[posmatrač]

Мени је један од занимљивијих коментара на рехабилитацију Калабића био "као да је нај важније што није издао Дражу".

Како одједном да им то није важно?
Можда зато што је господин Самарџић у својој књизи доказао да је то лаж!
Послије те књиге ударили су на кредибилитет Самарџића, али још увијек (колико је мени познато) нису демантовали закључке судског вјештака. Без обзира на све ресурсе који им стоје на располагању! Па да и мало сумљају у самарџићеве закључке ишли би до чувеног института у Висбаденуу. Али нису! Зашто?

По мени калабићева "издаја" је врло битна ставка!
На њој треба максимаално инсистирати.
Јер ако је Калабић издао, био је доступан септембра 1946. године суду у Мионици и тај суд није могао донијети никакву пресуду или рјешење у калабићевом случају без суђења.
Ако Калабић није издао, онда су нас деценијама лагали.
Без обзира на доказе господина Самарџића, треба инсистирати и у јавности и на суду у жалбеном поступку да држава, а и "другови" признају да су нас деценијама лагали.
Или да признају, ако им је то лакше, да су се послије рата спрдали са законима и правом и да је рехабилитација основана због њиховог игнорисања темеља права.

Шта год им милије, али треба јавно пред цијелом српском јавношћу да признају једно од тога двога.