23-08-2013, 04:33 PM
(22-08-2013, 05:57 PM)Милослав Самарџић Пише: Треће, треба разликовати ситуације кад постоје само два непријатеља и кад постоји много непријатеља. У другој ситуацији договор са једним непријатељем против другог није сарадња у правном смислу, већ ратна тактика. Нпр. генерал Младић је користио муслимане против Хрвата а у другим ситуацијама Хрвате против муслимана и нико га не оптужује за сарадњу са непријатељем. Тј. у његово време није било комуниста који би га оптужили.Читао сам одавно о једном случају из 1993. године, када су муслимани ратовали против Хрвата у средњој Босни. ХВО је постигао споразум са ВРС о откупу неких ракетних система. Али испоставио се проблем транспорта до хрватске територије. Онда се дошло на идеју, да Хрвати исплате цену и да заједно са парама пошаљу координате муслиманских положаја на које ће бити испаљени пројектили.
Тако су српски војници узели новац и бомбардовали муслимане за рачун ХВО-а. По комунистичкој "логици" и ово би била сарадња са непријатељем, као што им је "сарадња са окупатором" рецимо четничко подмићивање италијанских генерала да "зажмуре" на уништење усташког гарнизона у Фочи августа 1942. године.
Шта тек да се каже на дозвољавање Главног штаба ВРС да неколико хиљада хрватских војника (и још десетине хиљада цивила) пређу са личним наоружањем преко српске територије на хрватску, у бекству од муслимана, такође 1993. године. Тиме је фактички спашено много војника ХВО-а, а никад нисам чуо да је Младић због тога назван издајником или колаборационистом. Штавише, у РС се то сматра витешким чином, што и јесте (мада не баш превише корисно за нас).