[ПРОСВЕТАР]

ОЛТАР ЗА БОГА И ПРЕСТО ЗА КРАЉА - ТО ЈЕ НАША ОТАЏБИНА!
САВРЕМЕНИ ИЗРАЗ НЕПРОЛАЗНИХ ВРЕДНОСТИ СТАРИНЕ

---

Усташе и комуно-сатанисти – стари другари!

Комуно-сатанисти на београдским факултетима солидарисали су се са франковцима који су правили анти-србске испаде у Загребу!

Одломак из књиге „Комунизам на београдском универзиету 1929-1940“, Београд, 1940., па каже:

Већ више од месец дана траје штрајк на Загребачком Универзитету а с њим у вези стални нереди, немир и демонстрације на самоме Универзитету и ван њега.

(Нереди приликом годишњице Анте Старчевића, приликом сахране осуђеника Јавора и т.д.)

И у Загребу се прикривају праве побуде штрајкача и износи се као разлог одиста сувише висока и неправедно распоређена школарина и таксе, те тако необавештенима остаје непозната позадина овог чисто политичког штрајка, а то је: позадина анти – државна и сепаратистичка, а циљ – рушење Државе и њенога ауторитета.

Јер, како би се иначе могли објаснити стални повици на свакодневним скуповима у аули Загребачког Универзитета: „Доле Југославија“, „Живели Перчец и Павелић“, „Живео Мијо, Краљ и Поспишил“, „Доле Београд“ и т.д.

Све ово је тако познато и лако се може наћи паралела са данашњим стањем када анархисти дивљају на београдском универзитету, упадају и прекидају предавања, организују и предводе штрајкове.

И данас постоје јаке везе аутономашких омладинских организација (Афанс), као изразито анти-србских, са анархистима у Београду.

У време Краљевине Југославије сарадња усташа и комуниста се правдала тзв.“великосрбском хегемонијом“, а данас се то правда „антифашизмом“.

Шта су 1936. тражили "НАПРЕДНИ" студенти „антифашисти“?

3-ег априла „Акциони одбор стручних студентских удружења“, насилно спречава предавања и проглашава штрајк. Затим издаје летак где поступак објашњава.

Између осталог се тражи:

-смањење школарине;
–солидарисање са студентима Загребачког Универзитета, који су исто тако објавили штрајк.

Дакле, штрајк из чисто политичких мотива!

Па каже даље из исте књиге (има на нету и нема везе са некаквом УДБОМ и комуно-сатанистима:

Националисти су били против солидарисања са загребачким студентима прво зато, што ови уопште нису платили школарину, док београдски студенти јесу, те би им она због штрајка пропала; друго зато, што је универзитетска власт запретила да ће у случају штрајка свима студентима без разлике бити укинут по једам семестар а националистима се семестри не губе, јер они раде и уче, док комунисти штрајкују и праве нереде; треће, јер је загребачки штрајк поведен од стране франковачко-комунистичке групе, што се најбоље види из прогласа „Међуклубског одбора хрватских свеучилиштараца“, који је тада издат и у којем се каже: „да су нас србске свиње опљачкале“, и „нећемо да дамо ни један пенез србским цинцарима и циганима“, као и уз покличе Перчецу, Павелићу и другим убицама Краља Мученика, у аулима Загребачких факултета.

4-ог априла се дешава сукоб!

„Орнас“ је издао проглас против штрајка и разделио га по свима факултетима.
4-ог априла се дешава физички напад комунистичких кукавица на чланове Орнаса.

Деветорица националиста је лепило плакате на Правном и Медицинском факултету.

Комуно-сатанисти су их организовано напали и то њих 60.

Кукавице комунистичке су мислили да ће их бити довољно, али су се преварили.

Око 60 комуно-сатаниста („штрајкачке страже“) састављених већином од студената права, напали су камењем, боксерима, штаповима и камама деветорицу националиста – студената који су делили летке.

Деветорица храбрих Срба нису желели да беже пред многобројним комуно-сатанистима већ су се бранили.

Неко голим рукама, неко четкама за лепљење плаката, неко је отимао од комуниста и бранио се, а један од националиста је имао свој нож.

Двојица националиста повређени су камама, али су се остали и даље бранили, не желећи да беже и оставе другове.

Један од чланова Орнаса, Слободан Недељковић ножем је повредио комунисте Јована Шћепановића, и Жарка Мариновића. Један од комуниста био је тако рањен ножем у груди, а Мариновић у руку и лопатицу, од чега је убрзо умро.

Полиција је ухапсила и чланове ОРНАС-а и штрајкаче.

Ректор др Владимир Ћоровић подноси оставку 25-ог априла, а двадесетпетодневни штрајк студената завршава се три дана касније, избором ректора др Драгољуба Јовановића и....усвајањем захтева комуно-сатаниста.

Од тада комуно-сатанисти 4-и април обележавају као Дан студената, у знак сећања на трајну успомену на Жарка Мариновића и победу.

Дан када су подржали франковце усташе , својe колеге и антисрбску сабраћу из Загреба.

Србски херој Слободан Недељковић осуђен је на 5 година и месеца дана.

Изашао је 1941-е, прикључио се Србском добровољачком корпусу и....погинуо за Србију и свој народ који је толико волео.

Нека је вјечнаја памјат слава Слободану Недељковићу!