[ПРОСВЕТАР]

Чека да и ми мало пропуштимо Радоша Бајића кроз топлог зеца пошто су се неки ухватили детаља као што је тип оружија или марка камиона а ми би о нечему мало важнијем!

Даклем во времја оно наш Србин, било сељак или варошанин, НИЈЕ СЕ МОЛИО БОГУ НА ОВОМ НАШЕМ СВАКОДНЕВНОМ, ШАТРОВАЧКОМ НАРЕЧЈУ СА КОЈИМ НАС ЈЕ УСРЕЋИО ОНАЈ ПРВИ ЋОПАВАЦ, КРИМОКАТОЛИК ВУК КАРАЏИЋ, НО ЈЕ ТО ЧИНИО НА ИЗВОРНОМ ПРАВО-СРБСКОМ!

ПРЕВОЂЕЊЕ НАШИХ ТРОПАРА И МОЛИТВИ ЈЕ УРАЂЕНО ТАКОРЕЋИ ЈУЧЕ ЗАЛАГАЊЕМ ВЕЧИТО УМИРОВЉЕНОГ САТАНАСИЈА ЈЕФТИЋА!

ПРЕМА ТОМЕ РАДОШ БАЈИЋ ЈЕ МОРАО ПОВЕСТИ РАЧУНА И О ТОМ "ДЕТАЉУ" КАД ВЕЋ ДАВИ СА СРЦЕПАРАЈУЋИМ СЦЕНАМА СЕНА, ЛИВАДА, КРПЕЊАЧА И ПРАЗИЛУКА!

За Србску Славу, ако не би било Свештеника из оправданих разлога као што је и рат, Домаћин би сам узимао колач, ишјекао га са доње стране унакрст, прелио вином унакрст говорећи "Во имја Отца и Сина и Свјатаго Духа, Амин", а затим га са укућанима окретао певајући ове три песме:

У првој песми Свјатим Мученицима и Светитељу кога славимо, у овом случају Светом Георгију Победоносцу:

"Свјати мученици, иже добрје страдалчествовавше и
вјенчавшесја, молитесја ко Господу, помиловатисја Душам нашим".

У другој песми прославља се наш Господ Исус Христос:

"Слава Тебје, Христе Боже, Апостолов похвало, Мучеников
радованије, ихже проповјед Тројица јединосушчнаја".

У трећој песми се прославља јављање Сина Божијег у људском телу, отелотворење Логоса:

"Исаије ликуј, Дјева имје во чревје и роди сина
Емануила, Бога же и человјека; восток имја јему, јегоже
величајушче Дјеву ублажајем".

Затим Домаћин ломи колач напола саставља га и целивајући га говори:

"Христос посредје нас" (А не "Христос међу нама" јер Срби нису преводили свој језик до јуче!),

Сви укућани такође целивају колач и одговарају:

"И јест и будет" (А не "Јесте и биће").

Е Радоше, Радоше, бар си ово могао да одрадиш како треба, ту ти паре нису требале!

Јадни смо и кукавни да јаднији не можемо бити!