[гињица]

Гледајући 7. епизоду Равне Горе не могу сакрити утисак да је редитељ доста отишао правцем произвољног тумачења дешавања у краљевини Југославији у првим данима окупације.Много је себи дао уметничке слободе и евидентно помирујућег концепта који је зацртао да учини у овој серији(националног и комунистичког),али мишљења сам да је упао у велику колотечину Београдске данашње интелигенције којој је данас највише стало да задржи привилегије за себе и своје породице које им је комунизам омогућио.Једно је сигурно ,да је Дражу представио у оном светлу у каквом га до сада нико није представио,позитивном,озбиљном ,стручном,људском,официрско-војничком,а његове саборце од случаја до случаја као мешавину Булајићевског виђења,комунистичке тикете,мало српског памћења,и хумористичке личне линије спознаје уметничке слободе.Све у свему исувише произвољности и историјских нетачности потпуно непотребних у овом тренутку.