25-05-2017, 11:07 PM
То је тачно, јер је њима идеологија, тј власт на првом месту.
Међутим, овде се ради о нечем другом. Морали су да поштују " научни апарат", јер се тада , чак и без великог броја научника који су погинули или емигрирали, на универзитету налазио велики број наставника, махом специјализованих на престижним европским факултетима који су се држали науке као " пијан плота". То је , у исто време, био одличан алиби да неку студију, расправу или монографију искритикују, а да се не упуштају у политичке или идеолошке оцене. Комунистима је требало да буду део научне елите, па су поштовали научни приступ, али су уметнули фалсификате и тако обртали причу на своју страну. За 27. март је, рецимо, значајан онај филм из Филмских Новости, који има и звучни запис. Тај филм је неупоредив извор који потврђује да комунисти нису имали никакав утицај на пуч. Тај филм није имао никакав утицај на нашу јавност, јер се, а ни то није случајно, у нашој јавности појавио тек након ратова 90-их. Тада је, већ, и у уџбеницима почела да се прича о 27. марту представља на начин који је био познат само у емигрантској литератури коју су писали и издавали људи блиски круговима које колоквијално зовемо љотићевцима и недићевцима. А то је, као што је познато, тумачење историјских догађаја на основу њихових резултата, а не узрока. То је принцип превазиђен још пре 1000 година, али се увек враћа и то не само код нас, јер је погодан за манипулацију која је често потребна разним идеолошким групама ради остваривања политичких циљева.
И, наравно, упоредо са овим, комунистима је било потребно да буду не само " авангарда радничке класе", него и сам крем српске интелектуалне елите. Зато су у све и свашта фалсификатима уметали себе.
Дакле, борба против њихове историографије подразумевало је избацивање фалсификата и лажи које су они додали и историја је постајала јасна. Код ових других, којима је страх укаљао образ, је проблем што су невиђени лажови и што су спремни све да баце у блато да би сакрили какве су гњиде били за време рата.
Међутим, овде се ради о нечем другом. Морали су да поштују " научни апарат", јер се тада , чак и без великог броја научника који су погинули или емигрирали, на универзитету налазио велики број наставника, махом специјализованих на престижним европским факултетима који су се држали науке као " пијан плота". То је , у исто време, био одличан алиби да неку студију, расправу или монографију искритикују, а да се не упуштају у политичке или идеолошке оцене. Комунистима је требало да буду део научне елите, па су поштовали научни приступ, али су уметнули фалсификате и тако обртали причу на своју страну. За 27. март је, рецимо, значајан онај филм из Филмских Новости, који има и звучни запис. Тај филм је неупоредив извор који потврђује да комунисти нису имали никакав утицај на пуч. Тај филм није имао никакав утицај на нашу јавност, јер се, а ни то није случајно, у нашој јавности појавио тек након ратова 90-их. Тада је, већ, и у уџбеницима почела да се прича о 27. марту представља на начин који је био познат само у емигрантској литератури коју су писали и издавали људи блиски круговима које колоквијално зовемо љотићевцима и недићевцима. А то је, као што је познато, тумачење историјских догађаја на основу њихових резултата, а не узрока. То је принцип превазиђен још пре 1000 година, али се увек враћа и то не само код нас, јер је погодан за манипулацију која је често потребна разним идеолошким групама ради остваривања политичких циљева.
И, наравно, упоредо са овим, комунистима је било потребно да буду не само " авангарда радничке класе", него и сам крем српске интелектуалне елите. Зато су у све и свашта фалсификатима уметали себе.
Дакле, борба против њихове историографије подразумевало је избацивање фалсификата и лажи које су они додали и историја је постајала јасна. Код ових других, којима је страх укаљао образ, је проблем што су невиђени лажови и што су спремни све да баце у блато да би сакрили какве су гњиде били за време рата.