[Јеремија]

Што утече испод сабље турске,

што на вјеру праву не похули,

То се збјежа у ове планине

Да гинемо и крв проливамо,

и јуначки аманет чувамо
Дивно име и свету слободу.



То је нама Црна Гора без Милогора Војводо Јеремија

Све док су Србима из Црне Горе заклетва били Милош и Лазар, док им је србство било свето, дотле су били једнобратственици са нама. Оног тренутка кад су се одрекли С. Саве, србскога жезла и предака који су се "збјегли у оне планине" престао сам марити за њих.
Док сам био у емиграцији, док су ме ловили ко дивљу звер, највише је било црногораца у лову на моју маленкост. Један несрећник (Перуновић се презивао), удбаш, фалио ми се да је рођен под Острогом а никад ногом није крочио тамо.
Шта су Србијанци урадили њима не мораш ме подсећати али... Александар је њиов, унук Николин, па је то чиста династичка борба. Исти тај лесандра више је урнисао Србију и Србе но сви пре и после њега.

Уосталом, Црногорци се сами труде да се одроде од својих једноплеменика а јок обрнуто.
Убеђујем "црногорца" како је он Србин, како је у оне крше убежало све од Лаба и Ситнице па до Јасенице и Белице тражећи спас пред закучастом сабљом лојавих. Ма, ни да чује "ђетић", па устадоше васколико их је било (на једној прослави у Копенхагену) и хорски гракнуше: "Ми смо Црногорци, немамо ми ништа са вама"! А ја: Па добро, јел славите Крсно име - славу? Чу' како не би славили гракнуше... Онда сте Срби несреће, велим ја. Ебо вас Ђилас који вам усади црногорство.

Ови данашњи што по Србији дилују, краду, пребијају, зеленаше, отимају и још траже право на језик, писмо и своју "цркву" ома би протеро без пардона.
Ал, понављам: Сточним вагонима!