[Mekenzi]

Bolje da smo ih otpisali 1990 godine nego sto smo predali Krajinu ustašama koji su nas u dve vojne akcije potukli i istrebili za manje od 24h isto važi i za Kosovo samo tamo smo se 77 dana branili. NATO nas je sravnio sa zemljom. 2000 srpskih vojnika oči policajaca je poginulo, na klanici Košare za dva meseca poginulo je preko 150 golobradih mladića.

Slati jadnu decu u vojsku da bi ginuli a on na Dedinju se sladio kavijarom karao onu baba julu, a sin mu nosio gajbe da zaradi prvi milion, gde nikada nije imao muda da ode na prvu liniju fronta ili da obidje vojnike na KOSOVU,a kamoli u Krajini koju nikada nije priznao i od početka je za krajinu TRAŽIO REŠENJE U SASTAVU HRVATSKE KAO I RS U SASTAVU BOSNE.

Da je prihvaćen Z4, Rambuje kao što je prihvaćen posle vojne kapitulacije JNA od strane hrvatske vojske Dejton, i kao što se danas gura zao na Kosovu Srbi bi bili spašeni u Kninu i dole.

Međutim Milošević je voleo da se kocka sa sudbinom srpskog naroda. Glumio je velikog igrača koji je vukao katastrofalne amaterske neznaličke poteze na ratnoj šahovskoj tabli raspale i nepostojeće države. Igrajući igru sa svetskim, prefrigranim medjunarodnim likovima u takvoj borbi ko kad bi FK Sopot igrao protiv Real Madrida nije imao šanse ne za gol šansu nego nije prešao ni na pola terena.

Sloba je imao narod uza sebe. U to vreme kad je bilo vrelo, trebalo je paziti na svaki život svakog Srbina, i biti hladne glave i biti saveznik najjačih svetskih sila koje su redom priznavale države Jugoslavije.

Sloba je pokušao da spašava Jugoslaviju, verujući u tu ideologiju.Jugoslavija je bila mrtva onog trenutka kada su Slovenci napustili sednicu, tad je bio kraj, kasnije svi referendumi su pokazali da više niko ne želi da Beogradom da ima bilo šta.

Kada su se dogodile demokratske promene uvedeno višestranački sistem i kada je kod ostalih naroda proradio nacionalizam pogotovo kod Hrvata tada je diplomatija i savez sa zapadnim silama trebalo da odigra svoje.

Umesto toga mi smo upali u klanicu i vrtlog. Ne znajući šta činiti. Srbe koji su se pobunili u Hrvatskoj i Bosni nikada nismo priznali a slali smo vojsku i sve ostalo.

Na medjunarodnoj sceni bili smo kao od kuge bolesni, svi su bežali od nas, izolovani, pod sankcijama, restrikcijama u bedi i siromaštvu, čekajući za hleb i jogurt i redovi ispred ambasada, ni smo znali šta da radimo, a Sloba se ponašao kao da vodi ogromnu državu bahato, surovo što je dovodilo zapadne sile u položaj neprijateljstva prema Srbiji.

Sve to Miloševićevog ne snalaženje, izbacivanje i izolovanje iz svih medjunarodnih institucija imala je za ulogu vojnu reakciju zapada, kada su udarile ustaše Milošević se predao, sve, pobegao ostavljajući narod na milost i nemilost ustašama i Šiptarima, povlačeći konstantno svoju poraženu vojsku od Slovenije do Kosova povukao se u svoj bunker odatle smo ga isterali i predali sudu pravde, nažalost trebalo mu je presuditi kao Čaušesku bračnom paru. Desetine hiljada života je otišlo Gospodu a preko milion proterano. Zamisli koliko je on duša srpskih nosio.

Posle pada Srbijai dolaskom demokratskih snaga, Srbija je postala poslednja demokratka zemlja u Evropi sa 10 godina zakašnjenja, vratila se na međunarodnu scenu, vratila se u UN, u savet Evrope,u sve druge međunarodne organizacije, danas je Srbija koliko toliko normalna zemlja, u kojoj dolazi i car Putin, i Kinez i Amerikanci.

Čak je imala predsednika u UN.

Srbija treba da zadrži put mira i stabilnosti ulaskom u EU i eventualno NATO.Srbiji nikad više ne treba Jugoslavija, Milošević, JNA ako želimo mir i demokratiju i građansko normalno društvo. Srbin više nikada ne treba da gine ko 90-ih.

Mir, mir, brate mir.

Pametnom dosta!