[Бенито]

Просвето, очигледно ти, изгледа, не разумеш неке појмове које су комунисти користили или још увек користе. То да их разумеш, не мора да значи да си сагласан са њима.
1. ИСИ(с) је Институт за Савремену Историју; ово мало с је Србија, коју су они избацили из наслова да не личи име на знаш већ кога.
2. Ти ниси глупи сељак. То би био да си остао крај Моравице. Ово је иронија, наравно. Био би за титоисте глуп, а у ствари би био много паметнији. А то промовише и сам Бокан.
3. битно је ко је промовисао и шта, зато што се ту види шта се догодило.
4. Појам " слободне љубави" , како га је видео тај Петерностер и његови следбеници, да би ти било јасније, био је свингерај. Свако са сваким, ђутуре, у свако доба.
5. Ови стаљинисти су били за сингл варијанту
6. И једно и друго било је атеистичко разумевање тог појма, јер је избацивало брак и цркву из тих елемената.
7. Ови синглисти су то управо променили у односу на овај свингерај, искључиво из политичких разлога, јер су видели да она прича не може да обезбеди већу политичку позицију. То не значи да су ови синглисти моралнији од првих. Заправо, тиме су желели да се приближе малограђанској светини.
8. Дакле, може да је девојка година као да је ћерка, али једна за јавност, и да то иде ка " грађанском браку". Успут, може и швалерка , али да се за то не сазна. За разлику од њих , ови " слободари" су били за принцип свако са сваким и то јавно. Ту је разлика.
9. Тај " генерал" знаш добро ко је, а и ко је тај што је " отео" му жену. Иначе, тај што је " отео" је једини од следбеника Петерностера који је успео да пређе на другу страну и постане и остане неки фактор до краја код Броза и после њега. То је Пера Коњ, или Перо , како ти волиш да кажеш. Броз је тада, 1953. године, узвикнуо да склоне " луђака" то урадио да се то питање, око слободне љубави, не помиње у јавности, јер су они требали да задрже ту своју малограђанштину.
10. Био је још један који је прешао на страну сингловаца и тамо код Броза направио значајну каријеру, али је зглајзнуо средином педесетих, јер је увек био " либералан". То је био Константин Поповић. Он је једини поред Петерностера тада, средином тридесетих година прошлог века, шетао штрафтом са две девојке. Али, он се " покајао" и другови су му дали другу шансу. Пред сам рат, он је поновио " грешку" , па је био под ледом. Вратио га је лично Броз, кад је решио да се дохвати оружја, јер му је требао свако ко се уопште разуме у војску. То је , изгледа, била судбоносна одлука, јер му је Коча на Сутјесци, спасио главу.

Дакле, то да је тадашњи Београд усвојио теорију " слободне љубави" нема везе са везом. Осим ако мислиш да је пример двојице младића који шетају са по две девојчуре репрезентативан пример на коме се види понашање већине. То је сасвим исто као када би на примеру Раде Пашића ми градили слику српске елите и њихове деце између два рата. То су комунистичке жваке које нису ни за озбиљан коментар, али , ајде, кад смо почели да те испоштујем до краја.
Оно што је тачно је да је послератна омладина, најчешће преко радних акција, али и насилне индустријализације, универзитета и тако даље, преузела ову комунистичку мустру о једној девојци, а касније у браку, једној или више швалерки, како су им то наметнули титоисти. То је, парекселанс малограђански принцип, који жели да личи, али се суштински разликује од хришћанских принципа.
Такав начин живота и разумевања живота, временом, после неколико генерација, неминовно доведе до сплавова и великог броја девојака које се облаче све оскудније небили постале део мејнстрима, односно жене или макар швалерке у задатом систему вредности.
Ето, покушао сам да објасним, али...