[Сале]

Наставак теме са старог форума: http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=8225

---

Михаил Юрьевич Лермонтов (1841)

Выхожу один я на дорогу

Выхожу один я на дорогу;
Сквозь туман кремнистый путь блестит;
Ночь тиха. Пустыня внемлет Богу,
И звезда с звездою говорит.

В небесах торжественно и чудно!
Спит земля в сияньи голубом...
Что же мне так больно и так трудно?
Жду ль чего? жалею ли о чём?

Уж не жду от жизни ничего я,
И не жаль мне прошлого ничуть;
Я ищу свободы и покоя!
Я б хотел забыться и заснуть!

Но не тем холодным сном могилы...
Я б желал навеки так заснуть,
Чтоб в груди дремали жизни силы,
Чтоб дыша вздымалась тихо грудь;

Чтоб всю ночь, весь день мой слух лелея,
Про любовь мне сладкий голос пел,
Надо мной чтоб вечно зеленея
Тёмный дуб склонялся и шумел.


* * *
Излазим сам на пут

Излазим сам на пут;
Кроз маглу каменити друм светлуца;
Ноћ тиха. Пустош ослушкује Бога,
И звезда са звездом говори.

Небеса су свечана и дивна!
Спава земља у плавкастом сјају...
Што ли ми је тако болно и тако тешко?
Чекам ли нешто? Жалим ли за чим?

Та ништа ја од живота не чекам,
И за прошлошћу нимало не жалим;
Ја слободе и спокоја хоћу!
Хтео бих да се заборавим и да усним!

Али не оним хладним гробним сном...
Желео бих да занавек усним тако,
Да ми у грудима дремају животне снаге,
Да ми се дишући тихо надимају груди;

Да сву ноћ, сав дан мој слух љуљушкајући
О љубави ми слатки глас пева,
Да нада мном вечно зеленећи се
Тамни храст се нагиње и шуми.


* * *
Излазим сам на пут

Излазим. На стазу ту набасах;
Кременом кроз тмушу блиска пут;
Ноћ – тиха. Пред Богом свет без гласа.
А звезде високо трепте слут.

Светкују небеса у спокоју!
Земља спи под сјајем плаветним...
Но, шта ли, па, мучи душу моју?
Чекам што, ил чезнем ли за чим?

Дуго већ у живот се не надам,
Не жалим из прошавших ни дан...
Слободе и мира иштем сада!
Хтео бих у заборав и сан!

Али не у онај раке хладне:
Заспати, на веки, но под сном -
Да прса живота сила надме
И да груд лагано дише њом;

Да ноћ-дан о љубави у мени
Слуха мог трепери слатки глас,
Надамном да вечно се зелени,
Надноси и шуми тамни храст.

(превод: Зоран Костић)