[мунгос]

Ау... колико извора треба за ово...
Стојадиновић се и пре стварања Хрватске бановине договорио са Ћаном о спровођењу Лондонског уговора. То има и на Википедији, само што је нетачно оно за Хрватску, што исправља др Драган Петровић. Не знам у којој књизи беше, али изјавио је за један документарни филм, биће ускоро.

То је тачно да је Стојадиновић радио најприје са Талијанима, а онда и са Њемцима. Али није у питању било спровођење Лондонског уговора, него подјела Албаније са Талијанима.
Уствари, цијела та ствар је реакција на хрватске (Мачекове) покушаје интернационализације "хрватског питања". Мачек је већ више пута покушавао и код Талијана и код Њемаца, а и на другијем странама, да задобије подршку.

Стојадиновић је то искористио, да придобије Талијане (касније и Њемце) против Хрвата. У томе је и успио. Али у чему је ствар? Стојадиновић је то радио у име јачања југословенске државе, а не у некаквом тобожњем српском интересу (такво нешто напросто, изван кафански разговора, нико није узимао за озбиљно).
Друга ствар, Стојадиновић је често радио на своју руку, што га је на крају коштало положаја и чиме је пао у немилост такозваног кнеза намјесника.

Дакле, преко Талијана и Албаније, њему је био циљ да минимализује Хрвате и онемогући њихове покушаје, да преко странаца, сруше такозвану државу и остваре свој сан о НДХ.