[мунгос]

Види, сад озбиљно, ако мислиш на добровољачке јединице. Све су оне биле сличног карактера, разлика је само што су једни били углађени, обријани, намирисани, опремљени к'о амерчки командоси, други брадати са шубарама, шајкачама, кокардама..., трећи у џинсу итд. Мало се појаве па нестану, ко их доведе и из ког разлога то је друго питање, али у сваком случају не можеш их вратити. Неко хоће да ти добровољно бесплатно помогне, да погине (већина постане свјесна да се гине тек кад неко страда поред њега), да те који дан одмјени, добро ти дође, шта да радиш него да га прихватиш. Постоји то мишљење да су те јединице биле пљачкашке, било је тога. Било га је свугдје, код тих једница нешто више, јер су углавном биле састављене од момака са ивице или друге стране закона.
Хајде да поставимо питање на другачији начин: Што нису потештени дошли да помогну, гдје су они били? Ипак су већина, па ни једна поштена једница, саставњена од непљачкаша не дође. Гузицом у крај.

Ово.

Ја сам знао да се по 3-4 мјесеца не окупам и будем у истој униформи. Највећи проблем су биле ноге и чарапе, бар мени. Униформа је била са четири различите стране: мајица кратки рукава цивилна или џемпер, кошуља СМБ од ЈНА, јакета америчка, а гаће наше.

Друга ствар, онај ко није искусио рат на својој кожи то гледа другим очима. Ако имаш десет људи, а од тога један украде, силује, убије цивила или заробљеника или учини нешто нечасно и прљаво, џабе је овој осталој деветорици да су сви чисти ко суза, најпоштенији и најбољи људи. Због тога једног тако ће ови са стране гледати и на ове друге. Људска природа је таква. Али то је проблем команде, а не ове друге деветорице исправни војника.

У овоме рату је било доста људи који су себе представљали као четници. Неки су то име оправдали, многи нијесу. Како и ти наведе ође свака па и привремена помоћ је злата ваљала. И фала тим људима до неба.