22-12-2013, 04:37 AM
(22-12-2013, 12:26 AM)Владимир Петровић Пише: Усташка идеологија је комбинација нацизма и фашизма, а прави корен јој је у екстремним ватиканским круговима, а што се тиче
"Усташка идеологија" није постојала. Осим болесног примитивизма, они се нијесу политички ни идеолошки уклапали ни у један "изам". То су фашисти и нацисти сами за њих говорили. Ваљда су они знали о чему говоре?
Нпр. Талијани су говорили да су Хрвати цијели вијек иза, да припадају Оријенту 19. вијека, а не Европи 20. вијека.
Да не улазим у поједине детаље, тачку по тачку, зашто они нијесу припадали ни фашизму ни нацизму.
Тако исто то све нема никакве везе ни са Ватиканом. Сви највећи хрватски идеолози србомржње и нијесу били неки католици. Хрватски попови који су учествовали у томе свему, нијесу ту учествовали ни као попови, ни као католици, него као Хрвати. Могли су се звати и Марсовци, а све остало би било исто.
Током рата су покушавали копирати нацизам и фашизам, али све се то увијек сводило на шизофрену мржњу према Србима. Осим тога, ништа друго.
(22-12-2013, 03:11 AM)Владимир Петровић Пише: НДХ је била сателит нациста и фашиста, факт.
Унутрашњу хрватску политику нијесу кројили ни нацисти ни фашисти, него су је кројили сами Хрвати.
Она је у цијелости од првог до задњег, њихово хрватско дјело, које нијесу наметали ни нацисти ни фашисти.
Дакле, сателитска у томе смислу свако није била. А то је баш прави проблем у вези хрватске државе током Другог свјетског рата.
Цитат:Само су у Србији нацисти стрељали сто Срба за једног Немца, факт.
Немачким нацистима је војни пуч групе србских официра пореметио планове за инвазију на СССР, где их је после сачекало тадашње најстрашније руско оружје, руска зима, а србски герилци су на јужној прузи увелико допринели својим саботажама поразу Ромела у Африци, зато нас нацисти и дан-данас толико мрзе и желе да униште све што је србско!!!
Ко још вјерује у ово. Да су Њемци стигли пред Москву и у сред љета, било би исто.
Покушали су, ЗАПЕЛО ЈЕ, и то је то. Без обзира на годишња доба, цијела њихова стратегија је била у томе да се погура колко се море и ако се успије, успије се, а ако не, знало се шта ће бити. А било је онако како је и било.