[ПРОСВЕТАР]

Кизо нијеси схватио поенту! Послушај мало оно са гртал'цом и схватићеш (можда) да у животу има и нешта важније од марке и моћи неких кола која, АКО СУ 10 ОД 12 МЕСЕЦИ УЛОПАНА ОД СОЛИ И БЛАТА-ЏАБА ТИ И МАРКА И БРОЈ КОЊА!

ОНДА СХВАТИШ ДА ЈЕ НАЈВЕЋИ КОЊ ОНАЈ КОЈИ СЕ ТИМЕ ХРАНИ И ОДУШЕВЉАВА!

Пај сад ово, Жак Картие је открио Канаду скоро 5, и словима ПЕТ, столећа (1534-е), и за тијех пет столећа се потомци тих првих насељеника нису научили на ову зиму!

Шта онда ми да кажемо који смо дошли пре 4 деценије?!

Зато послушај запевку горе ђе пјесник плаче што Жак Картие те 1534-е није скренуо брод мало доље, "на супротну страну од зиме", само прва строфа да не смарамо, па ка'е:

Cartier, Cartier, ô Jacques Cartier,
Si t'avais navigué à l'envers de l'hiver,
Cartier, Cartier, si t'avais navigué
Du côté de l'été, aujourd'hui on aurait
Toute la rue Sherbrooke bordée de cocotiers
Avec, perchés dessus, des tas de perroquets
Et tout le Mont-Royal couvert de bananiers
Avec des petits singes qui se balanceraient.
Au bord du St-Laurent, on pourrait se baigner
Tout nus en plein hiver et puis se faire bronzer.

Или у слободнијем преводу:

Картие, Картие, О Жак Картие,
Да си само брод мало усмерио на супротну страну од зиме,
Картие, Картие, да си брод мало усмерио,
На страну где је лето, данас бисмо имали
Целу улицу Шербрук (главна улица у Монтреалу) опервежену кокосовим палмама,
Са много папагаја у њиховим крошњама,
И сав Мон-Роајал (брдо као Авала у центру Монтреала), покривен дрвећем банана,
Са малим мајмунима који би се на њима клатили.
На обалама Сен Лорана (велика река уз монтреалско острво) бисмо се купали,
И сунчали се голи усред зиме да би поцрнели!

Не знате ви шта је мука кад загуди на минус 40 па ти ледени ветар улази кроз рупе за пертле у ципелама!