[Милослав Самарџић]

Свакако врло користан и поуздан извор. Причао ми један човек (Адолф Хитлер) који више није жив...

Сећам се времена кад смо се подсмевали таквим комунистичким "сведоцима". Али шта ја знам, овако нестручан и методолошки неизграђен.

Али остаје факат да идеш уназад у историјској анализи, то јесте методолошка грешка. Практично замераш пучистима што нису били баба Ванге. Ајде размисли када си ти погодио неки будући политички догађај? Да ли си предвидео да ће Тадић да се љуби са Дачићем, па онда да ће Вучић и Тома онако да окрену, па онда да ће Дачић да се љуби и са Вучићем?
Ја нисам.
Нпр. крајем 1989. ја сам веровао да је 1990. готово са комунизмом. До тада није било слободно формирање странака. Мислио сам, чим се странке формирају, оде комунизам, јер ће људи гласати као и некада за демократе, радикале, земљораднике... тј. да сада те странке нису на власти само зато јер их нема.
А 1990, 1991. и не знам докле мислио сам да ће НАТО подржати нас, а не Хрвате, муслимане и Албанце. То је било толико распрострањено, да су неки ишли у америчку амбасаду да се нуде за рат против Ирака (и Шешељ, колико се сећам).
24. марта 1999. зове ме др Милош Костић и Вашингтона и каже да су кренули авиони на нас, он је то гледао уживо на ТВ. Нисам веровао.
Пуковник Крсмановић био је командант аеродрома Поникве и са својим официрима је тада стајао на писти - дакле, пошто им је јављено да су авиони полетели - јер нису веровали да тај свет то може да уради.
Зато ти рекох, кад пишеш о једној години, ређаш оно што је било пре, а не оно што је било после. Правиш се да не знаш шта је било после.