12-10-2017, 10:55 PM
Руси траже од Вучића дипломатски статус за запослене у Центру у Нишу
12. октобра 2017. 2 Коментара
Београд – У руско-српском хуманитарном центру у Нишу су на обуци учествовали и представници држава које су чланице НАТО.
То се догодило после бројних сумњи, које су пре свих долазиле из Америке, да тај центар има сасвим другу намену и да представља руску базу у Србији.
Из Центра за Прву телевизију кажу да сматрају да су својим делима у Србији заслужили дипломатски статус.
Тренинг мађарских спасилаца почетком лета у Српско-руском хуманитарном центру. Њихове колеге из Хрватске овде су тренирале прошлог викенда. На питање откуд спасиоци из земаља ЕУ, чланица НАТО, у Центру док трају дипломатске размирице Запада и Русије о његовој стварној намени, нови кодиректор Виктор Гуљевич каже да није важно ко одакле долази, то није питање политике, важна је сарадња у пружању помоћи у ванредним ситуацијама и да никоме не жели да доказује да ово није руска војна база.
„Унедоглед можемо да доказујемо да Центар није војна база, у медијима ће увек несто бити извучено из контекста и почеће прича да овде раде шпијуни и слично. Немамо намеру да нон-стоп доказујемо да ли јесмо или нисмо, Центар је отворен за све, и свако из медија може да дође овде да се увери да то није истина. Да је Русија хтела да отвори војну базу, не би послали мене који сам стручњак за лавине и бавим се спасавањем људи, него војно лице које је учествовало у ратовима и прошло бројне војне обуке“, навео је Виктор Гуљевич, кодиректор Српско-руског хуманитарног центра.
Гуљевич додаје и да је питање добијања дипломатског статуса политичко, они се не баве политиком, већ спасавањем, али не разуме зашто српска влада то одлаже.
„Као грађанину Русије чудно ми је да Русија, која је толико помагала Србији, не само у хуманитарној помоћи, већ и у другим сферама, и пријатељ је Србије, није добила статус, док су многе друге организације из других земаља добиле, питам се зашто је то тако“, рекао је он..
„Није решено због тога што се врше велики притисци, што се то питање политизује и што ми не желимо да то питање постане предмет политичких спорова. То треба да се реши на начин како је то уобичајено у складу са Бечком конвенцијом. Надам се да ће то брзо да се деси“, казао је шеф српске дипломатије Ивица Дачић.
А то би им, кажу у Центру, олакшало рад, као и планове да ово постане и главни балкански центар за обуку по међународним стандардима.
За пет и по година постојања, руски спасиоци пружали су хуманитану помоћ у Србији и региону, помагали у поплављеним подручјима, гасили пожаре, радили на деминирању терена.
Прва / Б92
12. октобра 2017. 2 Коментара
Београд – У руско-српском хуманитарном центру у Нишу су на обуци учествовали и представници држава које су чланице НАТО.
То се догодило после бројних сумњи, које су пре свих долазиле из Америке, да тај центар има сасвим другу намену и да представља руску базу у Србији.
Из Центра за Прву телевизију кажу да сматрају да су својим делима у Србији заслужили дипломатски статус.
Тренинг мађарских спасилаца почетком лета у Српско-руском хуманитарном центру. Њихове колеге из Хрватске овде су тренирале прошлог викенда. На питање откуд спасиоци из земаља ЕУ, чланица НАТО, у Центру док трају дипломатске размирице Запада и Русије о његовој стварној намени, нови кодиректор Виктор Гуљевич каже да није важно ко одакле долази, то није питање политике, важна је сарадња у пружању помоћи у ванредним ситуацијама и да никоме не жели да доказује да ово није руска војна база.
„Унедоглед можемо да доказујемо да Центар није војна база, у медијима ће увек несто бити извучено из контекста и почеће прича да овде раде шпијуни и слично. Немамо намеру да нон-стоп доказујемо да ли јесмо или нисмо, Центар је отворен за све, и свако из медија може да дође овде да се увери да то није истина. Да је Русија хтела да отвори војну базу, не би послали мене који сам стручњак за лавине и бавим се спасавањем људи, него војно лице које је учествовало у ратовима и прошло бројне војне обуке“, навео је Виктор Гуљевич, кодиректор Српско-руског хуманитарног центра.
Гуљевич додаје и да је питање добијања дипломатског статуса политичко, они се не баве политиком, већ спасавањем, али не разуме зашто српска влада то одлаже.
„Као грађанину Русије чудно ми је да Русија, која је толико помагала Србији, не само у хуманитарној помоћи, већ и у другим сферама, и пријатељ је Србије, није добила статус, док су многе друге организације из других земаља добиле, питам се зашто је то тако“, рекао је он..
„Није решено због тога што се врше велики притисци, што се то питање политизује и што ми не желимо да то питање постане предмет политичких спорова. То треба да се реши на начин како је то уобичајено у складу са Бечком конвенцијом. Надам се да ће то брзо да се деси“, казао је шеф српске дипломатије Ивица Дачић.
А то би им, кажу у Центру, олакшало рад, као и планове да ово постане и главни балкански центар за обуку по међународним стандардима.
За пет и по година постојања, руски спасиоци пружали су хуманитану помоћ у Србији и региону, помагали у поплављеним подручјима, гасили пожаре, радили на деминирању терена.
Прва / Б92