[Громовник]

Немачка тактика јесте била у брзини, која је била већа од брзине мобилизације војске у СССР-у. Укратко, немачка хидра се разапела на превише великом простору, али ни то не би било страшно (по њиховим плановима), јер су немци имали невероватно велике транспортне могућности , док су Руси каснили (не спремни за такву тактику) у оформљењу диверзаната у немачкој позадини. Наравно да ни зима не игра ту НИКАКВУ УЛОГУ!

Читај мало шта сам написао, прво је наступила кишна јесен која је успорила "транспортне могућности".

То је измишљотина. Јер у Русији се зими ЛАКШЕ путује него лети - вековна чињеница. Али је војно напредовање теже. Зато је зима на истоку била идеална за попуне и обнове јединица.

A шта сам ја другачије написао?

Проблем неуспеха немачке тактике је био у следећем:

"Уопште нису очекивали тако ТВРДУ одбрану Руса!"

На СВИМ правцима су имали невероватне проблеме, јер се Руси НИСУ предавали ни у најбезизлазнијим ситуацијама. Ето то је разлог зашто немци нису ни напали Москву како треба, а не освојили.

А оних 400.000 Совјетских заробљеника само у првој ратној години?

Како је то успео да уради, а у сред зиме (што је све изненадило)?

Коњицом!
Искуства са Монголском војском су му показала, да је коњица по таквим условима (зима, блато, мочваре...), изузетно способна да направи обухват тенковских јединица и њихово уништење са леђа. Лаки топ ЗИС са кумулативним пуњењем, али чак и коњички изненадни упад са флашама бензина, је био довољан. Да не говоримо о снабдевању бензином и мобилности немачких бензинских тенкова зими.

Немцима је то већ био ДРУГИ пут, да их коњица учи памети. Први пут су им ту "едукацију" дали пољаци. Када су успели да око 350 немачких тенкова запале за дан, управо нападом коњице са леђа.

Од тада немци придају изузетну пажњу флаковима у позадини тенкова...

Тако да приче и бајке о немачкој изузетној вештини - мачку о реп. Да су могли, урадили би.

Тврд је орах (немцима рацку), воћка чудновата - не сломи га, ал зубе поломи...

Јел то нешто у овом стилу?

Још додати да је та зима била (длаку) испод просека температура, али и да немачка и није много топлија од Русије (већа влага, нпр).

Један Стаљинград је у просеку хладнији за 6 степени од једног Берлина. Додај томе ту "длаку" (а није длака уопште, већ је једна од најљућих зима била 1941/1942), и Немачке летње униформе у нападу на Москву, па ће ти ствари бити мало јасније.

Само Новембра 1941. дупло више војника Вермахта је страдало од хладноће, него у борби. Сматра се да је зима 1941/1942. коштала Вермахт између 100.000 и 250.000 живота и 14.000 ампутираних удова због последица хладноће а заједно са наредним зимама на Источном фронту више од 734,000 живота, односно 23% целокупне војске.