18-08-2017, 05:25 PM
Самарџићу,
већ сам писао више пута:
Током устанка у Србији током 1941. године су пруге биле у дуготрајним прекидима. Линија Краљево-Скопље је тек половином 1942. пуштена у промет. Ниш-Прахово и Сарајево-Чачак су такође били у прекиду до краја 1941. године. То је значајно утицало на промет руда које су Немцима биле врло битне за ратну индустрију.
Једино су пругу Београд-Ниш-Скопље успели да сачувају од већих прекида.
Током 1941. године је разматрано снабдевање Афричког корпуса преко Балкана, али се због великих прекида одустало од тога. У преводу ништа материјала није прошло туда, нису ни покушали.
Каква црна 1942. година и прекиди снабдевања, наравно да нико у озбиљној литератури не пише о томе, и још се Крсмановић чуди...
Током 1942. године се ситуација у Србији смирила, оправљене су пруге и чак повећани капацитети транспорта да би Немци могли да извуку све што им треба са Балкана.
Диверзије које су у том периоду вршене - није спорно да их је било - су биле далеко мањег интензитета него оне из претходне године, и мање од оних из септембра 1943. године.
Оно што ви тврдите да су биле саботаже снабдевања Ромела се углавном дешавало изван оквира кад је снабдевање ишло туда. Наводите неке акције из 1943. године кад су се Немци повукли из Либије.
Друго дајете врло олако оцену саботажа које су биле неприметне. Лер наводи да су железнице биле преоптерећене - и јесу. Постоји и немачки извештај о транспорту током 1942, који такође наводи да је био оптерећен због количине превезеног материјала, не због диверзија.
Наводите са куглице са песком могу да јако брзо зарибају воз. А таквих извештаја нема у железничком архиву. Како је могуће да ниједан воз није стао због тога у Србији?
Дали сте врло слабу анализу диверзија на пругама везано за снабдевање Афричког корпуса, која је у најмању руку претерана.
Већина диверзија на пругама се брзо поправља. Да би се прекинуо саобраћај на дужи период мора да се изведе велика акција, а то теоретске шансе нема да се ради неприметно. Покушај да се то уради тако је осуђен на неуспех.
већ сам писао више пута:
Током устанка у Србији током 1941. године су пруге биле у дуготрајним прекидима. Линија Краљево-Скопље је тек половином 1942. пуштена у промет. Ниш-Прахово и Сарајево-Чачак су такође били у прекиду до краја 1941. године. То је значајно утицало на промет руда које су Немцима биле врло битне за ратну индустрију.
Једино су пругу Београд-Ниш-Скопље успели да сачувају од већих прекида.
Током 1941. године је разматрано снабдевање Афричког корпуса преко Балкана, али се због великих прекида одустало од тога. У преводу ништа материјала није прошло туда, нису ни покушали.
Каква црна 1942. година и прекиди снабдевања, наравно да нико у озбиљној литератури не пише о томе, и још се Крсмановић чуди...
Током 1942. године се ситуација у Србији смирила, оправљене су пруге и чак повећани капацитети транспорта да би Немци могли да извуку све што им треба са Балкана.
Диверзије које су у том периоду вршене - није спорно да их је било - су биле далеко мањег интензитета него оне из претходне године, и мање од оних из септембра 1943. године.
Оно што ви тврдите да су биле саботаже снабдевања Ромела се углавном дешавало изван оквира кад је снабдевање ишло туда. Наводите неке акције из 1943. године кад су се Немци повукли из Либије.
Друго дајете врло олако оцену саботажа које су биле неприметне. Лер наводи да су железнице биле преоптерећене - и јесу. Постоји и немачки извештај о транспорту током 1942, који такође наводи да је био оптерећен због количине превезеног материјала, не због диверзија.
Наводите са куглице са песком могу да јако брзо зарибају воз. А таквих извештаја нема у железничком архиву. Како је могуће да ниједан воз није стао због тога у Србији?
Дали сте врло слабу анализу диверзија на пругама везано за снабдевање Афричког корпуса, која је у најмању руку претерана.
Већина диверзија на пругама се брзо поправља. Да би се прекинуо саобраћај на дужи период мора да се изведе велика акција, а то теоретске шансе нема да се ради неприметно. Покушај да се то уради тако је осуђен на неуспех.