[Ђорђе Ивковић]

БЕОГРАДСКИ ИЗБОРИ -
МИ ДА ДОЂЕМО, А ОНИ ДА ОСТАНУ

Photo: serbiathroughamericaneyes

Наш Београд је највећи Београд на свету. Остали Београди, а има их подоста нарочито у Америци, су симпатична ушушкана месташца, углавном дремљива. У нашем Београду је увек бучно и динамично, политички редовно мистериозно.
Након општенародних избора чији смо исход антиципирали у напису "Избори у Србији: Трка проданих душа" и затим о творењу Владе у напису "Постизборни протести - од зла ка горем", на реду су београдски избори. Франшиза пропадања се наставља.
Београд доноси јако пуно пара па су отрцани политички шмиранти кренули у још једну рунду очајничке политичке игранке, која је веома слична плесном маратону до смрти који је Сидни Полак овековечио у филму "Коње убијају, зар не?". Има ли икаквог још изборног циља сем грабежи, више нико не зна. Ако је метро неки фиктивни симбол прилажења цивилизованој Европи, сви ти политичари са својим експертским тимовима су могли бар једну траншеју на општу корист лопатама ископати, уместо што се троше у међусобном досадном олајавању.
Главни фронтални сукоб је између Вучићевих нервних инвалида и Ђиласових урбаних невротика. Ако се међутим зна да су ови јарани земљаци са две стране истог брда, разумљиво је да у својим шареницама не могу носити јако различите понуде житељима Београда.

СНС на изборе наступа мистериозно. Вучић није обнародовао кога ће октроисати за лорд-мера Београда. Стара Вучићева бауштела: нека се кандидати мељу међу собом у политичкој мешалици. Ако би на време и како је ред објавио сигурно име свог кандидата, може неке увређене претенденте окренути против себе, што у особито бирачки несигурном Београду није препоручљиво. Зато смо до јуче са свих медија бомбардовани биографијом "првог на листи", једног чика доце, "нестраначке личности", да би гласници намах замукли. Може да буде, али не мора да значи. Без дефинисаних личности, тима и јасног програма, Вучић се ослања на класичну логику урбаног гласача: "Гласам за њих јер су на власти. Кад ви будете на власти, гласаћу за вас!"

Главна урбано-еврофанатична опозиција Вучићу је мистериознија од позиције. Ту нема ко коме није забио нож у леђа. Живковић, Тадић, Ђилас, Пајтић, Шутановац, Шапић, Јеремић, Јанковић... Ко ће се с ким након вађења очију чарних и слања свилених гајтана наново удружити нико не зна. Знамо само да ће Престони град и даљи видети као Намбију. Њихова неписана девиза је "Ми више крадемо али смо мањи издајници!"

Ову изборну епизоду је отуда обележила коалиција "Двери" и ДЈБ (шта год значило, у власништву је Саше Радуловића). Бурлескна крилатица под којом су кренули у бој љути је "Да ови оду а да се они не врате". Истина, коалиција би била одиста убитачна да су јој се придружили г. Прелетачевић "Бели" и антидавежни покрет "Не давимо Београд". Шта год мислили о њима, оваква коалиција би имала солидне шансе да преузме власт у Престоном граду кога ни једна од понуђених опција није достојна. У чему је конфликт? Наравно, у томе што би неумитно морало доћи до жестоког варничења између Београда и републичке власти, а "Европа" је јасно поручила да то не жели. Пошто се нико ту врућ 'ладне воде није напио, мањи играчи гледају да се некако уграде "у причу" без ремећења јавног реда и мира. Сетите се НОПО, "Влашке странке" и њиховог експонента Николе Тулимировића, посланика који је највише спавао у посланичкој клупи. А обећали су да ће "изнутра урушити систем". Сад се Ђорђе Вукадиновић, идеолог НОПО, свети Тулимировићу тако што тврдокорно одбија да спава у посланичкој клупи, мада му капци неодољиво падају.

Истина је, оваквог политичког бастарда попут инцеста Радуловић-Обрадовић, ретко је срести. Ово комбинација је класична политичка мула, па и у жаргонском значењу. Због ове, ваљда је свима јасно, цензусом изнуђене одлуке, више најугледнијих чланова "Двери", из политичког савета (Чавошки, Ломпар, Липовски, Чворовић...) најављује да ће напустити странку. Интересантно, нико из ДЈБ?! Међутим, ни Политички савет није јединствен због ове коалиције до ћепенка Скупштине Београда. Милослав Самарџић, љути четник, антимонархиста одликован од Краља Петра II и члан Мудрих Стараца Дверјана, ће појаснити:

Одлична вест, одлична коалиција, подржавам као члан Савета Двери.
ДЈБ има све оно што Двери немају у пуној мери - бизнис програме, модеран маркетинг - и обратно, тако да се баш допуњују. А наравно најважније је оно заједничко, да поштени људи потисну оне друге.

Ерго, на Космету Двери би се могле удружити са ""Покретом Самоопредељење" ("Vetëvendosja e Lëvizjes") са веома чврстом аргументацијом: Све поштен до поштеног.

За победу на изборима, најпре треба осликати виртуелни лик класичног гласача. У овом случају то је рођени Београђанин. Рођени Београђанин је врло сложена личност.
- Рођени, или стари Београђанин, је трећа генерација Београђана. Они старији су трули Београђани.
- Београд је Свет. Ми смо не-свет.
- У Београду је све модерније. Они су увек два корака испред. Ово што је код нас, у Београду је одавно рassé.
- Прави Београђанин користи азбуку од 28 слова (без ђ и ћ).
- Београђани имају урбане легенде. Сељаци имају ђилкоше.
- Београђани имају "врели асфалт". Сељаци се кољу у блату.
- Београђани увек знају праву истину, ми не знамо. Ми смо наивни, они нису. Ми мислимо да је ово, а у ствари је оно.
- Ми немамо појма шта се дешава, а они су у срцу дешавања.
- Београђани знају људе лично. Помените им било коју јавну личност, баш су јуче седели с ликом у кладионици. Знају ко се ским швалера и с ким је "у шеми", о чему ми наравно појма немамо.
С обзиром на профил гласача, можете рачунати да ће Београђанин непогрешиво изабрати најгоре решење по себе.

У тако великом граду међутим увек постоје неке часне енклаве и унутрашњи емигранти у рођеном граду. Они ће гласати за старо срце Београда. Таквима желим срећу. Бар да покажу да нису изумрли.