[мунгос]

Значи по тој логици, и Турцима је омогућио Кнез Лазар, тј. Лазарова Србија да набијају Србе на колац по истој након Косовског боја?

Не значи. Није се Лазар братимио са Турцима и стварао зајединчку државу, помагао им да се спреме да боље утамане Србе итд. Напротив. Нити су Турци икад таманали Србе само зато што су Срби. Хрвати јесу и једно и друго. Хрватима је Југославија омогућила да раде оно што су радили. То им не би омогућила ниједна друга земља. По Аустријанцима, Мађарима, Талијанима су дивљали, али то дивљање је било ограничено, спутано и минимално...
А ни Срби под Аустријанцима, Мађарима и Талијанима, нијесу били марва за клање.

То је све омогућила Југославија. Она је припремила Хрвате као џелате и Србе као беспомоћне жртве.

Па како у предратној Југославији, тако и у оној да је остала у Тројном Пакту, каква год да је била, усташе тешко да би смели тако нешто и да помисле да ураде, а камоли да ураде.

А на лаковерно увлачење државе у рат и тако брз њен слом, наравно да су криви они којима је остављена на чување - исти они који су последњих година њеног постојања водили политику пружања неограничених уступака Хрватима.

Такозване усташе нијесу играле никакву улогу ни у Априлском рату ни до њега.
Тек кад је Мачек се нећкао да постане поглавник, прорачунавајући шта ће даље бити, шта ће урадити Енглези, тек онда је павелић упао у игру.
До тад, Мачекови оружани одреди су одиграли са хрватске стране улогу другог фронта иза леђа такозваној југо војсци. Мачековци су саботирали, разоружавали и заробљавали војнике и официре Србе и предавали их Њемцима, пуцали у леђа војсци помажући Њемце итд.

Мачек је већ био у Италији више пута на договорима са Мусолинијем да дигне хрватски устанак и одцјепи НДХ од такозване Југославије.

Па није баш тако. Временски услови играју битну улогу у исходу битака и ратова, посебно кад су екстремни као они на Источном фронту.

Немци су у освајању Русије ишли на блицкриг, тј. што веће обухватање што ширег простора, у што бржем временском року. Наравно да је тако нешто могућније спровести у дело лети, када су временски услови одлични, него у кишну јесен и немилосрдну зиму када заказује и техника и људство. Прво што је Немце успорило јесте Руска кишна и блатњава јесен, која им је тотално паралисала тенкове и остала возила, која су остала заглављена у Руском блату, и која је брисала са мапа и оно мало путева што су Руси имали ван главних. Осим на земљи, кишно и магловито време су тотално онемогућиле употребу ондашње авијације, од које практично зависио успех блицкрига. Такве ствари су биле као хладан туш за Немачку тактику која је апсолутно зависила од неопходне брзине пробоја. А чим су успорили, то је дало другој страни више времена за регруписање, самим тим смањујући Немачке шансе за победу. А онда је нагло дошла зима, која је још више успорила напредовање, и у коју су Немци ушли обучени у летње униформе, док је Руском солдату она мање-више природно стање, и којем је она више пута била најбољи савезник у рату.

Зима је била и Русима, а не само Њемцима. Имали су они још четри љета да заврше шта су започели, али ништа од тога. Она почетка предност је била све што су имали.

Иста ствар је била и на Пацифику и Југоистолној Азији. Енглези и Американци су вјеровали да су Јапанци непобједиви у џунгли. А онда су схватили да је џунгла и Јапанцима исто ко и њима.

Блицкриг, како људи погрешно вјерују, није настао из силе, него из слабости. Њемци су добро знали да, ако не добију рат на брзину, нема другог начина да га добију. Осим да су направили и побацали атомска бомбе, све друго је било питање времена, кад ће се пораз догодити, прије или посље.