10-01-2014, 08:35 PM
Погрешно је не гледати "Равну Гору". Читам ја и "е-новине" и "Пешчаник" иако су ми гадни. Како друкчије да знаш шта непријатељ мисли?
До сада, по мени, најдубљи осврт је дао Часлав М. Дамјановић " “Равна Гора” на екрану поново на “страшном суду” ".
Г. Самарџић даје брзе, после сваке епизоде, експертске критике, које су заправо основ и усмерење свим другим критикама, а сва је прилика и права кост у грлу спин-мештрима овог подлог "драмског" пројекта. Понекад Самарџићев труд изгледа као Сизифов посао. Можда то и јесте због медијског "односа снага". Али, без тих брзих експертиза којима се апсолутно нико није надао, сав револт који се може наћи у коментарима на разним странама претворио би се у бескорисну какофонију, немушто и безопасно грактање. Ова ненадана брзина и велико познавање догађаја су посебно непријатни ауторима "Равне Горе" из сенке, јер немају чиме да парирају, нити задовољавајуће забашуре. Отуда, брзо написани текстови г. Самарџића су изванредан потез, велики труд се исплатио.
Може Бајић да даје патетичне интервјуе, види се његов унезверен поглед. Може дрхтавом руком у подруму да пребројава курвањски стечене златнике. Могу му додељивати "награде за драмски текст"; но, пошто је свима јасно да је у уметничком погледу безвредан, очигледно да је у том смислу у питању "шминкање мртваца", не би ли се спасло шта се спасти може.
Стижемо до последње еизоде првог дела срамотне серије.
Сматрам да после тога треба дати свеобухватну и прочишћену анализу "Равне Горе". Добро би било да се прикупљају критике попут написа г. Дамјановића, које би са свих страна осветљавале ову мучки и срамно смишљену нео-титоистичку "франшизу". И, свакако, колико се може бити упоран, ширити истину, не дати им мира.
До сада, по мени, најдубљи осврт је дао Часлав М. Дамјановић " “Равна Гора” на екрану поново на “страшном суду” ".
Г. Самарџић даје брзе, после сваке епизоде, експертске критике, које су заправо основ и усмерење свим другим критикама, а сва је прилика и права кост у грлу спин-мештрима овог подлог "драмског" пројекта. Понекад Самарџићев труд изгледа као Сизифов посао. Можда то и јесте због медијског "односа снага". Али, без тих брзих експертиза којима се апсолутно нико није надао, сав револт који се може наћи у коментарима на разним странама претворио би се у бескорисну какофонију, немушто и безопасно грактање. Ова ненадана брзина и велико познавање догађаја су посебно непријатни ауторима "Равне Горе" из сенке, јер немају чиме да парирају, нити задовољавајуће забашуре. Отуда, брзо написани текстови г. Самарџића су изванредан потез, велики труд се исплатио.
Може Бајић да даје патетичне интервјуе, види се његов унезверен поглед. Може дрхтавом руком у подруму да пребројава курвањски стечене златнике. Могу му додељивати "награде за драмски текст"; но, пошто је свима јасно да је у уметничком погледу безвредан, очигледно да је у том смислу у питању "шминкање мртваца", не би ли се спасло шта се спасти може.
Стижемо до последње еизоде првог дела срамотне серије.
Сматрам да после тога треба дати свеобухватну и прочишћену анализу "Равне Горе". Добро би било да се прикупљају критике попут написа г. Дамјановића, које би са свих страна осветљавале ову мучки и срамно смишљену нео-титоистичку "франшизу". И, свакако, колико се може бити упоран, ширити истину, не дати им мира.