30-08-2017, 01:49 PM
Момчило Павловић
Територија Косова обухвата 4,26 посто целе територије Југославије; 7% југословенског становништва живело је тамо 1981. године. Почетком 1970-их било је 916.168 Албанаца, 228.264 Срба, 31.555 Црногораца и 12.244 етничких Турака на Косову. Албанци су чинили 73,7 посто становништва у региону, Срби 18,4 посто, Црногорци 2,5 посто, а Турци 1 посто. Од 1945. до 1961. године, проценат Срба у покрајини остао је око 25 процената становништва. Почев од 1961. године, проценат Срба у покрајини пао је. Током деценија 1961-1971 и 1971-1981, пропорција је пала на истој стопи од око 5 процената по деценији.
Демографски развој на Косову је један од најталентичнијих и истовремено један од најделикатичнијих питања са којима су тренутно истраживачи. Проблем је у недостатку стварних информација о становништву. Албанци су бојкотовали последњи попис становништва у Србији од 31. марта 1991. године. Због тога се њихови број заснива на статистичким процјенама. (6) Претпостављени су претходни пописи Савезног секретаријата за информације на Косову (1971. и 1981. године). Према новим анализама, попис из 1961. године, спроведен под надзором савезних и републичких органа, је последњи који се може сматрати објективним. Овај попис је регистровао 646.805 Албанаца и 227.016 Срба. (7) Пописи из 1971. и 1981. године спроведени су под надзором власти на Косову. У попису из 1981. године, сарадња републичких органа експлицитно је одбијена уз изговор да статистички органи републике нису били надлежни за попис становништва на Косову. Сепаратистичке демонстрације су се одвијале током пописа.
Зашто је проценат Срба пао на Косову? Наведени су бројни разлози за овај пад. Два од најзаступљенијих су: (1) стопа наталитета албанске заједнице Косова, 35 на 1.000; И (2) миграција Срба из региона. Постојао је бројчано смањење Срба, као и пропорционално смањење између 1971. и 1981. године. Контроверзе су настале због пораста албанских наталитета и културних норми приписаних овим повећањима; Било је и контроверзи око разлога за српски егзодус са Косова. Прво ћемо скренути нашу пажњу на рођене албанске заједнице и размотрити разлоге за миграцију Србије у још једном одељку испод.
Године 1979. године, Косово је имало највишу стопу наталитета у Југославији иу Европи, 26,1 на 100 људи, у поређењу са 8,6 за национални југословенски просек. (8) Током осамдесетих година дискурс у медијима у Србији о рођењу међу албанским женама преузео је Расни надимци. Као што су Џули Мертус и остали приметили, студија о вишим албанским наталитетима често је представљена као свесна одлука албанаца да се брзо репродуцирају како би се променила демографска слика Косова. С тим у вези, албанске жене су представљене као бебе фабрике. Заправо, разлика се може приписати обрасцима руралних и урбаних заједница, културним и друштвеним нормама и очекивањима. Треба напоменути да су Албанци већи проценат руралног становништва на Косову. Мертус истиче да су урбане албанске жене и друге урбане жене у Југославији имале готово идентичне рођендане. (9)
Дискусија о наталитетима мора бити у оквиру веће дискусије о економском положају регије у односу на друге регионе бивше Југославије. Косово је било најсиромашнији и најмање развијен регион у Југославији. Још развијеније републике Југославије и Војводина дале су 3% свог прихода за развој неразвијених република Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине и региона Косова. 1971. године Косово је обезбедило посебан статус путем механизма помоћу кога је његов удео повећан у тзв. Федерацијском фонду за подстицање бржег развоја неразвијенијих република и региона Косова. Косово је добило удео од 33,25 одсто овог фонда од 1971. до 1975. године, 37,1 одсто од 1976. до 1980. и 43,5 одсто од 1981. до 1985. године. Остатак је отишао у друге неразвијене републике. Република Србија не само да је допринела овом фонду федерације, већ је пружила и друга додатна средства за подстицање бржег развоја Косова. (10)
У оквиру партијских организација Југославије и Србије, Косово се посматрао као развојни проблем. Према Мицхаел Палаирет-у, "развојни јаз између Косова и југословенског просјека је упорно и значајно проширен. 1952. друштвени производ по глави становника на Косову био је 44 процената од оног у Југославији, али је до 1988. био свега 27 процената. "(11) Тај пад је делом због високог наталитета, што је значило да апсолутно повећање прихода покрајине и даље Преведено у опадање по глави становника. Палаирет је нагласио да је већина раних инвестиција на Косову ишла на вађење минералних ресурса на Косову и игнорисање инвестиција у производне и друге секторе привреде. После 1966. године, савезна влада почела је сипати ресурсе за стварање нових радних места у индустрији. Палаирет је истакао да је повраћај горе наведене инвестиције био "неуобичајено низак." "Званична статистика указује на то да је између 1971. и 1988. свака јединица инвестиција генерисала само 65 посто постепеног прихода постигнутог у Југославији у цјелини. Фрустрација је владала када је новац нестао или се појавио у великим пројектима изградње. Словенија је отишла толико далеко да је прогласила независно да је смањила свој допринос за пола. "(12) лоше економске перформансе на Косову један је од разлога због којих су Срби одлучили да мигрирају у друге дијелове Југославије.
Овај лоши економски учинак преведен је у високе стопе незапослености: 29,1 одсто, два и по пута више од званичних стопа у остатку Југославије. Седамдесет процената незапослених било је младих између 20 и 25 година. Број незапослених Албанаца и Срба одражава њихов проценат становништва. Између 1970. и 1982. проценат незапослених косовских Албанаца порастао је са 76% на 77.6%, док је број косовских Срба пао са 17.6% на 15.1%. Чињеница да су косовски Албанци на основу Устава из 1974. године добили већи политички утицај нису се нужно претворили у предност у запошљавању у државним предузећима. Заиста, Срби и Црногорци су држали 30 посто послова у овом сектору (13)
Косово под аутономијом је саставни дио веће иницијативе за иницирање "Суочавање са југословенским контраверзијама" (друго издање), чији ће извјештаји бити објављени на ТрансЦонфлицт.цом сваког петка.
Референце
6) Живорад Игић, Косово и Метохија (1981-1991): Увод у југословенску кризу (Приштина, Подгорица: Јединство, Октоих, 1995).
7) Статистички Билтен, бр. 727, 1972, 11. Цитира се у Ружи Петровић и Марина Благојевић, Миграције Срба и Црногораца са Косова и Метохије: Резултати анкете спроведене 1985-1986. (Београд: Српска академија наука и уметности, 1992), 78.
8) Статистички Билтен, бр. 727, 1972, 11, цитирана у Миранди Вицкерс, између српског и албанског (Њујорк: Цолумбиа Университи Пресс, 1998), 171; И Арсхи Пипа и Сами Реписхти, студије на Косову (Боулдер: Источноевропске монографије, 1984), 127.
9) Јулие Мертус, Косово: Како су митови и истине започели рат (Беркелеи: Университи оф Цалифорниа Пресс, 1999), 8.
10) О овим додатним новчаним средствима, српско становништво је више могло имати користи од албанске популације на Косову, што се одражава у паду стопе незапослености у Србији, а стопа незапослености у Албанији се повећава у периоду од 1970. до 1982. године. Погледајте дискусију у наставку и П. Прифити, "Косовски Економија ", у Пипи и Реписхти, студије
Косово, 134-37.
11) Мицхаел Палаирет, "Рамиз Садику: Студија случаја у индустријализацији Косова", совјетске студије 44, бр. 5 (1992): 897-912.
12) Ибид., 899.
13) Прифити, 134-37.
Мислим да је ова ШИПТАРСКИ КОМУНО ЗАПАДНИ ПРОЈЕК.......овсте није толико стар.
Па ценсус од 1961 године показује да ПРИШТИНА има 38,891 становника
Београд 587,899
Загреб 427,319
Скопље 161,983
Сарајево 142,423
Љубљана 133,386
Нови Сад 102,385
Ријека-Сушак 100,339
Сплит 99,462
Марибор 82,387
Ниш 81,073
Суботица 74,832
осијек 71,843
Крагујевац 52,491
Битољ 49,101
Зренањин 48,954
Панчево 40,740
Сомбор 37,802
Прилеп 37,486
Лесковац 33,941
Кикинда 33, 906
Вршац 31,551
Погорица 29,100
Сента 24,987
Бечеј 24,854
Извор
The Statesman's Year-Book 1962: The One-Volume ENCYCLOPAEDIA of all nations
edited by S. Steinberg
Садашња популација Приштина је 500,000 значи има више Шиптара у Приштини него у самој Тирани
где има 418,495
Територија Косова обухвата 4,26 посто целе територије Југославије; 7% југословенског становништва живело је тамо 1981. године. Почетком 1970-их било је 916.168 Албанаца, 228.264 Срба, 31.555 Црногораца и 12.244 етничких Турака на Косову. Албанци су чинили 73,7 посто становништва у региону, Срби 18,4 посто, Црногорци 2,5 посто, а Турци 1 посто. Од 1945. до 1961. године, проценат Срба у покрајини остао је око 25 процената становништва. Почев од 1961. године, проценат Срба у покрајини пао је. Током деценија 1961-1971 и 1971-1981, пропорција је пала на истој стопи од око 5 процената по деценији.
Демографски развој на Косову је један од најталентичнијих и истовремено један од најделикатичнијих питања са којима су тренутно истраживачи. Проблем је у недостатку стварних информација о становништву. Албанци су бојкотовали последњи попис становништва у Србији од 31. марта 1991. године. Због тога се њихови број заснива на статистичким процјенама. (6) Претпостављени су претходни пописи Савезног секретаријата за информације на Косову (1971. и 1981. године). Према новим анализама, попис из 1961. године, спроведен под надзором савезних и републичких органа, је последњи који се може сматрати објективним. Овај попис је регистровао 646.805 Албанаца и 227.016 Срба. (7) Пописи из 1971. и 1981. године спроведени су под надзором власти на Косову. У попису из 1981. године, сарадња републичких органа експлицитно је одбијена уз изговор да статистички органи републике нису били надлежни за попис становништва на Косову. Сепаратистичке демонстрације су се одвијале током пописа.
Зашто је проценат Срба пао на Косову? Наведени су бројни разлози за овај пад. Два од најзаступљенијих су: (1) стопа наталитета албанске заједнице Косова, 35 на 1.000; И (2) миграција Срба из региона. Постојао је бројчано смањење Срба, као и пропорционално смањење између 1971. и 1981. године. Контроверзе су настале због пораста албанских наталитета и културних норми приписаних овим повећањима; Било је и контроверзи око разлога за српски егзодус са Косова. Прво ћемо скренути нашу пажњу на рођене албанске заједнице и размотрити разлоге за миграцију Србије у још једном одељку испод.
Године 1979. године, Косово је имало највишу стопу наталитета у Југославији иу Европи, 26,1 на 100 људи, у поређењу са 8,6 за национални југословенски просек. (8) Током осамдесетих година дискурс у медијима у Србији о рођењу међу албанским женама преузео је Расни надимци. Као што су Џули Мертус и остали приметили, студија о вишим албанским наталитетима често је представљена као свесна одлука албанаца да се брзо репродуцирају како би се променила демографска слика Косова. С тим у вези, албанске жене су представљене као бебе фабрике. Заправо, разлика се може приписати обрасцима руралних и урбаних заједница, културним и друштвеним нормама и очекивањима. Треба напоменути да су Албанци већи проценат руралног становништва на Косову. Мертус истиче да су урбане албанске жене и друге урбане жене у Југославији имале готово идентичне рођендане. (9)
Дискусија о наталитетима мора бити у оквиру веће дискусије о економском положају регије у односу на друге регионе бивше Југославије. Косово је било најсиромашнији и најмање развијен регион у Југославији. Још развијеније републике Југославије и Војводина дале су 3% свог прихода за развој неразвијених република Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине и региона Косова. 1971. године Косово је обезбедило посебан статус путем механизма помоћу кога је његов удео повећан у тзв. Федерацијском фонду за подстицање бржег развоја неразвијенијих република и региона Косова. Косово је добило удео од 33,25 одсто овог фонда од 1971. до 1975. године, 37,1 одсто од 1976. до 1980. и 43,5 одсто од 1981. до 1985. године. Остатак је отишао у друге неразвијене републике. Република Србија не само да је допринела овом фонду федерације, већ је пружила и друга додатна средства за подстицање бржег развоја Косова. (10)
У оквиру партијских организација Југославије и Србије, Косово се посматрао као развојни проблем. Према Мицхаел Палаирет-у, "развојни јаз између Косова и југословенског просјека је упорно и значајно проширен. 1952. друштвени производ по глави становника на Косову био је 44 процената од оног у Југославији, али је до 1988. био свега 27 процената. "(11) Тај пад је делом због високог наталитета, што је значило да апсолутно повећање прихода покрајине и даље Преведено у опадање по глави становника. Палаирет је нагласио да је већина раних инвестиција на Косову ишла на вађење минералних ресурса на Косову и игнорисање инвестиција у производне и друге секторе привреде. После 1966. године, савезна влада почела је сипати ресурсе за стварање нових радних места у индустрији. Палаирет је истакао да је повраћај горе наведене инвестиције био "неуобичајено низак." "Званична статистика указује на то да је између 1971. и 1988. свака јединица инвестиција генерисала само 65 посто постепеног прихода постигнутог у Југославији у цјелини. Фрустрација је владала када је новац нестао или се појавио у великим пројектима изградње. Словенија је отишла толико далеко да је прогласила независно да је смањила свој допринос за пола. "(12) лоше економске перформансе на Косову један је од разлога због којих су Срби одлучили да мигрирају у друге дијелове Југославије.
Овај лоши економски учинак преведен је у високе стопе незапослености: 29,1 одсто, два и по пута више од званичних стопа у остатку Југославије. Седамдесет процената незапослених било је младих између 20 и 25 година. Број незапослених Албанаца и Срба одражава њихов проценат становништва. Између 1970. и 1982. проценат незапослених косовских Албанаца порастао је са 76% на 77.6%, док је број косовских Срба пао са 17.6% на 15.1%. Чињеница да су косовски Албанци на основу Устава из 1974. године добили већи политички утицај нису се нужно претворили у предност у запошљавању у државним предузећима. Заиста, Срби и Црногорци су држали 30 посто послова у овом сектору (13)
Косово под аутономијом је саставни дио веће иницијативе за иницирање "Суочавање са југословенским контраверзијама" (друго издање), чији ће извјештаји бити објављени на ТрансЦонфлицт.цом сваког петка.
Референце
6) Живорад Игић, Косово и Метохија (1981-1991): Увод у југословенску кризу (Приштина, Подгорица: Јединство, Октоих, 1995).
7) Статистички Билтен, бр. 727, 1972, 11. Цитира се у Ружи Петровић и Марина Благојевић, Миграције Срба и Црногораца са Косова и Метохије: Резултати анкете спроведене 1985-1986. (Београд: Српска академија наука и уметности, 1992), 78.
8) Статистички Билтен, бр. 727, 1972, 11, цитирана у Миранди Вицкерс, између српског и албанског (Њујорк: Цолумбиа Университи Пресс, 1998), 171; И Арсхи Пипа и Сами Реписхти, студије на Косову (Боулдер: Источноевропске монографије, 1984), 127.
9) Јулие Мертус, Косово: Како су митови и истине започели рат (Беркелеи: Университи оф Цалифорниа Пресс, 1999), 8.
10) О овим додатним новчаним средствима, српско становништво је више могло имати користи од албанске популације на Косову, што се одражава у паду стопе незапослености у Србији, а стопа незапослености у Албанији се повећава у периоду од 1970. до 1982. године. Погледајте дискусију у наставку и П. Прифити, "Косовски Економија ", у Пипи и Реписхти, студије
Косово, 134-37.
11) Мицхаел Палаирет, "Рамиз Садику: Студија случаја у индустријализацији Косова", совјетске студије 44, бр. 5 (1992): 897-912.
12) Ибид., 899.
13) Прифити, 134-37.
Мислим да је ова ШИПТАРСКИ КОМУНО ЗАПАДНИ ПРОЈЕК.......овсте није толико стар.
Па ценсус од 1961 године показује да ПРИШТИНА има 38,891 становника
Београд 587,899
Загреб 427,319
Скопље 161,983
Сарајево 142,423
Љубљана 133,386
Нови Сад 102,385
Ријека-Сушак 100,339
Сплит 99,462
Марибор 82,387
Ниш 81,073
Суботица 74,832
осијек 71,843
Крагујевац 52,491
Битољ 49,101
Зренањин 48,954
Панчево 40,740
Сомбор 37,802
Прилеп 37,486
Лесковац 33,941
Кикинда 33, 906
Вршац 31,551
Погорица 29,100
Сента 24,987
Бечеј 24,854
Извор
The Statesman's Year-Book 1962: The One-Volume ENCYCLOPAEDIA of all nations
edited by S. Steinberg
Садашња популација Приштина је 500,000 значи има више Шиптара у Приштини него у самој Тирани
где има 418,495