12-01-2018, 03:19 AM
ВЕЛИКА АЛБАНИЈА ЈЕ СТВАРНОСТ: Тиранска платформа и Србија
Мина Ћурчић 21:20 11.01.2018. Нема коментара
Дели на Вајберу
Пре тачно годину дана, потписан је један документ, односно “тиранска платформа“, који је подразумевао све оно што ми данас називамо “Великом Албанијом“. Када је македонско Собрање већином гласова одлучило да усвоји закључак о закону о језицима према којем је албански језик постао други званични језик у Македонији, постало је јасно да “тиранска платофрма“ не представља само пусте албанске жеље, како многи воле да кажу, већ план за разбијање Македоније.
Од усвајања закона о језицима, стигло се до идеје да се промени име ове бивше југословенске републике како би се решио вишедеценијски спор са Грчком која кочи улазак Македоније у НАТО. Августа прошле године, Зоран Заев је иза кулиса Самита лидера Јадранске повеље у Подгорици са делегацијом САД договорио ново име за Македонију, изневши неколико предлога као што су “Горња Македонија“, “Република Македонија“, “Северна Македонија“.
Тиранска платоформа или документ о заједничкој постизборној коалицији албанских политичких странака који је састављен 7.јануара 2017.године у Македонији, али потписан у Тирани, између осталог, подразумева “решавање спора имена државе у складу са европским вредностима и принципима међународног права“. Ипак, годину дана након потписивања овог документа, осим што је албански језик постао други званичан језик у Македонији, почело се спекулисати да ће се Македонија звати Централнобалканска република(ЦБР), али и да ће бити подељена на две федералне јединице.
У случају да Албанци из Македоније добију свој ентитет, односно да ова држава буде подељена, не би било изненађујуће да се у једном тренутку појави идеја да албанска федерална јединица буде припојена тзв. Косову или Албанији. Сам назив, који је својевремно предложио Заев, “Горња Македонија“, јесте термин којим се углавном служе Албанци када говоре о делу Македоније у ком живе неалбанци и Албанци, што отприлике значи да је на албанском језику Македонија одавно подељена на два енитета, албански и македонски, али и да овај први део јесте део оне великоалбанске државе којој Албанци теже. Не треба заборавити чињеницу да је Еди Рама изјавио да “тиранска платформа не постоји“, као и да само постоји став Албанаца у Македонији са којим званична Тирана нема никакве везе, осим мале помоћи која је пружена кроз дијалог, међутим, Рама није објаснио зашто је овај документ потписан баш у Тирани.
Рама, очигледно, жели да да до знања свим Албанцима из региона да Република Албанија стоји иза њих, односно иза оних идеја које се тичу великоалбанских интереса.Такође, сваке године шестог јануара, на Бадњи дан, када расељени Срби из Ђаковице одлуче да посете своја огњишта, Албанци демонстрирају, каменују српске аутобусе, а неретко их подржавају водеће опозиционе странке као што је “Самоопредељење“, те нема говора о томе да су ти протести спонтани. Албанци из Ђаковице као разлог за овакво понашање, које се понавља из године у годину, наводе злочине које су починили Срби над албанским цивилима у Ђаковици.
Ипак, косметски Албанци на овај начин покушавају да скрену пажњу са чињенице да су управо они срушили српске цркве у Ђаковици: црква Успења Пресвете Богородице из 16.века запаљена је током мартовског погрома, а касније сравњена са земљом, Саборна црква Свете тројице минирана је 1999.године, током мартовског погрома потпуно срушена, а касније претворена у парк, односно остаци ове цркве су уклоњени помоћу трактора и багера, а око пет хиљада Албанаца је учесвовало у томе, црква светог Лазара у Пискотама, општина Ђаковица, демолирана је током 1999. и 2001.године, а потом потпуно уништена.
Очигледно, косметски Албанци чине све не би ли спречили Србе да посете оно што су им срушили, јер данас косметски Албанци желе да Косово уђе у УНЕСКО, али и у УН. То, просто, није могуће поред толико срушених православних цркава и опустошених градова, па косметски Албанци покушавају да докажу да су Срби криви за све оно што су им срушили, но, ипак свако зна да је Ђаковица данас забрањени град за Србе; Ђокица Станојевић, председник удружења Ђаковчана, рекао је да му је својевремено саветовано од стране амбасаде САД да одустане од посета Ђаковици.
“Што је најжалосније, то се дешава у Српској улици. Каменовање се дешава из српских кућа, испред наше цркве. Не жалимо што нас гађају и вређају, али нас боли што се то дешава у Српској улици, у нашој цркви у Српској улици у нашој српској четврти у Ђаковици. “, објаснио је тада он. И случај Ђаковица се понавља из дана у дан, из године у годину, случај Ђаковица није ништа друго него пример како живе косметски Срби у албанском окружењу, па ко воли нека изволи! Са друге стране, могли смо чути да постоји тзв. “Дејтон два“. Некадашњи градоначелник Дејтона и амерички конгресмен Мајкл. Р. Тарнер у писму државном секретару САД, Рексу Тилерсону, указао је “на прејаку потребу да се Вашигнтон окрене региону Балкана и преузме водећу улогу у процесу помирења и предложио потписивање Дејтона два“.
“Срби, Бошњаци,Хрвати и остали само путем америчког лидерства могу да живе заједно у миру и осигурају слободу и једнака права свим народима. Не смемо да дозволимо да тај ионако нестабилан регион склизне у неред, јер противници демократије једва чекају да искористе хаос.“, оценио је Тарнер. Но, јасно је да Бакиру Изетбеговићу одговара да Босна и Херцеговина не функционише, као да постоји сукоб између Срба и Бошњака, јер другачије не би могао да да до знања Србима, па чак ни онима који живе у БИХ да је унитаризација БИХ једино и најбоље решење. Дестебилозавовати Босну и Херцеговину, односно Републику Српску, а са друге стране дати ветар у леђа великоалбанској идеји која подразумева померање граница на Балкану, односно, то значи поново уценити Србију, која је већ уцњена.
“Лидер Северне Кореје, Ким Џонг Ун, рекао је да нуклеарано дугме стално у његовој канцеларији….Обавестите га да и ја имам нуклерано дугме, али је моје много веће и снажније од његовог, а и функционише.“, запретио је Трамп.
Но, за Србе није толико важно са ким се свађао Доналд Трамп; Само у Београду живи неколико хиљада Албанца, док у јужним деловима Србије али и на Космету, Албанци чине већину, те се не треба зачудити ако се у неком часу “тиранска платофрма“ из Македоније пресели у Београд;Велика Албанија није мит, нити средство којим се Албанци служе да би постигли јефтине политичке поене, напротив, Велика Албанија је претња упућена Србима, нарочито онима који опстају јужно од Ибра, сами и вазда поносни и тврдоглави; Но, што се тиче Срба из Прешева, Медвеђе и Бујановца, као и осталих српских градова у којима живе и Албанци, питање је дана када ће се неко сетити да Прешево, Медвеђа и Бујановац, односно “Прешевска долина“, ако бисмо питали Албанце, није ништа друго него источни део Косова, а то Косово обухвата и део Македоније у којој живе Албанци.
Великоалбанска држава почиње управо ту, на Косову и Метохији и само се ту може зауставити: но, ако се не буде зауставила, “тиранска платоформа“ ће заживети у Београду, албански језик ће у неком тренутку постати службени језик у Србији, а Прешево, Бујановац, Медвеђа, делови Врања или “Врање“(како воле да кажу Албанци) и Ниша, заједно за Косовом и Метохијом, постаће ништа друго но територија око које се споре Срби и Албанци, а ако се то деси, Србији не остаје ништа друго него да буде подељена на две или више федералних јединица, распарчана, поцепана, подељена између Срба и Албанаца, под будним оком Запада.
http://srbin.info/2018/01/11/velika-alba...-i-srbija/
Мина Ћурчић 21:20 11.01.2018. Нема коментара
Дели на Вајберу
Пре тачно годину дана, потписан је један документ, односно “тиранска платформа“, који је подразумевао све оно што ми данас називамо “Великом Албанијом“. Када је македонско Собрање већином гласова одлучило да усвоји закључак о закону о језицима према којем је албански језик постао други званични језик у Македонији, постало је јасно да “тиранска платофрма“ не представља само пусте албанске жеље, како многи воле да кажу, већ план за разбијање Македоније.
Од усвајања закона о језицима, стигло се до идеје да се промени име ове бивше југословенске републике како би се решио вишедеценијски спор са Грчком која кочи улазак Македоније у НАТО. Августа прошле године, Зоран Заев је иза кулиса Самита лидера Јадранске повеље у Подгорици са делегацијом САД договорио ново име за Македонију, изневши неколико предлога као што су “Горња Македонија“, “Република Македонија“, “Северна Македонија“.
Тиранска платоформа или документ о заједничкој постизборној коалицији албанских политичких странака који је састављен 7.јануара 2017.године у Македонији, али потписан у Тирани, између осталог, подразумева “решавање спора имена државе у складу са европским вредностима и принципима међународног права“. Ипак, годину дана након потписивања овог документа, осим што је албански језик постао други званичан језик у Македонији, почело се спекулисати да ће се Македонија звати Централнобалканска република(ЦБР), али и да ће бити подељена на две федералне јединице.
У случају да Албанци из Македоније добију свој ентитет, односно да ова држава буде подељена, не би било изненађујуће да се у једном тренутку појави идеја да албанска федерална јединица буде припојена тзв. Косову или Албанији. Сам назив, који је својевремно предложио Заев, “Горња Македонија“, јесте термин којим се углавном служе Албанци када говоре о делу Македоније у ком живе неалбанци и Албанци, што отприлике значи да је на албанском језику Македонија одавно подељена на два енитета, албански и македонски, али и да овај први део јесте део оне великоалбанске државе којој Албанци теже. Не треба заборавити чињеницу да је Еди Рама изјавио да “тиранска платформа не постоји“, као и да само постоји став Албанаца у Македонији са којим званична Тирана нема никакве везе, осим мале помоћи која је пружена кроз дијалог, међутим, Рама није објаснио зашто је овај документ потписан баш у Тирани.
Рама, очигледно, жели да да до знања свим Албанцима из региона да Република Албанија стоји иза њих, односно иза оних идеја које се тичу великоалбанских интереса.Такође, сваке године шестог јануара, на Бадњи дан, када расељени Срби из Ђаковице одлуче да посете своја огњишта, Албанци демонстрирају, каменују српске аутобусе, а неретко их подржавају водеће опозиционе странке као што је “Самоопредељење“, те нема говора о томе да су ти протести спонтани. Албанци из Ђаковице као разлог за овакво понашање, које се понавља из године у годину, наводе злочине које су починили Срби над албанским цивилима у Ђаковици.
Ипак, косметски Албанци на овај начин покушавају да скрену пажњу са чињенице да су управо они срушили српске цркве у Ђаковици: црква Успења Пресвете Богородице из 16.века запаљена је током мартовског погрома, а касније сравњена са земљом, Саборна црква Свете тројице минирана је 1999.године, током мартовског погрома потпуно срушена, а касније претворена у парк, односно остаци ове цркве су уклоњени помоћу трактора и багера, а око пет хиљада Албанаца је учесвовало у томе, црква светог Лазара у Пискотама, општина Ђаковица, демолирана је током 1999. и 2001.године, а потом потпуно уништена.
Очигледно, косметски Албанци чине све не би ли спречили Србе да посете оно што су им срушили, јер данас косметски Албанци желе да Косово уђе у УНЕСКО, али и у УН. То, просто, није могуће поред толико срушених православних цркава и опустошених градова, па косметски Албанци покушавају да докажу да су Срби криви за све оно што су им срушили, но, ипак свако зна да је Ђаковица данас забрањени град за Србе; Ђокица Станојевић, председник удружења Ђаковчана, рекао је да му је својевремено саветовано од стране амбасаде САД да одустане од посета Ђаковици.
“Што је најжалосније, то се дешава у Српској улици. Каменовање се дешава из српских кућа, испред наше цркве. Не жалимо што нас гађају и вређају, али нас боли што се то дешава у Српској улици, у нашој цркви у Српској улици у нашој српској четврти у Ђаковици. “, објаснио је тада он. И случај Ђаковица се понавља из дана у дан, из године у годину, случај Ђаковица није ништа друго него пример како живе косметски Срби у албанском окружењу, па ко воли нека изволи! Са друге стране, могли смо чути да постоји тзв. “Дејтон два“. Некадашњи градоначелник Дејтона и амерички конгресмен Мајкл. Р. Тарнер у писму државном секретару САД, Рексу Тилерсону, указао је “на прејаку потребу да се Вашигнтон окрене региону Балкана и преузме водећу улогу у процесу помирења и предложио потписивање Дејтона два“.
“Срби, Бошњаци,Хрвати и остали само путем америчког лидерства могу да живе заједно у миру и осигурају слободу и једнака права свим народима. Не смемо да дозволимо да тај ионако нестабилан регион склизне у неред, јер противници демократије једва чекају да искористе хаос.“, оценио је Тарнер. Но, јасно је да Бакиру Изетбеговићу одговара да Босна и Херцеговина не функционише, као да постоји сукоб између Срба и Бошњака, јер другачије не би могао да да до знања Србима, па чак ни онима који живе у БИХ да је унитаризација БИХ једино и најбоље решење. Дестебилозавовати Босну и Херцеговину, односно Републику Српску, а са друге стране дати ветар у леђа великоалбанској идеји која подразумева померање граница на Балкану, односно, то значи поново уценити Србију, која је већ уцњена.
“Лидер Северне Кореје, Ким Џонг Ун, рекао је да нуклеарано дугме стално у његовој канцеларији….Обавестите га да и ја имам нуклерано дугме, али је моје много веће и снажније од његовог, а и функционише.“, запретио је Трамп.
Но, за Србе није толико важно са ким се свађао Доналд Трамп; Само у Београду живи неколико хиљада Албанца, док у јужним деловима Србије али и на Космету, Албанци чине већину, те се не треба зачудити ако се у неком часу “тиранска платофрма“ из Македоније пресели у Београд;Велика Албанија није мит, нити средство којим се Албанци служе да би постигли јефтине политичке поене, напротив, Велика Албанија је претња упућена Србима, нарочито онима који опстају јужно од Ибра, сами и вазда поносни и тврдоглави; Но, што се тиче Срба из Прешева, Медвеђе и Бујановца, као и осталих српских градова у којима живе и Албанци, питање је дана када ће се неко сетити да Прешево, Медвеђа и Бујановац, односно “Прешевска долина“, ако бисмо питали Албанце, није ништа друго него источни део Косова, а то Косово обухвата и део Македоније у којој живе Албанци.
Великоалбанска држава почиње управо ту, на Косову и Метохији и само се ту може зауставити: но, ако се не буде зауставила, “тиранска платоформа“ ће заживети у Београду, албански језик ће у неком тренутку постати службени језик у Србији, а Прешево, Бујановац, Медвеђа, делови Врања или “Врање“(како воле да кажу Албанци) и Ниша, заједно за Косовом и Метохијом, постаће ништа друго но територија око које се споре Срби и Албанци, а ако се то деси, Србији не остаје ништа друго него да буде подељена на две или више федералних јединица, распарчана, поцепана, подељена између Срба и Албанаца, под будним оком Запада.
http://srbin.info/2018/01/11/velika-alba...-i-srbija/