23-05-2017, 12:40 AM
(22-05-2017, 11:19 PM)Милослав Самарџић Пише:(22-05-2017, 11:12 PM)Громовник Пише:То што кажеш је из ове перспективе.(22-05-2017, 10:29 PM)Милослав Самарџић Пише: Никпкај, губиш из вида огромну мржњу према Швабама и широко распрострањено мишљење да само чекају моменат да нас нападну - са све својим савезницима около.
И шта кажеш, кад је већ тако - дај да их испровоцирамо онако људски, да имају и повода за то
Из оне перспективе, сматрало се да Швабе увек имају повод.
Није баш тако. Чему служе ти елитни генералштабни официри ако не да рационално анализирају ситуацију? Пре свега, Хитлер се не би толико упињао да наведе Павла на потпис само да би га тек тако напао после свега неколико дана. Значи, напад на Југославију сигурно не би уследио барем до савладавања Грчке (мада у реалности напад би могао да се очекује тек када би Хитлер поразио СССР). Пакт је подразумевао да напад на Грчку мора да иде преко Бугарске, далеко неповољнијим путем за офанзиву, и на правцу где би се грци далеко дуже одржали. Све што смо ми урадили јесте да смо омогућили Немцима да искористе повољнији правац преко Вардара.
Последица- самлели и нас и Грке за двадесетак дана. Будите сигурни да Грци нису ни најмање срећни што су нас Немци напали тада, управо због тога.
Зато сам и рекао да је изабрани тренутак монументална грешка!
Незадовољство Павлом је могло да се изрази пучем и са малим одлагањем, без већег ризика од неуспеха а са далеко мање поразним последицама и далеко већом "штетом" коју би нанели Немцима. И то је чињеница која је била сасвим јасно уочљива и у то време.