[мунгос]

Не, они су 1941. отишли у шуму због усташа, били су српски устаници, са српским ознакама, а 1942. године завршен је процес њиховог претварања у хрватску комунистичку паравојску. То је највећи успех КПЈ и КПХ током рата.

То је превише поједностављено. Ево ти примјер из моје фамилије. У устанку 1941. године, учествовали сви војно способни мушкарци.
Из истије фамилија већина била у четницима цијели рат.

Двојицу најмлађи синова, дошли партизани у село и покупили (не знам колко су тад имали година, 18-19, највише). Обојица су погинули у Босни, ни за гроб им се не зна.
Није било оћу-нећу, него идеш. Ил' оде глава. Један од њих је најмлађи брат моје бабе. Друга два брата у четницима цијели рат, један четнички командир. Баба болничарка у четницима (крила слике четничке цијели живот, то су јој биле најмилије успомене!). А удата за партизана (исто покупљен кад су партизани дошли у село као момак од 18 година).

Обојица браће су се предали посље рата 1947-1948. године.

Тај други што је погинуо са друге стане фамилије, исто браћа и ћаћа у четницима.

Тројица заробљени као четници. Живот им је поштеђен под условом да се прикључе партизанима.
Један је заробљен почетком 1943. године. Друга двојица крајем 1944. године у повлачењу са Ђујиђем. Та двојица су погунили као партизани на крају рата, један од мога ђеда рођени брат, задњи дана рата. Учесник у устанку 1941., учесник у Битци за Грачац, учесник многи четнички борба по Лици и Босанској крајини.

Да би се разумјело то све, најбоље је сагледати шта се дешавало са друге стране. Дешавања унутар партизански дивизија, 6. личке и 8. кордунашке. И сами комунисти признају да су имали грдније проблема са стварима које су се дешавале унутар њихови јединица. Случај Јоце Еремића као најпознатији, а такви је случајева било на стотине.

У књизи Пожар у Крајини, на списку литературе, наводи се Ратни дневник Јоце Еремића (необјављен). Да ли си можда имао прилику да прегледаш тај материјал?

---

У књизи Мирка Рапаића Црна хроника о српским комунистима, он сам наводи да је два пута рањен у рату. Оба пута од Срба. Једном од његови Личана четника а други пут од четника из Книнске крајине. И како сам вели, брука и срамота.
И пита, Шта нам је све то требало?