04-11-2017, 01:05 AM
30. октобра 2017. 0
Београд – Косовски бој неоспорно је одредио судбину Србије и народа, али о његовом исходу вековима се већ “ломе копља”. Већина домаћих историчара данас се слаже да је битку најисправније посматрати као “нерешену”, чак и као српску победу, док је дугорочно предност остала на страни Османлија. Ипак, турски историчари много ређе се укључују у ове расправе.
Вест да Турска зове српске стручњаке и историчаре да посете Истанбул и у њиховим архивама потраже записе о догађајима из заједничке историје два народа с времена на време одјекне Србијом само да би убрзо утихнула.
Већина домаћих историчара слаже се да би било невероватно интересантно и корисно потражити турске записе о догађајима из средњовековне Србије, а предњачи, разумљиво, интересовање за исход Косовског боја.
Турски историчари ретко су се изјашњавали о исходу Косовског боја. Њихови записи који су данас доступни јавности углавном наводе у најмању руку нерешен исход, а неки и отворено говоре о српској победи.
Ипак, међу савременим турским историчарима има и оних који читаву битку посматрају на другачији начин.
На годишњем обележавању сећања на погибију султана Мурата у Косовској бици у склопу коплекса Муратово турбе у селу Мазгит, крај Приштине, пре неколико година, професор Јусуф Огузоглу, стручњак за османску историју и професор историје на Университету Улудаг у Бурси, о Косовској битки говорио је као о великој труској победи!
„Касније и српски извори признају овај пораз. На почетку, јуначка смрт султана Мурата створила је атмосферу победе, међутим, аутентични историјски документи показују да је турска држава остварила велику предност“, истакао је том приликом Огузоглу.
И друга тумачења боја спорна су. По речима професора Огузоглуа, иницијатор битке је био српски кнез Лазар! Он је окупирао руднике злата и сребра на Косову дајући их на коришћење саксонским трговцима. Главни циљ био му је – да Србију поново начини царевином!
Турски професор даље тврди да је у те сврхе Лазар почео да троши велике суме новца како би проширио свој утицај у региону, истовремено стварајући савез са Бугарима, Грцима, али и са Мађарима и Чесима како би напао Османско царство.
Увидевши ту опасност, тврди Огузоглуа, султан Мурат је започео борбу против српске експанзије.
Дневно
Београд – Косовски бој неоспорно је одредио судбину Србије и народа, али о његовом исходу вековима се већ “ломе копља”. Већина домаћих историчара данас се слаже да је битку најисправније посматрати као “нерешену”, чак и као српску победу, док је дугорочно предност остала на страни Османлија. Ипак, турски историчари много ређе се укључују у ове расправе.
Вест да Турска зове српске стручњаке и историчаре да посете Истанбул и у њиховим архивама потраже записе о догађајима из заједничке историје два народа с времена на време одјекне Србијом само да би убрзо утихнула.
Већина домаћих историчара слаже се да би било невероватно интересантно и корисно потражити турске записе о догађајима из средњовековне Србије, а предњачи, разумљиво, интересовање за исход Косовског боја.
Турски историчари ретко су се изјашњавали о исходу Косовског боја. Њихови записи који су данас доступни јавности углавном наводе у најмању руку нерешен исход, а неки и отворено говоре о српској победи.
Ипак, међу савременим турским историчарима има и оних који читаву битку посматрају на другачији начин.
На годишњем обележавању сећања на погибију султана Мурата у Косовској бици у склопу коплекса Муратово турбе у селу Мазгит, крај Приштине, пре неколико година, професор Јусуф Огузоглу, стручњак за османску историју и професор историје на Университету Улудаг у Бурси, о Косовској битки говорио је као о великој труској победи!
„Касније и српски извори признају овај пораз. На почетку, јуначка смрт султана Мурата створила је атмосферу победе, међутим, аутентични историјски документи показују да је турска држава остварила велику предност“, истакао је том приликом Огузоглу.
И друга тумачења боја спорна су. По речима професора Огузоглуа, иницијатор битке је био српски кнез Лазар! Он је окупирао руднике злата и сребра на Косову дајући их на коришћење саксонским трговцима. Главни циљ био му је – да Србију поново начини царевином!
Турски професор даље тврди да је у те сврхе Лазар почео да троши велике суме новца како би проширио свој утицај у региону, истовремено стварајући савез са Бугарима, Грцима, али и са Мађарима и Чесима како би напао Османско царство.
Увидевши ту опасност, тврди Огузоглуа, султан Мурат је започео борбу против српске експанзије.
Дневно