[Andrejevic]

Разарач "Дубровник"

Да се допуним мало.
Поред горе наведеног наоружања разарач "Дубровник" је 1939/40. добио на крилима командног моста по један тешки митраљез Збројовка 15мм.
Дакле то су додатна 2 тешка митраљеза.

Будући да Краљевина Југославија није могла да сипрати Краљевину Италију у броју разарача и крстарица,одлучила се да набави мањи број разарача,али који би били у стању да изађу као победници из неравноправне борбе.
Тако да разарач "Дубровник" није био намењен тек тако да буде вођа флотиле,јер је поред њега по првобитним плановима требало да буде изграђено још 2/3 иста таква разарача.Био би вођа флотиле само зато што је рпви,а не зато што има највећи калибар главне артиљерије.
Такви велики разарачи би били у стању да без ичије помоћи само савладају неколико италијанских морнарица или да се чак самостално без помоћи изборе са лаким крстарицама.
Међутим до изградње још 2 разарача из класе "Дубровник" није дошло због банкорта тада јединог бродоградилишка у КЈ које је могло да узме на себе тако велики пројекат израде још 2 разарача из класе "Дубровник".
Због банкорта бродоградилишта нису направљена још 2 разарача истог типа,отао је смао "Дубровник" као јединац.

Што се тиче наоружања,сви знате да је наоружање на разарачу Дубровник било одлично,али има пар мана;

1.Главна артиљерија:
Систем управљања вартом главне артиљерије (холандске производње) био је одличан,али сама главна артиљерија није била толико чудовиште коликим су га сматрале околне државе.
Након распада АУ,фирма Шкода је остала без доста искусних немачких стушњака,поготово у погледу бродске артиљерије,па су се Чеси сналазили како су знали и умели.
Главне две мане су биле те,да цев топа 140mm није могла да се поново напуни при елевацији од 15 степени,па је цев морала да се спусти у први слободни положај у коме би могла да се поново напуни,па би се тек онда опет подигла.
То је смањило број граната испаљених у минути при том положају.
Још један проблем јесте то што је систем дотурања муниције био тежак,постојале су смао две дизалице,једна крмена и једна прамчана,а било биб оље да су постојале дизалице за сваки топ.Овако су за горње топове морнари морали ручно да доносе гранате од којих је свака тешка преко 40kg,а то је заморно.
То би после одређеног прошлог времена у борби смањило број граната ислаљених у минути,јер би се морнари уморили од ношења тешких али убиташних граната.
Због овога је број граната код "Дубровника" био од прилика 5-6 можда 7 граната у минути(нисам баш сигуран да ли је ово тачан број,од прилике нагађам),зависи од умора посаде и да ли је граната испаљена по углом од 15 степени.
Домет граната испаљених из топова 140mm био је преко 23 000m ако се не варам,што је признаћете задивљујуће.
Без обзина на ове мане,главна артиљерија на разарачу "Дубровник" је и даље остала убитачна и задивљујућа.

-Фотографија је већ била,али надамс е да ми нећете замерити што је понављам:


2.Топови 83mm:
Овај ПА апарат од 2 топа 83mm се налазио ан торњу између два торпедна апарата.
Систаме управљања ватром воих ПА топова (такоће холандске производње) био је превише тежак за управљања.За њим би морало да ради 14 служилаца,али и даље би био превише компликован за употребу.Због тога су служиоци на овом двоцевном топу морали да ручно нишане и коригују ватру,а то еј било врло тешко.
Овај проблем је логичан,јер по првобитим плановима на том месту није требао да се налази двоцевни ПВО од 83mm него платформа за хидроавион,али из неког разлога ово није извршено.

-ПА топови 83mm на торњу између торпедних апарата:



3.Равнотежа:
Брод је био нестабилан,Британци су још у бродоградилишту покушали да порпаве.Релативно су супели али опет није било довољно.
Међутим,овај проблем није био толико приметан у Јадранском мору и Средоземном мору која су у односу на Атлантски океан прићи па су допустили да брод плови као и сви остали бродови,али уз тромије окретање.
Врло је могуће да уграђивање платформе за хидроавион није било извршено због нестабилнсоти брода и прибојавања да при тешком моу у Атлантику при великој нестабилности брода платформа и сам хидроавион можда не страдају или се чак одкаче или шта већ може да се деси.

4.Торпеда:
Торпеба и торпедни апарати су били одлични,али је проблем у томе што је купљен минималан број торпеда са бојевим главама,а још мање школских торпеда.
Због тога сви нови полазници нису могли да вежбају торпедне нападе,јер су торпеда са бојевим главама била превише драгоцена да би се трошила на неке вежбе.
За разлику од разарача "Дубровник",код подморница класе "Храбри" и "Осветник" су купљена и школских и торпеда са бојевим главама.

УТИСАК:
Не треба схватити да је разарач "Дуброввник" био пун мана,заправо је био одличан брод,а поготово је био одличан при чињеници да је био прототип не само за Британце,већ и за цео свет.
Разарач "Дубровник" је био први такав у свету,са њим је настала нова подкласа разарача,тј. разарачи предводничи наоружани артиљеријом са лаких крстарица.
На основу разарача "Дубровник" је касније направљена цела серија британских разарача класе "Трајбл" ("Tribal",не замерите ако сма лоше написао превод читања,енглески и ја смо крви непријатељи ).
Такод а ако узмемо у обзир да је "Дубровник" био први у свету такав разарач,дакле можемо рећи прототип,био је невиђено добар брод.
У прилог "Дубровнику" иду и још две чињенице:
1)Скоро 10 година је држао титулу најбоље наоружаног разарача на свету,такод а када је почео ДСР па чак и АР био је један од најбољих.
2)Имао је првих пар година након изградње и титулу највећег разарача на свету.

Између осталог,имај те на уму да за мане које је имао "Дубровник" нико осим КЈ и ВБ није знао,тако да је "Дубровник" и са свим својим манама био застрашујућ за непријатеље јер нису знали за ове мане.
Поготово за Италијане.Италијани ниус знали за ове мане "Дуборвника" али су знали да такав разарач као што је био "Дубровник" (као и сви остали разарачи КЈ) могу да се изборе са више њихових разарача или са чак лаком крстарицом(само "Дубровник" је могао да се избори са лаком крстарицом без употребе торпеда).За Италијане би било понижење да изгубе такву битку,а било би и понижење слати више лаких крстариц на један југословенски разарач или чак једну тешку крстарицу(а и та евентуална тешка крстарица би била у опасности од хдроавијације и од торпеда са наших разарача или би била сочан плен за наше подморнице).
Зато су хтели да потопе наше разараче њиховом авијацијом.


Ево пар неких фотографија:
-Заиста прелепа фотографија разарача "Дубровник":


-Разарача "Дубровник" при врло прзој пловидби,види се и нагиб при скретању:


-Прво доковање разарача "Дубровник" на ДОКУ 2 у Тиватском Арсеналу:

Врло је могуће су му тада уграђени топови 83mm,јер су они уграђени одмах након што је "Дуборвник" дошао у КЈ,али нисам сигуран јер не знам тачно када је КЈ добила ДОК 2 носивости 7000t.

-Разарач "Дубровник" - ноћна фотографија: