23-11-2017, 07:35 PM
СЕНКЕ НАД СОЦИЈАЛИСТИЧКОМ ЈУГОСЛАВИЈОМ
Једном давно, седамдесетих година прошлог века, написао сам телевизијску драму „Трећи за преферанс“. Додељена јој престижна награда Телевизије Београд, одређена је унапред за тадашњи престижни фестивал тв драме у Порторожу. Председник жирија, српски есејиста, књижевни и позоришни критичар, Мухарем Первић, лично ми честитао. Спремао је за емитовање редитељ Димитрије Јовановић, са престижном екипом глумаца: Петар Краљ, Марко Тодоровић, Танасије Узуновић, Јосиф Татић, Слободан Ђурић... „Трећи за преферанс“ се емитује у драмском термину РТБ, у понедељак у осам сати увече, марта 1976. године. Прате је и бележе похвале у својим рубрикама за културу штампани београдски медији. Осим једног. Позивају ме, честитају, траже интервју „од новог, младог тв писца“. Осим једног. И све то пада у воду када се појавила критика тог једног, државног, партијског критичара у „Политици“. „Трећи за преферанс“ је СЕНКА НАД СОЦИЈАЛИСТИЧКОМ ЈУГОСЛАВИЈОМ. Тамо, у некој непостојећој учмалој провинцијској кафанчини млади људи, тобоже интелектуалци, као у Јатаган мали, коцкају, пуше, пију и сумњичаво говоре о социјалистичком друштву... Наравно, тако не сме ни да се ради, нити да се говори. Поготову на првом програму Телевизије Београд. То је тако могло да буде, још горе и још црње, у предратној, трулој Југославији. У Јатаган мали Краљевине, у власти Карађорђевића, тирана и угњетача радничке класе. О њима и о том времену може да се пише, да се пљује, да се коцка, да се ваља дрога, да се коље и да се проституише. Све под окриљем и контролом Краља и Династије.
Данас сам се тако сетио своје драме „Трећи за преферанс“ гледајући на истој тој Телевизији „Сенке над Балканом“. Све се дешава по негдашњим препорукама партијских критичара културе и негдашњих политичких комесара. Не би ли се ваљда по ко зна који пут оправдало укидање Монархије, одузимање имовине Карађорђевићима, забрана њиховог повратка у Отаџбину, али и убиство витешког Краља Александра Карађорђевића у Марсељу.
Иначе, мојој драми „Трећи за преферанс“, после емитовања је додељен доживотни затвор. Кад сам је једном потражио у Телевизији, рекли су ми да је нестала, потопила је нека вода.
Слободан Ћировић
Једном давно, седамдесетих година прошлог века, написао сам телевизијску драму „Трећи за преферанс“. Додељена јој престижна награда Телевизије Београд, одређена је унапред за тадашњи престижни фестивал тв драме у Порторожу. Председник жирија, српски есејиста, књижевни и позоришни критичар, Мухарем Первић, лично ми честитао. Спремао је за емитовање редитељ Димитрије Јовановић, са престижном екипом глумаца: Петар Краљ, Марко Тодоровић, Танасије Узуновић, Јосиф Татић, Слободан Ђурић... „Трећи за преферанс“ се емитује у драмском термину РТБ, у понедељак у осам сати увече, марта 1976. године. Прате је и бележе похвале у својим рубрикама за културу штампани београдски медији. Осим једног. Позивају ме, честитају, траже интервју „од новог, младог тв писца“. Осим једног. И све то пада у воду када се појавила критика тог једног, државног, партијског критичара у „Политици“. „Трећи за преферанс“ је СЕНКА НАД СОЦИЈАЛИСТИЧКОМ ЈУГОСЛАВИЈОМ. Тамо, у некој непостојећој учмалој провинцијској кафанчини млади људи, тобоже интелектуалци, као у Јатаган мали, коцкају, пуше, пију и сумњичаво говоре о социјалистичком друштву... Наравно, тако не сме ни да се ради, нити да се говори. Поготову на првом програму Телевизије Београд. То је тако могло да буде, још горе и још црње, у предратној, трулој Југославији. У Јатаган мали Краљевине, у власти Карађорђевића, тирана и угњетача радничке класе. О њима и о том времену може да се пише, да се пљује, да се коцка, да се ваља дрога, да се коље и да се проституише. Све под окриљем и контролом Краља и Династије.
Данас сам се тако сетио своје драме „Трећи за преферанс“ гледајући на истој тој Телевизији „Сенке над Балканом“. Све се дешава по негдашњим препорукама партијских критичара културе и негдашњих политичких комесара. Не би ли се ваљда по ко зна који пут оправдало укидање Монархије, одузимање имовине Карађорђевићима, забрана њиховог повратка у Отаџбину, али и убиство витешког Краља Александра Карађорђевића у Марсељу.
Иначе, мојој драми „Трећи за преферанс“, после емитовања је додељен доживотни затвор. Кад сам је једном потражио у Телевизији, рекли су ми да је нестала, потопила је нека вода.
Слободан Ћировић