[Ратко]

Глишић је због своје објављене допуњене дисертације''Терор и злочини нацистичке Немачке у Србији 1941 - 1945'', имао великих проблема од тадашњег комунистичког естаблишмента, јер је ишао на руку незваничној историји. Колико се сећам, његови делови су једно време излазили у Погледима, у смислу – и комунисти признају да су се Немци борили против четника.
Ова његова допуњена докторска дисертација стварно је велики заокрет.


Све више ми се чини да се овај број стрељаних не односи на убијене у Јајинцима већ у целој Србији. Тачније, да су Немци до краја августа 1943. стрељали и закопали 76.000 људи у целој Србији. Односно, да је Месаровић нашао главну картотеку усмрћених, мислећи да је везана само за стрељања и укопавања у Београду па је тако известио.
Немогуће је да је у Јајинцима до краја августа 1943. сахрањено 13.862 Јевреја. Радио сам неколико варијанти и никако нисам могао да дођем до више од 7.000 усмрћених Јевреја. Максимум 8.000, уколико узмемо у обзир да Јевреје из Кладовског транспорта због каснијег доласка Немци нису евидентирали као заточенике логора на Сајмишту, када је почела екстерминација. То је само хипотетичка претпоставка, можда су их урачунали. Али, узмимо да нису – опет је број превелики.

Јеврејско питање је скинуто с дневног реда августа 1942. године. Ритам убијања може се најлакше испратити преко извештаја о Јеврејским заточеницима на Сајмишту. Тако је од 6. до 15. марта, заточено 5.150 Јевреја, од 16. до 23. марта, 5.293, од 26. марта до 4. априла, 4.005, од 15. до 24. априла, 2.974, од 25. априла до 5. маја, 1.184. Наглим опадањем броја затвореника, почевши од краја марта 1942. године, јасно се види да је погубљено око 6.000.


Према томе, да је поред ових, под претпоставком, 8.000, убијено још 5.800 Јевреја у Београду - практично је немогуће. Погрешка може бити за највише 500 људи који су поубијани у децембру 1941, или после решавања јеврејског питања, накнадним откривањима и хапшењима, али та погрешка никако не може бити за 5.800 усмрћених више. Зато мислим да је Месаровић јавио за страдале у целој Србији а не само у Београду.

Зачудио сам се како је смео ово да објави...
Притом ово није једини такав документ у књизи.
У прилозима је објавио и целовиту наредбу команданта Србије од 28. фебруара 1943. године, говори и о операцији ''Хајка'' и још низу догађаја који говоре о карактеру односа Немци - четници...
Мада, потрудио се итекако да то надокнади прањем улоге КПЈ у периоду до 22. јуна, уопште у рату, инсистирањем на четничкој колаборацији и злочинима...
Карактеристично за ову књигу је да у различитим деловима аутор четницима даје разчичите карактеристике. На пример, негде их сврстава у квислинге, а негде посебно наводи квислинге, а посебно четнике... Све у свему, ваљда је ово било неизбежно поменути у оквиру обраде теме '''Терор и злочини нацистичке Немачке у Србији''...
Уосталом, докумената о непријатељству четника и Немаца кроз цео рат има и у књизи ''Немачка обавештајна служба'', издатој 1959. године, а издавач је УДБА! Наравно, примењују се сличне тактике негације, само у још драстичнијој мери него код Глишића...
Очигледно је да је било још Месаровићевих извештаја, и важно би било пронаћи их и објавити. Ако су преживели...