07-11-2017, 08:37 PM
Италијански генерал: Европа крива за распад Југославије
уторак, 13. јун 2017.
Извор: Фонет
После распада Совјетског Савеза и Варшавског пакта, Запад више није имао непријатеље и политичарима, дипломатама и војницима било је потребно да га нађу – то је постала бивша Југославија, оценио је пензионисани италијански генерал Бјађо ди Грација.
Да је Европа у оно време била присутнија, схватила би шта се догађа у Југославији, која је суштински увек била блиска западном блоку, рекао је на промоцији своје књиге "Зашто је НАТО бомбардовао Србију 1999" Грација, који је деведесетих био на различитим функцијама у мисијама на Балкану.
Како је оценио, неким чудом је бивша Југославија у политичком смислу постала неко ко се сматра непријатељем и може се уништити.
Грација је указао да је зачуђујућа чињеница да су се републике бивше Југославије "крваво бориле" да изађу из заједничке државе и осамосталиле се, да би у следећем тренутку тражиле да уђу у Европску унију.
Према његовом мишљењу, било би, у културолошком смислу, много логичније да је, после пада "гвоздене завесе", Европа себи привукла бившу Југославију, а да, када се то није десило, кривица пада како на европске, тако и на југословенске политичаре.
Рат на Балкану је, сматра Грација, вођен без икакве логике и реда и у том контексту су се догодиле многе ствари.
Нагласио је да је 1991. године Немачка "притискала" да се што пре призна независност Хрватске и Словеније, што тада није било договорено на нивоу земаља Европске заједнице.
Сматрам да без ове немачке интервенције не би било ни распада Југославије, констатовао је Грација.
Додао је да мисли да је, након отцепљења Хрватске и Словеније, било могуће постићи договор о Крајини, "мада би то ишло тешко", а да би се тиме избегао и рат у Босни и Херцеговини, у којој тада нико није говорио о независности.
Грација је оценио да је БиХ данас чудна држава, "која живи не зна се од чега, а њене границе су маштовите".
Напоменуо је и да мисли да Косово уопште нема границе и да сматра да би за Косово било боље да је остало српска покрајина, као и да не види будућност уједињења са Албанијом.
Последица рата на Балкану и бомбардовања Србије 1999. године, напоменуо је Грација, била је експанзија НАТО-а и контрола рута гаса и нафте са истока Европе, као и испробавања нових војних стратегија, логистике, комуникационих и командних система.
То је довело до модернизације "ратне машине" и НАТО је добио право да интервенише свуда где "нови светски поредак" сматра да је потребно, да државне границе и суверенитет нису препрека за интервенцију, све уз образложење "то је рат", закључио је Грација.
уторак, 13. јун 2017.
Извор: Фонет
После распада Совјетског Савеза и Варшавског пакта, Запад више није имао непријатеље и политичарима, дипломатама и војницима било је потребно да га нађу – то је постала бивша Југославија, оценио је пензионисани италијански генерал Бјађо ди Грација.
Да је Европа у оно време била присутнија, схватила би шта се догађа у Југославији, која је суштински увек била блиска западном блоку, рекао је на промоцији своје књиге "Зашто је НАТО бомбардовао Србију 1999" Грација, који је деведесетих био на различитим функцијама у мисијама на Балкану.
Како је оценио, неким чудом је бивша Југославија у политичком смислу постала неко ко се сматра непријатељем и може се уништити.
Грација је указао да је зачуђујућа чињеница да су се републике бивше Југославије "крваво бориле" да изађу из заједничке државе и осамосталиле се, да би у следећем тренутку тражиле да уђу у Европску унију.
Према његовом мишљењу, било би, у културолошком смислу, много логичније да је, после пада "гвоздене завесе", Европа себи привукла бившу Југославију, а да, када се то није десило, кривица пада како на европске, тако и на југословенске политичаре.
Рат на Балкану је, сматра Грација, вођен без икакве логике и реда и у том контексту су се догодиле многе ствари.
Нагласио је да је 1991. године Немачка "притискала" да се што пре призна независност Хрватске и Словеније, што тада није било договорено на нивоу земаља Европске заједнице.
Сматрам да без ове немачке интервенције не би било ни распада Југославије, констатовао је Грација.
Додао је да мисли да је, након отцепљења Хрватске и Словеније, било могуће постићи договор о Крајини, "мада би то ишло тешко", а да би се тиме избегао и рат у Босни и Херцеговини, у којој тада нико није говорио о независности.
Грација је оценио да је БиХ данас чудна држава, "која живи не зна се од чега, а њене границе су маштовите".
Напоменуо је и да мисли да Косово уопште нема границе и да сматра да би за Косово било боље да је остало српска покрајина, као и да не види будућност уједињења са Албанијом.
Последица рата на Балкану и бомбардовања Србије 1999. године, напоменуо је Грација, била је експанзија НАТО-а и контрола рута гаса и нафте са истока Европе, као и испробавања нових војних стратегија, логистике, комуникационих и командних система.
То је довело до модернизације "ратне машине" и НАТО је добио право да интервенише свуда где "нови светски поредак" сматра да је потребно, да државне границе и суверенитет нису препрека за интервенцију, све уз образложење "то је рат", закључио је Грација.