09-06-2017, 11:56 AM
Жељко Ињац: Инквизиција српског патријарха Иринеја!
Од
Видовдан -
7. јуна 2017. 20
ПОДЕЛИ
Facebook
Twitter
Патријарх Иринеј одузео парохије неким свештеницима, а професорима Богословског факултета забранио да јавно иступају у медијима без његовог благослова (дозволе). Ова вест се прво пронела Твитером па потом и Фејсбуком муњевитом брзином са све пропратном фотографијом акта о „забрани“ јавног наступања у медијима професора ПБФ. Потом је био ред да и медији објаве ову вест о „инквизиторском“ настројењу патријарха српског Иринеја, који атакује на академску слободу грађана, кажњава ревносне попове који подржавају дарвинизам и уплиће се у рад универзитета у Београду.
Споља гледано, без познавања устројства цркве, заиста делује како је патријарх Иринеј кренуо у обрачун са црквеном интелигенцијом, оном либералнијом. Гледано из угла цркве, којој припадају и ти професори и свештеници који су остали без парохија, тај факултет је факултет цркве и сходно део одговорности црквене хијерархије. На њему се образују будући свештеници, епископи, попадије, вероучитељи, калуђери. Примарна функција му је дакле образовање кадрова цркве. Оснивач факултета је опет иста та црква. Богословски факултет делује са благословом цркве и патријарха. Уколико би патријарх ускратио свој благослов ПБФ (Православном Богословском Факултету) он се више не би могао звати православним а његово постојање би изгубило смисао. Они који би завршили овај факултет у том случају не би могли постати свештеници јер факултет не би био део цркве.
Шта је онда спорно у овим најновијим одлукама патријарха којим је хтео да дисциплинује оне који су уверени да могу да раде и да говоре шта им падне на памет без одговорности и послушности? Изгледа баш ништа, али је прича одлично послужила новој кампањи против цркве на друштвеним мрежама и у медијима. И пре неколико година патријарх је издао сличан акт у коме захтева од запослених на Богословском факултету као и од свештеника из његове епархије да пре него наступе у некој емисији на телевизији или дају неко саопштење за медије затраже његов благослов, или боље рећи да га обавесте и информишу о садржају емисије или текста у штампаним и електронским медијима. Ово је учињено јер је пракса показала да се често злоупотребљава слобода говора и да се често јавност збуњује јер се нечије лично мишљење доживљава као званични став цркве.
Уосталом ово практикују готово сви епископи СПЦ што се тиче јавног наступа у медијима клирика цркве. Када црквена власт (тј. епископи) не би тако поступали Миломир Марић би направио неку нову „Фарму“ сачињену само од славољубивих попова и оборио све рекорде гледаности у Србији а вероватно и у региону. На крају тако нешто се и десило недавним уласком једног свештеника у риалити „Парови“. Уосталом свака институција како државна тако и приватна од војске, странке или компаније има јасно дефинисана и ригидна правила ко и како може иступати у јавности како у име те институције тако и у своје име ако то има утицај на њен рад или на слику коју о њој има јавност.
Ипак, захтевање од академских грађана тј професора универзитета у Београду који нису и свештеници да полажу рачун патријарху и цркви на неки начин делује као уплитање цркве у академске слободе и ту долазимо у конфузну парадоксалну ситуацију да се црква уплиће у световне институције које су заправо црквене или боље речено које су у служби цркве. Професори ПБФ као академски грађани имају право да се не повинују патријарховом захтеву, али као крштени и верујући људи због непослушности цркви подлежу црквеним санкцијама. Исто тако они кад иступају у јавности као професори или предавачи Богословије могу довести у заблуду јавност да је њихово мишљење и мишљење цркве или барем целокупног наставног особља ПБФ.
Богословски факултет је пре свега и изнад свега факултет цркве. Ништа на њему не функционише без благослова. За само уписивање на факултет потребан је благослов неког од епископа. Овога су били свесни професори и кад су почињали са својим радом на Богословском факултету, тако да је заиста чудно да им то одједном није јасно. А да им напрасно није јасно сведочи и патријархов акт који се нашао јавно објављен на интернету. Неко је дакле од оних којима је упућен овај акт погођен овим захтевом патријарха фотографисао га и окачио на интернет желећи да га представи као сурови диктат немилосрдног патријарха.
Кампања која се континуирано и систематски води на интернету у медијима против СПЦ већ годинама уназад, поприма нове перфидније облике. Пошто је реакција на стереотипе о бесним аутомобилима и луксузу епископа током заседња СА Сабора СПЦ наишла на млаку реакцију код публике, медији који предњаче у измишљању спинова и црквених сплетки су прешли на следећу фазу. Ова нова фаза би требала да прикаже како се у цркви одвија неки жесток сукоб који црква вешто прикрива између прогресивних интелектуалаца и затуцаних консервативаца. Свако ново дешавање у цркви и информације или полуинформације се користе у овој антицрквеној кампањи.
Објављивање овог патријарховог дописа професорима јавно на интернету, као и спиновање јавности о тобожњој подељености цркве око питања еволуционизма није ништа друго него наставак антицрквене кампање.
Овим се не само жели обманути јавност како око дарвинизма постоји некаква оштра подела већ и да се црква већински прогласи као назадна и ретроградна јер је ето „против науке“. Српска црква се овом кампањом коју воде другосрбијански либерални кругови и медији које контролишу странци жели јавности приказати као мрачна, заостала, племенска и клерикална, антинаучна, са инвизиторским методама обрачуна са неистомишљеницима. Сами професори ПБФ и поједини свештеници па и врх цркве иду на руку (свесно или несвесно) овој антицрквеној кампањи у медијима и на друштвеним мрежама. Потпуно непотребна уплитања у питања еволуционизма, у шта је црква очигледно вешто увучена од оних који јој не желе добро, су дала одличан материјал за продужетак антицрквене кампање којој је једини циљ блаћење и срозавање угледа цркве. Тако да су ови професори и свештеници кажњени не због дарвинизма, како то медији желе приказати, већ због распиривања раздора међу верницима. Свако ко иде мимо политике и самовољно иступа у јавности било којој озбиљнијој организацији у свету да припада, било она пословна или државна, био би кажњен.
Циљ блаћења цркве јесте да се пољуља поверење које ужива у српском народу самим тим и њен утицај. Ко ће сутра да верује цркви да је Косово српски Јерусалим за који се морамо изборити да нам га отму, када ту исту цркву по писању таблоида предводе педофили, содомисти, лопови, и мрачњаци који још увек верују да је земља равна плоча и желе да спале неког српског Галилеа на ломачи? Заиста ако нам убију веру у нашу цркву у нашу традицију мало шта ће остати и од нашег идентитета и ми ћемо бити лак плен.
Аутор Жељко Ињац, СНС
Од
Видовдан -
7. јуна 2017. 20
ПОДЕЛИ
Патријарх Иринеј одузео парохије неким свештеницима, а професорима Богословског факултета забранио да јавно иступају у медијима без његовог благослова (дозволе). Ова вест се прво пронела Твитером па потом и Фејсбуком муњевитом брзином са све пропратном фотографијом акта о „забрани“ јавног наступања у медијима професора ПБФ. Потом је био ред да и медији објаве ову вест о „инквизиторском“ настројењу патријарха српског Иринеја, који атакује на академску слободу грађана, кажњава ревносне попове који подржавају дарвинизам и уплиће се у рад универзитета у Београду.
Споља гледано, без познавања устројства цркве, заиста делује како је патријарх Иринеј кренуо у обрачун са црквеном интелигенцијом, оном либералнијом. Гледано из угла цркве, којој припадају и ти професори и свештеници који су остали без парохија, тај факултет је факултет цркве и сходно део одговорности црквене хијерархије. На њему се образују будући свештеници, епископи, попадије, вероучитељи, калуђери. Примарна функција му је дакле образовање кадрова цркве. Оснивач факултета је опет иста та црква. Богословски факултет делује са благословом цркве и патријарха. Уколико би патријарх ускратио свој благослов ПБФ (Православном Богословском Факултету) он се више не би могао звати православним а његово постојање би изгубило смисао. Они који би завршили овај факултет у том случају не би могли постати свештеници јер факултет не би био део цркве.
Шта је онда спорно у овим најновијим одлукама патријарха којим је хтео да дисциплинује оне који су уверени да могу да раде и да говоре шта им падне на памет без одговорности и послушности? Изгледа баш ништа, али је прича одлично послужила новој кампањи против цркве на друштвеним мрежама и у медијима. И пре неколико година патријарх је издао сличан акт у коме захтева од запослених на Богословском факултету као и од свештеника из његове епархије да пре него наступе у некој емисији на телевизији или дају неко саопштење за медије затраже његов благослов, или боље рећи да га обавесте и информишу о садржају емисије или текста у штампаним и електронским медијима. Ово је учињено јер је пракса показала да се често злоупотребљава слобода говора и да се често јавност збуњује јер се нечије лично мишљење доживљава као званични став цркве.
Уосталом ово практикују готово сви епископи СПЦ што се тиче јавног наступа у медијима клирика цркве. Када црквена власт (тј. епископи) не би тако поступали Миломир Марић би направио неку нову „Фарму“ сачињену само од славољубивих попова и оборио све рекорде гледаности у Србији а вероватно и у региону. На крају тако нешто се и десило недавним уласком једног свештеника у риалити „Парови“. Уосталом свака институција како државна тако и приватна од војске, странке или компаније има јасно дефинисана и ригидна правила ко и како може иступати у јавности како у име те институције тако и у своје име ако то има утицај на њен рад или на слику коју о њој има јавност.
Ипак, захтевање од академских грађана тј професора универзитета у Београду који нису и свештеници да полажу рачун патријарху и цркви на неки начин делује као уплитање цркве у академске слободе и ту долазимо у конфузну парадоксалну ситуацију да се црква уплиће у световне институције које су заправо црквене или боље речено које су у служби цркве. Професори ПБФ као академски грађани имају право да се не повинују патријарховом захтеву, али као крштени и верујући људи због непослушности цркви подлежу црквеним санкцијама. Исто тако они кад иступају у јавности као професори или предавачи Богословије могу довести у заблуду јавност да је њихово мишљење и мишљење цркве или барем целокупног наставног особља ПБФ.
Богословски факултет је пре свега и изнад свега факултет цркве. Ништа на њему не функционише без благослова. За само уписивање на факултет потребан је благослов неког од епископа. Овога су били свесни професори и кад су почињали са својим радом на Богословском факултету, тако да је заиста чудно да им то одједном није јасно. А да им напрасно није јасно сведочи и патријархов акт који се нашао јавно објављен на интернету. Неко је дакле од оних којима је упућен овај акт погођен овим захтевом патријарха фотографисао га и окачио на интернет желећи да га представи као сурови диктат немилосрдног патријарха.
Кампања која се континуирано и систематски води на интернету у медијима против СПЦ већ годинама уназад, поприма нове перфидније облике. Пошто је реакција на стереотипе о бесним аутомобилима и луксузу епископа током заседња СА Сабора СПЦ наишла на млаку реакцију код публике, медији који предњаче у измишљању спинова и црквених сплетки су прешли на следећу фазу. Ова нова фаза би требала да прикаже како се у цркви одвија неки жесток сукоб који црква вешто прикрива између прогресивних интелектуалаца и затуцаних консервативаца. Свако ново дешавање у цркви и информације или полуинформације се користе у овој антицрквеној кампањи.
Објављивање овог патријарховог дописа професорима јавно на интернету, као и спиновање јавности о тобожњој подељености цркве око питања еволуционизма није ништа друго него наставак антицрквене кампање.
Овим се не само жели обманути јавност како око дарвинизма постоји некаква оштра подела већ и да се црква већински прогласи као назадна и ретроградна јер је ето „против науке“. Српска црква се овом кампањом коју воде другосрбијански либерални кругови и медији које контролишу странци жели јавности приказати као мрачна, заостала, племенска и клерикална, антинаучна, са инвизиторским методама обрачуна са неистомишљеницима. Сами професори ПБФ и поједини свештеници па и врх цркве иду на руку (свесно или несвесно) овој антицрквеној кампањи у медијима и на друштвеним мрежама. Потпуно непотребна уплитања у питања еволуционизма, у шта је црква очигледно вешто увучена од оних који јој не желе добро, су дала одличан материјал за продужетак антицрквене кампање којој је једини циљ блаћење и срозавање угледа цркве. Тако да су ови професори и свештеници кажњени не због дарвинизма, како то медији желе приказати, већ због распиривања раздора међу верницима. Свако ко иде мимо политике и самовољно иступа у јавности било којој озбиљнијој организацији у свету да припада, било она пословна или државна, био би кажњен.
Циљ блаћења цркве јесте да се пољуља поверење које ужива у српском народу самим тим и њен утицај. Ко ће сутра да верује цркви да је Косово српски Јерусалим за који се морамо изборити да нам га отму, када ту исту цркву по писању таблоида предводе педофили, содомисти, лопови, и мрачњаци који још увек верују да је земља равна плоча и желе да спале неког српског Галилеа на ломачи? Заиста ако нам убију веру у нашу цркву у нашу традицију мало шта ће остати и од нашег идентитета и ми ћемо бити лак плен.
Аутор Жељко Ињац, СНС