02-02-2018, 01:26 PM
ВУЧИЋ: Морамо пронаћи компромис, Срби и Албанци ће морати да учине уступке
10:59 02.02.2018. 2
Дели на Вајберу
Председник Србије Александар Вучић истакао је, у интервјуу најтиражнијем бечком дневнику „Кронен цајтунг“, да ће, ако Срби и Албанци не могу наћи решење за питање Косова и Метохије, за шта су потребан компромис и уступци, то бити грешка више у историји наша два највећа народа на Балкану.
Вучић, који се налази у званичној посети Аустрији, захвалио је канцелару Себастијану Курцу за подршку Србији, томе што је увек био отворен за тежње наше земље, што је био један од малобројних који су са нашим народом разговарали уз поштовање.
„Сада је на нама да обавимо свој део задатака. Највећи проблем је, наравно, решење косовског питања. За то смо покренули дијалог међу нама самима и морамо пронаћи компромис, у којем ће Албанци и Срби морати да учине уступке. Ако нам то не успе, онда ћемо имати грешку више у историји два највећа народа на Балкану“, објаснио је он.
Вучић је, на констатацију да се састајао више пута са представницима косовских Албанаца, те питање да ли има напретка, рекао да се разговара и указао да у последњих пет година није било ниједног етнички мотивисаног конфликта.
„Након недавног убиства Србина на Косову смо одмах ступили у контакт, како не би дошло до ескалације. Ја сам боравио на Косову како би Србе умирио“, додао је он.
Вучић је истовремено поручио Албанцима да Србија неће признати независност Косова, истичући да је немају јер су за то потребни Срби.
„Без Србије нема чланства у УН, без Србије нема пријема у Интeрпол, без Србије нема државних посета у Кини“, нагласио је Вучић.
Он је рекао да су „све карте на столу“ и да, ако се одвија „узимање и давање“ по фер принципу може доћи до решења.
„И тада би за Србију била сва врата Европе отворена. Наравно, морамо још побољшати владавину права, али на другој страни ставили смо финансије под контролу“, поручио је председник Србије.
Он је подсетио да је јавни дуг испод 60 одсто БДП-а и да је бољи него у многим другим земљама.
Указао је да је после економских реформи две године заредом буџет у суфициту, стопа незапослености смањена са 26 на 12 одсто, изражавајући наду да ће ове године пасти на 10,5 процената.
„Све у свему, ми смо побољшали своје место на ранг-листи Светске банке за 50 места. Прошле године смо имали стране инвестиције у вредности од 2,6 милијарди долара. Поређења ради Хрватска, као чланица ЕУ, имала је 947 милиона страних инвестиција. Међутим и поред тога морамо нашу економску професионалност даље побољшати, а у томе нам помажу Аустрија, њена Привредна комора и њен председник Кристоф Лајтл“, рекао је Вучић.
Када је реч о Босни и Херцеговини, констатовао је да увек добија иста питања везано за ту државу.
„Пет година стално говорим једно те исто и пустите ме да изнесем кристално јасни став Србије. Ми подржавамо територијални интегритет Босне. Ми подржавамо интегритет РС унутар БиХ, у оквиру Дејтонског споразума. Ако се унутар Босне жели нешто мењати. онда је то ствар три народа која живе у тој земљи. Ми немамо ниједан други интерес осим мира и стабилности у региону, као и да се Срби и други у Босни осећају безбедно“, рекао је Вучић.
Он је нагласио да неће попустити док у региону не буде основана права заједничка економска зона.
„Ако желите можете нас називати ’малом ЕУ на Западном Балкану‘. То се можда некима неће свидети, али то нам не смета. Нама су потребне исте царинске стопе, исте субвенције за стране инвеститоре. Желимо да створимо заједничко тржиште међу нашим земљама. Замислите шта би заједничко тржиште на Балкану могло све да учини“, казао је Вучић.
Он је рекао да албански премијер Еди Рама подржава његову тежњу, те навео да статистичари тврде да губимо седам одсто економских прихода само због тога што наши камиони стоје на бројним границама.
Такође, уверен је, то би смањило емиграцију из земаља региона.
На констатацију да у Европи расте забринутост због џихадистичког ислама услед повратника тзв. Исламске државе са ратишта на Косово и у Босну, што је близу Србије, због чега би требало да буде забринут, Вучић је одговорио да ако то потврди, онда би многи људи говорили да претерујем и да желим само позицију своје земље да прикажем у бољем светлу.
„Због тога покушавам да што мање говорим о том проблему. За то могу само рећи да наше безбедносне власти сарађују тесно са европским“, закључио је он.
ФАЈНЕНШЕЛ ТАЈМС: ЕУ прима шест држава, па и КиМ
12:20 02.02.2018. 0
Дели на Вајберу
План ЕУ је да у своје чланство прими шест држава: Албанију, Србију, Црну Гору, Македонију, БиХ, али и самопрокламовану државу Косово, пише Фајненшел тајмс.
Према наводима тог листа, главни разлог за такав потез Брисела је тај што Балкан служи гао главни „терен“ преко ког се на хиљаде миграната домогне тла Европске уније. Међутим, то није све. ФТ наводи и да стратеги ЕУ страхују да Русија опасно шири своју зону утицаја, управо на подручју где традиционално већ има савезнике.
Примећено је, наводи лист, да је Москва почела цинично да коментарише обећања која ЕУ даје земљама Западног Балкана у вези чланства, намећући себе као „алтернативу“.
„Значајан број грађана, наиме, у региону верује да се њихова земља никада неће прикључити ЕУ“, изјавио је Флориан Бибер, стручњак за југоисточну Европу при Универзитету Грац.
Нови план Брисела ће бити представљен Европској комисији управо 6. фебруара, када би ЕУ требало, према ранијим најавама, да представи свој план за Западни Балкан. Очекује се да ће нови план бити усвојен, наводи још Фајненшел тајмс.
Рок за „велико проширење ЕУ“ је датум који је већ помињан у српској јавности као оквир до ког би Србија требало да буде примљена у ЕУ, а то је 2025. Многи пак сматрају да је то преамбициозно, али ЕУ дипломате наводе да је то итекако потребно, како би се „учврстила веза између Брисела и држава насталих распадом СФРЈ“.
Један ЕУ дипломата који заговара проширење Уније рекао је листу да „та шесторка није ван ЕУ, већ да су они већ унутра и да су потребни Бриселу“. Такође, према његовим речима 2025. је оквир, који је подложан променама.
Међутим, Фајненшел тајмс истиче да ће поменута шесторка ипак морати, пре коначног пријема у ЕУ, да дефинитивно реши сва отворена питања која постоје већ годинама, као и проблеме корупције. У том смислу, како се истиче, најближе достизању циља 2025. су Србија и Црна Гора.
Лист још подсећа и да су Бугарска, која тренутно председава Унијом, али и Аустрија која ће је наследити, као своје приоритете одредиле управо проширење ЕУ на Западни Балкан.
10:59 02.02.2018. 2
Дели на Вајберу
Председник Србије Александар Вучић истакао је, у интервјуу најтиражнијем бечком дневнику „Кронен цајтунг“, да ће, ако Срби и Албанци не могу наћи решење за питање Косова и Метохије, за шта су потребан компромис и уступци, то бити грешка више у историји наша два највећа народа на Балкану.
Вучић, који се налази у званичној посети Аустрији, захвалио је канцелару Себастијану Курцу за подршку Србији, томе што је увек био отворен за тежње наше земље, што је био један од малобројних који су са нашим народом разговарали уз поштовање.
„Сада је на нама да обавимо свој део задатака. Највећи проблем је, наравно, решење косовског питања. За то смо покренули дијалог међу нама самима и морамо пронаћи компромис, у којем ће Албанци и Срби морати да учине уступке. Ако нам то не успе, онда ћемо имати грешку више у историји два највећа народа на Балкану“, објаснио је он.
Вучић је, на констатацију да се састајао више пута са представницима косовских Албанаца, те питање да ли има напретка, рекао да се разговара и указао да у последњих пет година није било ниједног етнички мотивисаног конфликта.
„Након недавног убиства Србина на Косову смо одмах ступили у контакт, како не би дошло до ескалације. Ја сам боравио на Косову како би Србе умирио“, додао је он.
Вучић је истовремено поручио Албанцима да Србија неће признати независност Косова, истичући да је немају јер су за то потребни Срби.
„Без Србије нема чланства у УН, без Србије нема пријема у Интeрпол, без Србије нема државних посета у Кини“, нагласио је Вучић.
Он је рекао да су „све карте на столу“ и да, ако се одвија „узимање и давање“ по фер принципу може доћи до решења.
„И тада би за Србију била сва врата Европе отворена. Наравно, морамо још побољшати владавину права, али на другој страни ставили смо финансије под контролу“, поручио је председник Србије.
Он је подсетио да је јавни дуг испод 60 одсто БДП-а и да је бољи него у многим другим земљама.
Указао је да је после економских реформи две године заредом буџет у суфициту, стопа незапослености смањена са 26 на 12 одсто, изражавајући наду да ће ове године пасти на 10,5 процената.
„Све у свему, ми смо побољшали своје место на ранг-листи Светске банке за 50 места. Прошле године смо имали стране инвестиције у вредности од 2,6 милијарди долара. Поређења ради Хрватска, као чланица ЕУ, имала је 947 милиона страних инвестиција. Међутим и поред тога морамо нашу економску професионалност даље побољшати, а у томе нам помажу Аустрија, њена Привредна комора и њен председник Кристоф Лајтл“, рекао је Вучић.
Када је реч о Босни и Херцеговини, констатовао је да увек добија иста питања везано за ту државу.
„Пет година стално говорим једно те исто и пустите ме да изнесем кристално јасни став Србије. Ми подржавамо територијални интегритет Босне. Ми подржавамо интегритет РС унутар БиХ, у оквиру Дејтонског споразума. Ако се унутар Босне жели нешто мењати. онда је то ствар три народа која живе у тој земљи. Ми немамо ниједан други интерес осим мира и стабилности у региону, као и да се Срби и други у Босни осећају безбедно“, рекао је Вучић.
Он је нагласио да неће попустити док у региону не буде основана права заједничка економска зона.
„Ако желите можете нас називати ’малом ЕУ на Западном Балкану‘. То се можда некима неће свидети, али то нам не смета. Нама су потребне исте царинске стопе, исте субвенције за стране инвеститоре. Желимо да створимо заједничко тржиште међу нашим земљама. Замислите шта би заједничко тржиште на Балкану могло све да учини“, казао је Вучић.
Он је рекао да албански премијер Еди Рама подржава његову тежњу, те навео да статистичари тврде да губимо седам одсто економских прихода само због тога што наши камиони стоје на бројним границама.
Такође, уверен је, то би смањило емиграцију из земаља региона.
На констатацију да у Европи расте забринутост због џихадистичког ислама услед повратника тзв. Исламске државе са ратишта на Косово и у Босну, што је близу Србије, због чега би требало да буде забринут, Вучић је одговорио да ако то потврди, онда би многи људи говорили да претерујем и да желим само позицију своје земље да прикажем у бољем светлу.
„Због тога покушавам да што мање говорим о том проблему. За то могу само рећи да наше безбедносне власти сарађују тесно са европским“, закључио је он.
ФАЈНЕНШЕЛ ТАЈМС: ЕУ прима шест држава, па и КиМ
12:20 02.02.2018. 0
Дели на Вајберу
План ЕУ је да у своје чланство прими шест држава: Албанију, Србију, Црну Гору, Македонију, БиХ, али и самопрокламовану државу Косово, пише Фајненшел тајмс.
Према наводима тог листа, главни разлог за такав потез Брисела је тај што Балкан служи гао главни „терен“ преко ког се на хиљаде миграната домогне тла Европске уније. Међутим, то није све. ФТ наводи и да стратеги ЕУ страхују да Русија опасно шири своју зону утицаја, управо на подручју где традиционално већ има савезнике.
Примећено је, наводи лист, да је Москва почела цинично да коментарише обећања која ЕУ даје земљама Западног Балкана у вези чланства, намећући себе као „алтернативу“.
„Значајан број грађана, наиме, у региону верује да се њихова земља никада неће прикључити ЕУ“, изјавио је Флориан Бибер, стручњак за југоисточну Европу при Универзитету Грац.
Нови план Брисела ће бити представљен Европској комисији управо 6. фебруара, када би ЕУ требало, према ранијим најавама, да представи свој план за Западни Балкан. Очекује се да ће нови план бити усвојен, наводи још Фајненшел тајмс.
Рок за „велико проширење ЕУ“ је датум који је већ помињан у српској јавности као оквир до ког би Србија требало да буде примљена у ЕУ, а то је 2025. Многи пак сматрају да је то преамбициозно, али ЕУ дипломате наводе да је то итекако потребно, како би се „учврстила веза између Брисела и држава насталих распадом СФРЈ“.
Један ЕУ дипломата који заговара проширење Уније рекао је листу да „та шесторка није ван ЕУ, већ да су они већ унутра и да су потребни Бриселу“. Такође, према његовим речима 2025. је оквир, који је подложан променама.
Међутим, Фајненшел тајмс истиче да ће поменута шесторка ипак морати, пре коначног пријема у ЕУ, да дефинитивно реши сва отворена питања која постоје већ годинама, као и проблеме корупције. У том смислу, како се истиче, најближе достизању циља 2025. су Србија и Црна Гора.
Лист још подсећа и да су Бугарска, која тренутно председава Унијом, али и Аустрија која ће је наследити, као своје приоритете одредиле управо проширење ЕУ на Западни Балкан.