог система (што нам много говори о људском роду) али и о групама младих људи који нису желели да прихвате ту нову стварност.

Топле препоруке.

Кад бих знао адресу Љубодрага-Дуција, купио бих још један примерак књиге да му пошаљем да прочита. У књизи би му подвукао оне делове где Бељаковић набраја шта су све сељаци имали пре рата, какву механизацију и како су радили. После тога не би више причао о "беди" у Краљевини Југославији те фамозном спашавању српског народа од стране комуниста.Верујем да су ти у књизи били интересантни и они делови где се описују активности комуниста по доласку Немаца. Сачекивали су их црвени ко рођену браћу.

Да, јесу, али сам то већ знао. А добро си споменуо и његов опис села. И мени се то посебно свидело, од стила и топлине приповедања до дескрипције какво је село било пре рата, са посебним вредностима, поштовањем традиције, поделом рада итд... једном речју здравом заједницом. Неупоредиво са овим данашњим селом и сељаком, изданком социјалистичког "сељака-полутана" (част изузецима!).