[ПРОСВЕТАР]

Све велике силе се дугорочно гледано боре за остварење својих геополитичких циљева који су непроменљиви, ма која политичка опција се налазила на власти. Одатле сличност и паралела са неким прошлим временима, али треба увидети и разлике које поставља садашњица - пре свега и сама ЕУ је вазална територија САД, тако да су унутрашње размирице и надметања између чланова тривијални и више служе као привид да оне и саме воде неку независну политику, што је илузорно.

Земља је у окупационом стању већ 60 и кусур година, тако да је гледајући на то, нама свака година 1942. Рекао бих да данас далеко мање него у 1942. политичке струје у Србији искристалисане, већ се мање-више безуспешно покушава настављати Титова политика седења на две, а некад и на три столице. Идеолошки и културолошки хаос влада у главама већине Срба, а посебно њихових вођа. Врхунац лудила је информација коју сам недавно чуо, а то је да су испред палате правде, пре неки дан кад је било рочиште за Дражину рехабилитацију, и противници и поштоваоци Ђенералови носили Путинову слику. Дакле, живимо у два паралелна универзума. Две у свему сукобљене стране на сасвим различите начине доживљавају једног истог човека, притом се истовремено уздајући у њега као избавитеља.

Међутим!

Неки нови клинци спремни су да ламент друга Гроковника баче на ђубриште историје!

Нађосмо ову песму у старим бројевима гласила Србскијех Четника „Србија”, па каже:

ПОРУКА ВОЈВОДИ ЂУЈИЋУ

Ој Војводо Србског рода сине,
Од Динаре чувене планине,
Порука је од твога Народа
Да му дођеш, Момчило Војвода!

Имал' ишта од овога боље
Кад би дош'о у своје Топоље,
Родно мјесто гдје си се родио,
Свом Народу жељу испунио!

Да посјетиш мјесто твога Рода,
И водопад од Крчића твога,
Стару кућу гдје си се родио,
И конабу гдје си вино пио.

Да ти нога на Динару стане,
Да се сјетиш на минуле дане,
И да одеш у Стрмицу с'нама,
У Храм Србски Светога Јована.

Гдје си некад и Свештеник био,
За свој Народ Богу се молио.
Да одемо скупа на Пађане,
Гдје си тешке проводио дане.

Дођ' Војвода радо те желимо
Да са тобом радост поделимо,
За тебе смо пјесме састављали
Ти не дође а ми их пјевали!

Нека дођу сви Четници наши,
Србска Војска никог се не плаши,
Узели су традиције старе
Које Срби свуда радо славе.

Све је прошло, и ово ће проћи,
Надамо се да ће боље доћи,
Да ће доћи велике промјене
И несреће срећом да замјене.

Поруку смо послали и Фрању
Тући Србе он није у стању,
И он види да је немогуће
Да му Срби броје на тисуће.

Јер Крајишник као змија љута,
Никоме се не склања са пута.
Нема више хрватског Тита,
Да Србина погрешно васпита.

И његових лажних партизана,
Који су се борили са нама;
Петокрака Кокарде се стиди,
Сакрила се, више се не види.

Србски Народ сад се добро слаже,
Побједа је, сваки тако каже,

А Босна је Србска Покрајина
Наврат стала свима душманима,

И средила Турке Азијате,
У Крајини ми ћемо хрвате!

Дамјан Глигић, Канада.

---