31-01-2018, 01:36 PM
Пет држава Европске уније неће да призна Косово, а ЕУ може да разговара о приступању само са државама. Шпанија демонстрира одлучност да Косово као територија нема валидност државе, а ако томе додамо да су неке државе повукле своја признања самопроглашене независности, Косово је данас у ћорсокаку, оцена је аналитичара.
Дан пошто је Рамуш Харадинај, такозвани премијер Косова, изјавио да је Косово у изолацији, алудирајући на чињеницу да су Америка и Британија одбиле да дају визе косовским званичницима, уследио је врућ шамар из Шпаније.
Наиме, Шпанија је Бриселу доставила писмо у облику „нон-пејпера“ само недељу дана пре усвајања Стратегије проширења ЕУ на земље Западног Балкана, у коме објашњава да „Косово није део процеса проширења“ и да се оштро супротставља његовом укључивању у било који процес који оставља утисак да се Косово третира као држава, пише приштински лист „Коха диторе“.
Ово је фактички први пут да је једна држава ЕУ јавно затражила од Брисела да Косово не третира као државу, позивајући се на употребу такозваног термина WB6, што је скраћеница за шест земаља Западног Балкана која се користи за стратегију како се не би „узнемириле“ земље које нису признале Косово, а које се у тексту називају — партнерима ЕУ.
Шта ово фактички значи?
Професор међународног права Дејан Мировић подсећа да су Брисел и Косово потписали Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) мимо званичног протокола по коме свака држава ЕУ мора да ратификује овај споразум. У случају Косова то није био тако, чиме су државе-чланице које нису признале Косово стављене пред свршен чин. Мировић каже да је ситуација унутар ЕУ када је у питању Косово веома конфузна.
„Очигледно је да пет држава ЕУ неће да призна Косово, а Брисел може да разговара о приступању само са државама. Дакле, овим је ЕУ дошла у ћорсокак који је последица двоструког стандарда који је досад примењивала над Србијом. Тренутно је ситуација невероватна, јер један део ЕУ преговара са Косовом, а други део блокира те преговоре. Ово само показује да је Косово неодржив пројекат ЕУ“, каже наш саговорник.
Он сматра да Србија може да профитира од оваквог потеза Шпаније, посебно што се показало колико је питање Каталоније озбиљно за ЕУ. С друге стране, истиче и чињеницу да сама Шпанија није „било ко“ у ЕУ, па са те стране овај њен потез има и те како велики значај.
„То је држава која има 40 милиона становника, озбиљну привреду… Шпанија је озбиљна земља и велики је проблем сада створен и за ЕУ и за такозвану државу Косово“, додаје он.
У поменутом писму помиње се да Шпанија мисли да се супротстави и учешћу Косова на Самиту ЕУ и земаља Западног Балкана у Софији, али се и представници Косова наводе уз фусноту. С друге стране, јасно је да је Шпанија повукла овај потез пре свега због својих проблема са Каталонијом, која се недавно на референдуму изјаснила за независност од Шпаније. Исход овог референдума није признао ни Мадрид, али ни ЕУ, али је у случају ЕУ одбијено да се Косово упореди са дешавањима у Каталонији. Испоставило се, међутим, да ни Шпанија, а према речима Мировића, ни друге државе ЕУ које нису признале Косово, нису спремне да ризикују своје унутрашње питање правећи се да је Косово преседан.
Политиколог Александар Стојановић сматра да је ово показатељ и да је међународна заједница препознала да је 18 година после унутрашњег сукоба и скоро десет година после једнострано проглашене независности, Косово данас на новој раскрсници.
„То је друштво које мора да се суочи са својим слабостима и пре свега са питањем колико је Косово као регион спремно да преузме одговорност за вођење друштва и да се суочи са свим последицама. На Косову су и данас присутни јаки кланови из рата који управљају друштвом, а политичка елита на Косову није спремна да се мења, и ту је највећи проблем“, уверен је Стојановић.
Он напомиње да је чињеница да косовски политичари не могу да добију визе од држава које су им досад биле највећи пријатељи довољан показатељ да оваква политика Приштине није добродошла на Западу.
„Потез који вуче шпанска влада пре свега је у циљу очувања сопственог суверенитета, и у том светлу видим и ’нон-пејпер‘. Њиме она једноставно жели да се ниједним актом не види да је Косово ’независно‘, и тај свој став брани унутар ЕУ. Колико ће Шпанија можда овим да укочи процес приступања других држава Западног Балкана, то ћемо видети. Могуће је да ће за неке земље, као што је Србија, постојати већа проходност, али то ће време показати. У сваком случају, Шпанија овим потезом демонстрира одлучност да Косово као територија нема валидност државе, а ако томе додамо да су неке државе повукле своја признања самопроглашене независности, Косово је данас у ћорсокаку. Како ће албански политичари на ово одговорити, видећемо“, истиче Стојановић.
У шпанском „нон-пејперу“ још пише да је неопходно направити разлику између процеса проширења ЕУ и стратегије за Западни Балкан, која је део заједничке спољне и безбедносне политике (ЦФСП) и која прати своју логику. Такође, Шпанија сматра да проширење не треба посматрати као директно средство за решавање политичких проблема у региону Западног Балкана, већ да прво треба превазићи сукобе како би се омогућио процес проширења. У писму се Косово позива да унапред оствари стандарде који су зацртани у Споразуму о стабилизацији и придруживању и сугерише се наставак дијалога између Косова и Србије, подржаног од стране Европске уније, јер је, како пише, „немогуће пронаћи решење сукоба наметањем унилатералних резултата“.
Спутник
Дан пошто је Рамуш Харадинај, такозвани премијер Косова, изјавио да је Косово у изолацији, алудирајући на чињеницу да су Америка и Британија одбиле да дају визе косовским званичницима, уследио је врућ шамар из Шпаније.
Наиме, Шпанија је Бриселу доставила писмо у облику „нон-пејпера“ само недељу дана пре усвајања Стратегије проширења ЕУ на земље Западног Балкана, у коме објашњава да „Косово није део процеса проширења“ и да се оштро супротставља његовом укључивању у било који процес који оставља утисак да се Косово третира као држава, пише приштински лист „Коха диторе“.
Ово је фактички први пут да је једна држава ЕУ јавно затражила од Брисела да Косово не третира као државу, позивајући се на употребу такозваног термина WB6, што је скраћеница за шест земаља Западног Балкана која се користи за стратегију како се не би „узнемириле“ земље које нису признале Косово, а које се у тексту називају — партнерима ЕУ.
Шта ово фактички значи?
Професор међународног права Дејан Мировић подсећа да су Брисел и Косово потписали Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) мимо званичног протокола по коме свака држава ЕУ мора да ратификује овај споразум. У случају Косова то није био тако, чиме су државе-чланице које нису признале Косово стављене пред свршен чин. Мировић каже да је ситуација унутар ЕУ када је у питању Косово веома конфузна.
„Очигледно је да пет држава ЕУ неће да призна Косово, а Брисел може да разговара о приступању само са државама. Дакле, овим је ЕУ дошла у ћорсокак који је последица двоструког стандарда који је досад примењивала над Србијом. Тренутно је ситуација невероватна, јер један део ЕУ преговара са Косовом, а други део блокира те преговоре. Ово само показује да је Косово неодржив пројекат ЕУ“, каже наш саговорник.
Он сматра да Србија може да профитира од оваквог потеза Шпаније, посебно што се показало колико је питање Каталоније озбиљно за ЕУ. С друге стране, истиче и чињеницу да сама Шпанија није „било ко“ у ЕУ, па са те стране овај њен потез има и те како велики значај.
„То је држава која има 40 милиона становника, озбиљну привреду… Шпанија је озбиљна земља и велики је проблем сада створен и за ЕУ и за такозвану државу Косово“, додаје он.
У поменутом писму помиње се да Шпанија мисли да се супротстави и учешћу Косова на Самиту ЕУ и земаља Западног Балкана у Софији, али се и представници Косова наводе уз фусноту. С друге стране, јасно је да је Шпанија повукла овај потез пре свега због својих проблема са Каталонијом, која се недавно на референдуму изјаснила за независност од Шпаније. Исход овог референдума није признао ни Мадрид, али ни ЕУ, али је у случају ЕУ одбијено да се Косово упореди са дешавањима у Каталонији. Испоставило се, међутим, да ни Шпанија, а према речима Мировића, ни друге државе ЕУ које нису признале Косово, нису спремне да ризикују своје унутрашње питање правећи се да је Косово преседан.
Политиколог Александар Стојановић сматра да је ово показатељ и да је међународна заједница препознала да је 18 година после унутрашњег сукоба и скоро десет година после једнострано проглашене независности, Косово данас на новој раскрсници.
„То је друштво које мора да се суочи са својим слабостима и пре свега са питањем колико је Косово као регион спремно да преузме одговорност за вођење друштва и да се суочи са свим последицама. На Косову су и данас присутни јаки кланови из рата који управљају друштвом, а политичка елита на Косову није спремна да се мења, и ту је највећи проблем“, уверен је Стојановић.
Он напомиње да је чињеница да косовски политичари не могу да добију визе од држава које су им досад биле највећи пријатељи довољан показатељ да оваква политика Приштине није добродошла на Западу.
„Потез који вуче шпанска влада пре свега је у циљу очувања сопственог суверенитета, и у том светлу видим и ’нон-пејпер‘. Њиме она једноставно жели да се ниједним актом не види да је Косово ’независно‘, и тај свој став брани унутар ЕУ. Колико ће Шпанија можда овим да укочи процес приступања других држава Западног Балкана, то ћемо видети. Могуће је да ће за неке земље, као што је Србија, постојати већа проходност, али то ће време показати. У сваком случају, Шпанија овим потезом демонстрира одлучност да Косово као територија нема валидност државе, а ако томе додамо да су неке државе повукле своја признања самопроглашене независности, Косово је данас у ћорсокаку. Како ће албански политичари на ово одговорити, видећемо“, истиче Стојановић.
У шпанском „нон-пејперу“ још пише да је неопходно направити разлику између процеса проширења ЕУ и стратегије за Западни Балкан, која је део заједничке спољне и безбедносне политике (ЦФСП) и која прати своју логику. Такође, Шпанија сматра да проширење не треба посматрати као директно средство за решавање политичких проблема у региону Западног Балкана, већ да прво треба превазићи сукобе како би се омогућио процес проширења. У писму се Косово позива да унапред оствари стандарде који су зацртани у Споразуму о стабилизацији и придруживању и сугерише се наставак дијалога између Косова и Србије, подржаног од стране Европске уније, јер је, како пише, „немогуће пронаћи решење сукоба наметањем унилатералних резултата“.
Спутник