[ПРОСВЕТАР]

Србски сељачки устанак против Турака под Кочом, Карађорђем и Милошем најсјајнији је доказ да је Србски Народ хтео да се ослободи мухамеданског Истока.

Сликао је себе вером и карактером, узвишеним изнад Истока.

Са Крсташем барјаком србски устаници ушли су у неравну борбу против барјака са полумесецом. Са вером у Христа као веће силе од Мухамеда и у Крст Христов као јаче знамење од полумесеца они су победили исламску Азију. Тако су узвисили православни Балкан над мухамеданским Истоком.

Но чим су се ослободили Истока они су пали у ропство Запада.

Сељаци шумадијски били су преварени од Срба западњака, од своје крвне браће из Аустрије.

Ови Срби западњаци упали су у ослобођену Шумадију и почели стварати законе и установе попут протестаната и кримокатолика – а то су две западне хришћанске јереси.

Почели су уређивати србску централну земљу по угледу на западне јеретике.

Били су писмени и учени, због чега су их неписмени устаници ценили и власт им давали. Али су се устанички кнежеви страшно преварили.

Њихова браћа из Аустрије били су излизани сасуди Православља, калајисани калајем протестантским и католичким, западњачким.

Они су били кобна претходница западном утицају на Србију.

Они су отворили све капије и све канале према Западу и учинили да се тек ослобођена турска раја претвори у рају Трулога Запада.

Седамдесет година после пропасти на Косову Србија је била потпуно покорена од источних јеретика; седамдесет година после Другог устанка ослобођена Србија пала је у потпуно ропство западних јеретика.

Мислимо на идејно ропство:
-духовно,
-интелектуално,
-морално,
-политичко и
-културно.

И Кнез Милош и Љубица, па чак и Вучић, увиђали су опасност од „немачкара” али им нису могли одолети. Викали су и претили, али пробијену брану нису могли учврстити.

Кнез Александар је подлегао утицају Запада безвољно и малодушно; Кнез Михаило драговољно, а Краљ Милан свим срцем и душом.

Турци су предали Кнез Михаилу кључеве од градова, а Кнез Михаило почео је предавати кључеве србске духовне самосталности Западу.

Последњи Обреновићи и Карађорђевићи ту су предају довршили.

И те кључеве Запад још држи у својим рукама и царује над Србијом.

Ко се бунио против те драговољне предаје Западу?

Црква Православна са сељачким народом својим.

Кроз цео деветнаести век Свештеници србски викали су и писали:

„Трули Запад! Трули Запад! Бранимо се од Трулог Запада!”

Част нека је Свештенству србском. Част сељачком народу србском!

Срам на безглавну господу србску!

Срам и на оне владаре србске, који у име Запада презреше и Србску Светосавску Цркву и србски сељачки народ.

Како су радили онако су и прошли. Њихов крај посведочава гњев Божји и гњев Светог Саве на њима. Читајте и слушајте о страшном скончању србских владара после Кнеза Милоша и ужасавајте се од гњева Господњег.

Много су претрпели српски Свештеници и србски сељаци због свог одлучног става против јеретичког Запада.

Свештеници су исмевани као „русофили” и „назадњаци”, а србски сељаци као „непросвећена маса”, као „глупи сељаци”.

И то не толико од оних „немачкара”, од оних калаисаних Срба из Аустрије, колико од шумадијских синова школованих на Западу.

Они су били цвеће према овима. Ови су представљали бесну клику и безбожну хорду агената западне „културе”, „просвећености”, „прогреса”.

Нове потурице, још опасније од старих потурица.

(Наставиће се)