[Романија]

Знам да се нико неће сложити али морам да кажем своје мишљење.
По мени, у тексту нема ниједног аргумента да Енглези нису имали везе са пучем.
Ви сматрате да не постоји паралела 27.3. и 5.10. само зато што је неко примио или није примио паре а то је небитно. Вође пуча су добиле власт и "азил" у случају рата, па је очигледно да им је то и обећано.
Други аргумент против како кажете неољотићевске верзије пуча је да данашњи Срби не схватају ондашње Србе. Ја не сматрам да је пуч био лоша ствар а ни добра, Хитлер би нас прегазио и без 25. и без 27. марта. Хитлеров савезник Мађарска је отела огроман комад земље Хитлеровом савезнику Румунији, не видим да би нас ишта боље снашло са Хрватима, а код нас би се кад тад испољило антињемачко расположење, без обзира ко је на власти, тако да је свака страна била погрешна за нас. Стали смо и на Хитлерову страну и на енглеску и америчку и совјетску и на југословенску само нисмо на нашу страни стали.

Аргумент је то што се све зна и нема папира да је неко узео паре. Нису им обећавали егзил, емиграцију, нико тада није ни помишљао да ће бити емигрирања. Размишљало се о повезивању са Грцима и Енглезима у Грчкој.

Него шта су мислили ? Да ће одбранити земљу од Вермахта? Или да ће нам Енглези бранити Кј?

---

"Пошто су Британци закључили да се од кнеза Павла Карађорђевића „ништа више не може очекивати“, британска влада издала је налог да се „предузму мере за промену владе у Београду, чак и путем државног удара“. Главни посао око подстицања „државног удара“ имала је да обави Управа за специјалне операције — СОЕ, која је од лета 1940. стварала своје упориште углавном у моравској Србији. Играјући на савезништво са Србима из Првог светског рата и на новац, агенти СОЕ везали су за себе један већи број виђенијих људи у националним удружењима и у Земљорадничкој и Самосталној демократској странци.

Британци су прво покушали да, преко СОЕ, изазову кризу владе и тако спрече или одложе потписивање пакта. Под утицајем њихових људи, министри Васа Чубриловић, Срђан Будисављевић и Михаило Константиновић поднели су оставке 20. марта. Константиновић је сутрадан повукао оставку. Али онда пред њим појавио се Милош Тупањанин са упозорењем да је „слабић и кукавица“ и да ће му се о „судбини одлучити на крају рата“, па је трећа одлука постала дефинитивна. За Тупањанина се тврдило да је „примио од британског Интелиџенс сервиса 500.000 фунти стерлинга, чиме је подмићивао и остале пучисте“. Уз агенте СОЕ, на подстицању пуча радили су и ваздухопловни аташеи британског посланства у Београду. Један од њих, Меплебек, био је близак пријатељ југословенског генерала ваздухопловства Боривоја Мирковића, организатора пуча. Под његовим утицајем, вишегодишњи завереник Мирковић решио је да пуч изведе у првим сатима 27. марта. Сам Мирковић пронашао је политичког вођу пуча у команданту ваздухопловства генералу Душану Симовићу. Вече пред полазак југословенске делегације за Беч, Симовић је упозорио кнеза Павла да потписивање Пакта може изазвати побуну његових официра против Намесништва. То упозорење није схваћено озбиљно. Влатко Мачек је приметио да никад није чуо да је неки пуч најављен па онда извршен."