25-08-2013, 10:28 AM
(24-08-2013, 08:16 PM)Андреја Вражалић Пише: Оде тема у другом правцу
"Колаборација" четника није научна, него политичка тема. Они се нису борили против било које савезничке војске, него су гушили побуну, и притом су користили осовинске ресурсе. Да не причамо то што је однос са Италијанима потенцирао раздор у осовинским редовима. Додатно, било каква прича о колаборацији покреће причу о томе колики је чији допринос борби против Осовине, а ту је допринос Југословенске војске далеко значајнији од већине савезничких војски. ЈВ се борила када је то било најпотребније: '41 и '42, а у доприносе ЈВ треба рачунати и пуч од 27. марта, који су извршили официри, од којих је добар део био директно код Михаиловића (Остојић, Палошевић), и других, који су Михаиловића подржавали (Слободан Јовановић, Драгиша Васић, Бирчанин-Трифуновић, браћа Кнежевићи).
То што се и дан-данас прича о томе да су четници били део Осовине је нека дневна политика ...
Да, свакако. Дневна политика и комунизирана историографија. Помињани Б. Петрановић је прилично сувисло запазио да су два догађаја кључна за разумевање 2. с. рата у Југославији: преговори у Дивцима и преговори у Загребу. У Југославији се водио револуционарни и контрареволуционарни рат усред окупације, то је кључно. Ко то не разуме не треба да се бави овом темом. Окупатори су након слома устанка из 1941 постали секундарна брига домаћих зараћених страна.