[Шумадинац]

.
СРБИЈА, ВРЕМЕ САДАШЊЕ



Second hand shop је огласио своја звона
Првим уранком светих ревнитеља
Који су стајали у колонама чекајући
На први попуст неонске литургије.
Лица испод смежураних капака су сијала
Небеским уралом
Држећи свој ред поносно плавом aurom borealis да ниједан грех не би промакао
Преко реда тамо где дише најсветије место.
Трафике су пуниле прилоге.
Власт је опет потврдила своје постојање.
Она воли свој народ,
Она никада није ту ради себе.
„Контејнери су препуни!“, мисли власт,
„Дакле, има народ шта да једе!!!“
„Додајмо још неку тарифу!“, заповеда великомоћник,
„Срам их било!“, додаје помоћник,
Да се испита свако тело колико метара црева
У њему може да станује
И колико кирије је ту поједено?!
Салама је повољна, паштета на акцији
За салату – ако има, хлеба – увек било.
Рачуни мора да се плаћају!
Првосвештеник грли народ једном руком
Другом придржава нож од државе на њиховим леђима.
Хтео је да одржи проповед али ју је власник
Државе већ прочитао.
На исповести: „Ко се не храни десном руком скромности – нека је одсече!“.
„Све је потаман!“, кажу два властодршца.
Време је за причешће, народ једногласно:
„Гледај, капути су ове недеље на продаји
За само један евро…“


Уподобљавање