[Громовник]

Омогућила им је Југославија. Исто ко што им је ова задња Југославија омогућила ово данас.
Од 1939. тј. успостављања "бановине хрватске" спремано је све оно што се десило Србима 1941. године.
Ни војску ни државу нијесу им дољели Њемци у тобри или можда павелић у џепу из Италије.
Та војска и та држава која је покушала потаманити све Срба до Дрине и Београда, постојала је двије године, док није било ни приче о причи о Њемцима.

Мачек је ишао код Талијана да тражи паре, које је добио, за устанак у љето 1941. године и стварање НДХ.
Ово све љепо пише у Ћановим дневницима.

Омогућило је оно што се дешавало 1918-1939 а поготово оно 1939-1941. године. Ни једно ни друго нема ама баш никакве везе са Њемцима. Да су били Совјети или ко други умјесто Њемаца, исто би било.

Значи по тој логици, и Турцима је омогућио Кнез Лазар, тј. Лазарова Србија да набијају Србе на колац по истој након Косовског боја?

Па како у предратној Југославији, тако и у оној да је остала у Тројном Пакту, каква год да је била, усташе тешко да би смели тако нешто и да помисле да ураде, а камоли да ураде.

А на лаковерно увлачење државе у рат и тако брз њен слом, наравно да су криви они којима је остављена на чување - исти они који су последњих година њеног постојања водили политику пружања неограничених уступака Хрватима.

Него шта него би било исто. Њемци су пред Москвом достигли свој врхунац, посље тога мога је бити само пад, ко што је и био. Већ тад су Совјети почели убацивати више тенкова у борбу него Њемци.
А људи су имали пуно више него Њемци.

Па није баш тако. Временски услови играју битну улогу у исходу битака и ратова, посебно кад су екстремни као они на Источном фронту.

Немци су у освајању Русије ишли на блицкриг, тј. што веће обухватање што ширег простора, у што бржем временском року. Наравно да је тако нешто могућније спровести у дело лети, када су временски услови одлични, него у кишну јесен и немилосрдну зиму када заказује и техника и људство. Прво што је Немце успорило јесте Руска кишна и блатњава јесен, која им је тотално паралисала тенкове и остала возила, која су остала заглављена у Руском блату, и која је брисала са мапа и оно мало путева што су Руси имали ван главних. Осим на земљи, кишно и магловито време су тотално онемогућиле употребу ондашње авијације, од које практично зависио успех блицкрига. Такве ствари су биле као хладан туш за Немачку тактику која је апсолутно зависила од неопходне брзине пробоја. А чим су успорили, то је дало другој страни више времена за регруписање, самим тим смањујући Немачке шансе за победу. А онда је нагло дошла зима, која је још више успорила напредовање, и у коју су Немци ушли обучени у летње униформе, док је Руском солдату она мање-више природно стање, и којем је она више пута била најбољи савезник у рату.