27-09-2017, 04:54 PM
Уранијум и данас убија хероје са Космета
Драган Вујичић | 24. септембар 2017. 20:00
Формирање националне лабораторије за испитивање последица агресије коначно ће утврдити пуну истину о НАТО бомбардовању. Рак десетковао припаднике Треће армије. Досад се ћутало о „мирнодопском страдању“
ОКУПЉАЊЕ Колегијума команданата некадашње Треће армије, Приштинског и Нишког корпуса, које је заказано за 7. октобар у Нишу, почећемо минутима ћутања за пале и умрле другове. На скупу преживелих старешина из свег гласа ћемо подржати државну иницијативу за формирање Националне лабораторије за истраживање последица НАТО бомбардовања 1999. Јер, наш строј је десеткован после рата. На стотине официра и војника умрло је од најтежих болести у ових 18 година, а да се о томе организовано и громогласно ћутало - ово је коментар пуковника Милутина Филиповића, некадашњег команданта Приштинског гарнизона на најновије информације из Београда.
О великом проценту оболевања бораца некадашње Треће армије од најтежих болести до сада се није говорило јавно. Углавном су о томе стари ратници причали између себе и на сахранама на којима су се окупљали. А прича је страшна.
- Први из Корпуса умро је пуковник Ловре, мој шеф обезбеђења током рата на КиМ. То је било одмах по оконачању агресије. Добио је рак плућа који га је однео за двадесет дана - сећао се генерал Небојша Павковић, сада у финском затвору, приликом разговора за "Новости". - После њега од агресивног рака плућа преминуо је генерал Негослав Николић, из Нишког корпуса, а затим је оболело и неколико мојих непосредних пратилаца, припадника Специјалних јединица. Мени је на ВМА 2002. оперисан карцином на бешици а следеће године одстрањена ми је штитаста жлезда.
Генерал Павковић се одлично сећа када је први пут био на месту дејства авиона А-10, из кога су бацане уранијумом обогаћене бомбе. Било је то 3. априла код села Рељан на југу Србије.
И "други" војник Треће армије, генерал Владимир Лазаревић, оболео је у исто време. Имао је чак четири операције, две у Београду и две у Холандији.
- Мом оцу канцер се прво појавио на кожи ноге и два пута је морао на интервенцију - говори Милан Лазаревић, лекар специјалиста у нишком КБЦ. - Отац и ја смо уверени да је оболео од последица бомбардовања. Два пута је оперисан у Хагу, на лицу, а потом код кичме. Важно је да је сада код куће и да му је нега доступна.
Генерал Божидар Делић седам година води борбу са најтежом болешћу. Његова касарна у Призрену за 78 дана била је 148 пута на удару.
- Данас могу да кажем да је сваки авион А-10 који је гађао осиромашеним уранијумом погодио, од тога се и данас умире - говори Делић. - Мени је 2010. откривен рак дебелог црева, а када су ме лекари "отворили" схватили су да је болест метастазирала. Уследио је низ операција на плућима, чак шест. Никад нико раније у мојој фамилији није имао рак.
Генерал сведочи да су његови војници били упознати са ефектима уранијумске муниције, али нико није очекивао да ће бити тако широко коришћена. Уместо са 1.200 метара, авиони су гађали са већих висина и није их било брига што промашују.
- Догађало се да наши војници оду до места дејства да виде шта је "промашено" и да уђу у радиоактивни облак - говори Делић.
За "Новости" тврди да је "Мапа дејства НАТО", коју је ВЈ добила 2001. из Брисела, само делимично тачна. Сећа се да су, рецимо, рејон Будаково, тачније Букову главу, где је био репетитор за везу, гађали десетину пута уранијумском муницијом, а тог локалитета - нема.
Пуковник Влатко Вуковић, јунак са ратишта код Ђаковице, командовао је батаљоном који је често био на мети бомбардера. Слабост је почео да осећа још у мају 1999. а до јуна је са 72 килограма спао на 50. Ипак, није напуштао јединицу да би 2002. морао у пензију. Више није могао ни да хода. Лекари до данас нису успели да дијагностикују болест, а он једва хода и тешко говори.
- Сви моји лекари су свесни да сам оболео од последица ратних дејстава, али пошто ме није "погодило зрно" веле да немају законских могућности да ми напишу одштету. Страшно је шта смо преживели. Још је страшније што се најчешће виђамо по болницима. Када сам на ВМА 2008. срео свог војника Рајана Илића, који је оболео од лимфома, плакао сам - говори Вуковић.
Прича о Малчанском одреду, јединици која је на превоју Дуље била изложена ударима радиактивне муниције, у Београду је готово непозната. Неких 40 сеоских гробаља крије страшну тајну. Пре смрти у 48. Љубиша Ивковић из Преконоге је причао:
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Испитују се сви отрови настали од НАТО бомби
- Кад су ме отпустили са испитивања у болници у Сремској Каменици рекли су ми: "Иди кући, за ту болест нема лека!" Још на ратишту добио сам високу температуру. У Приштини су ми дали 17 инјекција, снимили плућа. У болници су открили да имам воду у плућима, и да ми је цело крило ухватио тумор.
Слична је била и судбина Драгана Стевановића (26), бравара из Доњег Душника, члана истог одреда. По повратку са ратишта мало је спавао и јео, жалио се на главобољу. Крајем августа 1999. хитно је оперисан на Неурохируршкој клиници у Нишу, где му је одстрањен тумор мозга величине девет сантиметара. А онда је пао у кому. Други пут је оперисан у априлу, а умро је 10. јуна 2000. године.
СЛУЧАЈ РАДОЈКА ПАВЛОВИЋА
РАДОЈКО Павловић, физичар из Винче који је водио тим за вађење муниције од осиромашеног уранијума у РС и на југу Србије, 2003. се напрасно разболео и преминуо од рака плаћа. Његова супруга др Снежана Павловић, такође физичар из Винче, слути да је Радојко жртва свог посла.
Како је пре неког времена испричала за "Новости", највише јој смета када од колега чује да јој је муж био пушач и да га је то убило. Како су "Новости" писале 2003, чак три радника предузећа "Водовод" из Врања који су радили на ограђивању рејона Пљачковице, где је НАТО посејао муницију од осиромашеног уранијума, преминуло је од канцера.
УТВРДИТИ ПОСЛЕДИЦЕ НАТО БОМБАРДОВАЊА
ПРВИ кораци ка утврђивању последица НАТО бомбардовања по здравље људи и животну средину у Србији су учињени - иницијатива стотинак стручњака различитих профила да се формира координационо тело и национална лабораторија како би се испитивале последице агресије из 1999. године добила је подршку председника Србије, потврдила је начелница Клинике за неуроонкологију КЦС, и члан Иницијативног одбора Даница Грујичић.
Почетком октобра министри здравља и животне средине Златибор Лончар и Горан Триван одржаће заједнички састанак са члановима иницијативног одбора о даљој реализација ове идеје.
Istina o uranijumu duboko skrivana
Dragan Vujičić | 25. septembar 2017. 22:02
Dva pokušaja 1995. i 2000. da se naučnim putem utvrde strašne posledice NATO agresije zaustavljena. Opasnost utvrđena posle bombardovanja RS. Masovno umiranje naroda od raka u RS počelo već 1996.
VEST o formiranju Nacionalne laboratorije koja će se baviti posledicama NATO agresije probudila je velike nade da će se konačno stići do istine o ovome. Do sada su neslavno završila dva pokušaja da se sveobuhvatno istraži razorni uticaj municije sa osiromašenim uranijumom po zdravlje naroda. Čim bi se pojavili prvi alarmantni podaci, stavljani su pod tepih, a istraživanja prekidana.
Prvo ispitivanje obavljano je u Vinči još 1995, a posle bombardovanja SRJ 1999. godine na VMA u Beogradu pokušano je da se odgovori na pitanje koliko su vojnici i oficiri sa KiM i njihovo potomstvo izloženi riziku jer su bili u kontaktu sa "osiromašenim" projektilima.
- Formiran je i praćen uzorak od oko 2.000 vojnika, a ispitivanje je obavljeno i na uzorku dece rođene 2000-2004. godine, koja se leče i kontrolišu u Dečjem dispanzeru VMA - njih 1.752 - kaže za "Novosti" medicinski stručnjak iz ove ustanove. - Sva ta deca rođena su od roditelja vojnika koji su branili zemlju od NATO. Kontrolnu grupu za upoređivanje rezultata činila su 1.204 deteta rođena pre bombardovanja, od 1995. do 1999. godine.
Kako ukazuje naš sagovornik, na osnovu pregleda i medicinske dokumentacije dobijeni su podaci o učestalosti anomalija, endokrinih i metaboličkih bolesti, kao i malignih neoplazmi kod dečjeg uzrasta. Ovaj izveštaj, međutim, nije dobio epilog. Zvanično, broj ispitivanih je bio mali za naučnu verifikaciju zaključaka. Nezvanično, tadašnje vlasti u Srbiji zaustavile su istraživanja.
Umiranje naroda od najtežih bolesti počelo je iste jeseni, a nezapamćena epidemija kancera počela da kosi izbegle Srbe iz Hadžića u Bratunac i širom RS.
Kako je za "Novosti" potvrdio Milan Orlić, fizičar koji je 1996. radio u Vojno-tehničkom institutu (VTI), a potom u Vinči, prvo ispitivanje dejstva municije sa uranijumom srpski naučnici su radili odmah posle NATO udara u RS. U pitanju je bio, tvrdi on, "tajni državni posao", a zrna od 30 milimetara u Vinču su doneli ljudi iz Državne bezbednosti Srbije.
- Merenja su vrlo brzo izvršena i zvanični izveštaj stručnjaka bio je predat DB i vojsci početkom 1996. Nikada nije publikovan, niti je stanovništvo RS upozoreno na štetnost po zdravlje ovakvih projektila. Tako se dogodilo da se i 2003. po objektima i položajima koji su bombardovani 1995. nalazi rasuta municija od osiromašenog uranijuma i da stanovništvo dolazi u kontakt sa njom - kaže doktor Milan Orlić.
Izveštaj, prema nezvaničnim informacijama, nikada nije objavljen da se ne bi stvarala panika u narodu.
DR PAVLOVIĆ: HAVISTO ZANEMEO
DR Snežana Pavlović iz Instituta Vinča, u četiri navrata, od 2002. učestvovala je u merenjima i čišćenju lokaliteta na jugu Srbije. Ova fizičarka bila je i u timu finskog stručnjaka Peka Havista, vođe druge delegacije Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP), koja je 2001. godine došla da "verifikije" stanje životne sredine.
- Sećam se da kada smo došli do Prohora, Havisto je zastao zadivljen prirodom i uzviknuo: "Bože, kako vam je lepa zemlja!" Na našu opasku da je zato i čistimo od osiromašenog uranijuma, Finac je pokušavao da nas ubedi kako velike opasnosti po zdravlje nema. Ta rasprava je trajala sve do trenutka kada je naš kolega pitao Havista da li bi na ovom mestu pravio vikendicu za svog sina. Njegovo ćutanje bilo je najbolji odgovor - seća se Pavlovićeva.
VODA
GOVOREĆI o uranijumskim mecima koje su se zabili u zemljište, dr Orlić navodi da je moguća interakcija sa vodom. U zavisnosti od geološke situacije, moguće je zagađenje i podzemnih voda.
Municija od osiromašenog uranijuma, inače, prvi put je na Balkanu korišćena 1994. protiv Vojske RS. Naročito žestoko bilo je od 28. avgusta do 12. septembra 1995, kada je NATO izvodio masovne udare koristeći avione A-10 koji su nosili radioaktivne granate.
Izvor: Vecernje Novosti
Драган Вујичић | 24. септембар 2017. 20:00
Формирање националне лабораторије за испитивање последица агресије коначно ће утврдити пуну истину о НАТО бомбардовању. Рак десетковао припаднике Треће армије. Досад се ћутало о „мирнодопском страдању“
ОКУПЉАЊЕ Колегијума команданата некадашње Треће армије, Приштинског и Нишког корпуса, које је заказано за 7. октобар у Нишу, почећемо минутима ћутања за пале и умрле другове. На скупу преживелих старешина из свег гласа ћемо подржати државну иницијативу за формирање Националне лабораторије за истраживање последица НАТО бомбардовања 1999. Јер, наш строј је десеткован после рата. На стотине официра и војника умрло је од најтежих болести у ових 18 година, а да се о томе организовано и громогласно ћутало - ово је коментар пуковника Милутина Филиповића, некадашњег команданта Приштинског гарнизона на најновије информације из Београда.
О великом проценту оболевања бораца некадашње Треће армије од најтежих болести до сада се није говорило јавно. Углавном су о томе стари ратници причали између себе и на сахранама на којима су се окупљали. А прича је страшна.
- Први из Корпуса умро је пуковник Ловре, мој шеф обезбеђења током рата на КиМ. То је било одмах по оконачању агресије. Добио је рак плућа који га је однео за двадесет дана - сећао се генерал Небојша Павковић, сада у финском затвору, приликом разговора за "Новости". - После њега од агресивног рака плућа преминуо је генерал Негослав Николић, из Нишког корпуса, а затим је оболело и неколико мојих непосредних пратилаца, припадника Специјалних јединица. Мени је на ВМА 2002. оперисан карцином на бешици а следеће године одстрањена ми је штитаста жлезда.
Генерал Павковић се одлично сећа када је први пут био на месту дејства авиона А-10, из кога су бацане уранијумом обогаћене бомбе. Било је то 3. априла код села Рељан на југу Србије.
И "други" војник Треће армије, генерал Владимир Лазаревић, оболео је у исто време. Имао је чак четири операције, две у Београду и две у Холандији.
- Мом оцу канцер се прво појавио на кожи ноге и два пута је морао на интервенцију - говори Милан Лазаревић, лекар специјалиста у нишком КБЦ. - Отац и ја смо уверени да је оболео од последица бомбардовања. Два пута је оперисан у Хагу, на лицу, а потом код кичме. Важно је да је сада код куће и да му је нега доступна.
Генерал Божидар Делић седам година води борбу са најтежом болешћу. Његова касарна у Призрену за 78 дана била је 148 пута на удару.
- Данас могу да кажем да је сваки авион А-10 који је гађао осиромашеним уранијумом погодио, од тога се и данас умире - говори Делић. - Мени је 2010. откривен рак дебелог црева, а када су ме лекари "отворили" схватили су да је болест метастазирала. Уследио је низ операција на плућима, чак шест. Никад нико раније у мојој фамилији није имао рак.
Генерал сведочи да су његови војници били упознати са ефектима уранијумске муниције, али нико није очекивао да ће бити тако широко коришћена. Уместо са 1.200 метара, авиони су гађали са већих висина и није их било брига што промашују.
- Догађало се да наши војници оду до места дејства да виде шта је "промашено" и да уђу у радиоактивни облак - говори Делић.
За "Новости" тврди да је "Мапа дејства НАТО", коју је ВЈ добила 2001. из Брисела, само делимично тачна. Сећа се да су, рецимо, рејон Будаково, тачније Букову главу, где је био репетитор за везу, гађали десетину пута уранијумском муницијом, а тог локалитета - нема.
Пуковник Влатко Вуковић, јунак са ратишта код Ђаковице, командовао је батаљоном који је често био на мети бомбардера. Слабост је почео да осећа још у мају 1999. а до јуна је са 72 килограма спао на 50. Ипак, није напуштао јединицу да би 2002. морао у пензију. Више није могао ни да хода. Лекари до данас нису успели да дијагностикују болест, а он једва хода и тешко говори.
- Сви моји лекари су свесни да сам оболео од последица ратних дејстава, али пошто ме није "погодило зрно" веле да немају законских могућности да ми напишу одштету. Страшно је шта смо преживели. Још је страшније што се најчешће виђамо по болницима. Када сам на ВМА 2008. срео свог војника Рајана Илића, који је оболео од лимфома, плакао сам - говори Вуковић.
Прича о Малчанском одреду, јединици која је на превоју Дуље била изложена ударима радиактивне муниције, у Београду је готово непозната. Неких 40 сеоских гробаља крије страшну тајну. Пре смрти у 48. Љубиша Ивковић из Преконоге је причао:
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Испитују се сви отрови настали од НАТО бомби
- Кад су ме отпустили са испитивања у болници у Сремској Каменици рекли су ми: "Иди кући, за ту болест нема лека!" Још на ратишту добио сам високу температуру. У Приштини су ми дали 17 инјекција, снимили плућа. У болници су открили да имам воду у плућима, и да ми је цело крило ухватио тумор.
Слична је била и судбина Драгана Стевановића (26), бравара из Доњег Душника, члана истог одреда. По повратку са ратишта мало је спавао и јео, жалио се на главобољу. Крајем августа 1999. хитно је оперисан на Неурохируршкој клиници у Нишу, где му је одстрањен тумор мозга величине девет сантиметара. А онда је пао у кому. Други пут је оперисан у априлу, а умро је 10. јуна 2000. године.
СЛУЧАЈ РАДОЈКА ПАВЛОВИЋА
РАДОЈКО Павловић, физичар из Винче који је водио тим за вађење муниције од осиромашеног уранијума у РС и на југу Србије, 2003. се напрасно разболео и преминуо од рака плаћа. Његова супруга др Снежана Павловић, такође физичар из Винче, слути да је Радојко жртва свог посла.
Како је пре неког времена испричала за "Новости", највише јој смета када од колега чује да јој је муж био пушач и да га је то убило. Како су "Новости" писале 2003, чак три радника предузећа "Водовод" из Врања који су радили на ограђивању рејона Пљачковице, где је НАТО посејао муницију од осиромашеног уранијума, преминуло је од канцера.
УТВРДИТИ ПОСЛЕДИЦЕ НАТО БОМБАРДОВАЊА
ПРВИ кораци ка утврђивању последица НАТО бомбардовања по здравље људи и животну средину у Србији су учињени - иницијатива стотинак стручњака различитих профила да се формира координационо тело и национална лабораторија како би се испитивале последице агресије из 1999. године добила је подршку председника Србије, потврдила је начелница Клинике за неуроонкологију КЦС, и члан Иницијативног одбора Даница Грујичић.
Почетком октобра министри здравља и животне средине Златибор Лончар и Горан Триван одржаће заједнички састанак са члановима иницијативног одбора о даљој реализација ове идеје.
Istina o uranijumu duboko skrivana
Dragan Vujičić | 25. septembar 2017. 22:02
Dva pokušaja 1995. i 2000. da se naučnim putem utvrde strašne posledice NATO agresije zaustavljena. Opasnost utvrđena posle bombardovanja RS. Masovno umiranje naroda od raka u RS počelo već 1996.
VEST o formiranju Nacionalne laboratorije koja će se baviti posledicama NATO agresije probudila je velike nade da će se konačno stići do istine o ovome. Do sada su neslavno završila dva pokušaja da se sveobuhvatno istraži razorni uticaj municije sa osiromašenim uranijumom po zdravlje naroda. Čim bi se pojavili prvi alarmantni podaci, stavljani su pod tepih, a istraživanja prekidana.
Prvo ispitivanje obavljano je u Vinči još 1995, a posle bombardovanja SRJ 1999. godine na VMA u Beogradu pokušano je da se odgovori na pitanje koliko su vojnici i oficiri sa KiM i njihovo potomstvo izloženi riziku jer su bili u kontaktu sa "osiromašenim" projektilima.
- Formiran je i praćen uzorak od oko 2.000 vojnika, a ispitivanje je obavljeno i na uzorku dece rođene 2000-2004. godine, koja se leče i kontrolišu u Dečjem dispanzeru VMA - njih 1.752 - kaže za "Novosti" medicinski stručnjak iz ove ustanove. - Sva ta deca rođena su od roditelja vojnika koji su branili zemlju od NATO. Kontrolnu grupu za upoređivanje rezultata činila su 1.204 deteta rođena pre bombardovanja, od 1995. do 1999. godine.
Kako ukazuje naš sagovornik, na osnovu pregleda i medicinske dokumentacije dobijeni su podaci o učestalosti anomalija, endokrinih i metaboličkih bolesti, kao i malignih neoplazmi kod dečjeg uzrasta. Ovaj izveštaj, međutim, nije dobio epilog. Zvanično, broj ispitivanih je bio mali za naučnu verifikaciju zaključaka. Nezvanično, tadašnje vlasti u Srbiji zaustavile su istraživanja.
Umiranje naroda od najtežih bolesti počelo je iste jeseni, a nezapamćena epidemija kancera počela da kosi izbegle Srbe iz Hadžića u Bratunac i širom RS.
Kako je za "Novosti" potvrdio Milan Orlić, fizičar koji je 1996. radio u Vojno-tehničkom institutu (VTI), a potom u Vinči, prvo ispitivanje dejstva municije sa uranijumom srpski naučnici su radili odmah posle NATO udara u RS. U pitanju je bio, tvrdi on, "tajni državni posao", a zrna od 30 milimetara u Vinču su doneli ljudi iz Državne bezbednosti Srbije.
- Merenja su vrlo brzo izvršena i zvanični izveštaj stručnjaka bio je predat DB i vojsci početkom 1996. Nikada nije publikovan, niti je stanovništvo RS upozoreno na štetnost po zdravlje ovakvih projektila. Tako se dogodilo da se i 2003. po objektima i položajima koji su bombardovani 1995. nalazi rasuta municija od osiromašenog uranijuma i da stanovništvo dolazi u kontakt sa njom - kaže doktor Milan Orlić.
Izveštaj, prema nezvaničnim informacijama, nikada nije objavljen da se ne bi stvarala panika u narodu.
DR PAVLOVIĆ: HAVISTO ZANEMEO
DR Snežana Pavlović iz Instituta Vinča, u četiri navrata, od 2002. učestvovala je u merenjima i čišćenju lokaliteta na jugu Srbije. Ova fizičarka bila je i u timu finskog stručnjaka Peka Havista, vođe druge delegacije Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP), koja je 2001. godine došla da "verifikije" stanje životne sredine.
- Sećam se da kada smo došli do Prohora, Havisto je zastao zadivljen prirodom i uzviknuo: "Bože, kako vam je lepa zemlja!" Na našu opasku da je zato i čistimo od osiromašenog uranijuma, Finac je pokušavao da nas ubedi kako velike opasnosti po zdravlje nema. Ta rasprava je trajala sve do trenutka kada je naš kolega pitao Havista da li bi na ovom mestu pravio vikendicu za svog sina. Njegovo ćutanje bilo je najbolji odgovor - seća se Pavlovićeva.
VODA
GOVOREĆI o uranijumskim mecima koje su se zabili u zemljište, dr Orlić navodi da je moguća interakcija sa vodom. U zavisnosti od geološke situacije, moguće je zagađenje i podzemnih voda.
Municija od osiromašenog uranijuma, inače, prvi put je na Balkanu korišćena 1994. protiv Vojske RS. Naročito žestoko bilo je od 28. avgusta do 12. septembra 1995, kada je NATO izvodio masovne udare koristeći avione A-10 koji su nosili radioaktivne granate.
Izvor: Vecernje Novosti
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године