09-02-2018, 06:48 PM
Први споразум о принципима нормализације односа Београда и Приштине тј Републике Србије и самопроглашене „Републике Косово", познат и као Бриселски споразум је потписан 19. априла 2013. у Бриселу.
Споразум су испред Републике Србије потписали председник владе Ивица Дачић и председник владе самопроглашене „Републике Косово" Хашим Тачи. Он предвиђа оснивање Заједнице српских општина на северу Косова и Метохије, која би се формирала након локалних избора по косовским законима заказаним за 3. новембар 2013. године. Поред тога, споразумом је предвиђено укидање безбедносних структура и правосудних институција Републике Србије на Косову и Метохији.
Бриселски споразум представља издвајање Косова и Метохије из уставног поретка Републике Србије, закључио је др Чавошки, цитирајући текст преамбуле Устава Р. Србије. Он је подсетио да део текста преамбуле улази у текст заклетве председника Србије.
Устав Србије предвиђа две аутономне покрајине у саставу Србије. „Одрицањем од Косова и Метохије није погажен само Устав Србије, већ и све оно што су наши преци чинили од 1912. године до данас”. Бриселским споразумом се врши присиљавање држављана Србије на Косову и Метохији да прихвате држављанство друге непријатељске државе. Академик Коста Чавошки је пре потписивања споразума поручио носиоцима власти у Србији да би прихватањем бриселског предлога починили кривично дело велеиздаје. „Успостављањем царине на административној линији са Косовом, властодршци у Београду су погазили Устав и починили кривоклетство, што је тешко кривично дело. Упозоравам их да не прихватају бриселске уцене јер ће за велеиздају морати да одговарају”, казао је Чавошки. [4] (Коста Чавошки).
Борис Тадић ће између осталог бити упамћен у србској историји као човијек који је:
-изручио Караџића НАТО суду
-изручио Младића НАТО суду
-за вријеме његове владавине тзв.Косово је прогласило независност
Александар Вучић ће остати упамћен у србској историји као човијек који је:
-увео границу између тзв.Косова и Србије
-као онај који се састајао са тзв.предсједницима и тзв.премијерима тзв.Републике Косово
-укидао институције Србије на КиМ
-наредио својим људима на КиМ да учествују у власти тзв.Косова
-дао међународни број тзв.Косову
-дозволио да тзв.Косово постане члан разних међународних организација ...
https://www.youtube.com/watch?v=2eOJRd0fu44
“Народ је у једном сложан – Ивановића нису убили Албанци”
9. фебруара 2018. Србија Оставите коментар
Након убиства Оливера Ивановића утихнуо је један од последњих независних српских гласова. Тиме се приводи крају процес који је почео 2013. То је било дисциплиновање косовских Срба од стране Београда, пише “Ноје цирхер цајтунг”, а преноси Дојче веле.
У тексту под насловом “Нови шерифи за дивљи север Косова”, новинар Андреас Ернст за лист Ноје цирхер цајтунг пише о ситуацији на северу Косова и политичком утицају Београда.
Аутор најпре подсећа на још увек нерасветљено убиство српског политичара Оливера Ивановића које се догодило 16. јануара.
“тада се ништа више није чуло. О могућим починиоцима нико не жели да спекулише, о томе у северном делу Митровице нико не разговора са странцем. Али у једном су сложни: то нису урадили Албанци. То је индикативно.”
У опширном чланку новинар швајцарског листа најпре описује како је функционисао север Косова до доласка Александра Вучића на власт.
Од 2012. до данас
А онда, 2012. године: “Берлин и Брисел ставили су га пред избор, да нормализује однос са Косовом или да заборави на приступ ЕУ. Он је одлучио да загризе киселу јабуку. У априлу 2013. Београд и Приштина склопили су споразум: политичка интеграција у систем Косова, а за узврат, аутономија. Та вест запрепастила је север Косова. Вучић је критикован као издајник, захтевао се наставак отпора. Из Београда једва да је било објашњења како би нови поредак требало да изгледа. А онда су одједном почели да се појављују нови људи.”
Велики тест уследио је 2013. када је север Косова, према жељи Београда, по први пут требало да учествује на локалним изборима, пише Ноје цирхер цајтунг: “Београд је с великом муком саставио листу на којој су већином били људи с мало политичког искуства, али који су међу грађанима ипак имали известан углед. ’А њихова главна особина је била, апсолутна послушност’, оцењује Миодраг Маринковић који је у то време радио за мисију ЕУ на Косову. Етаблиране снаге позивале су на бојкот и изборни дан је био чиста катастрофа. Када је почео да се назире успех бојкота, маскирани људи улетели су на бирачка места и почели да праве лом. Гласање је прекинуто. Један аустријски дипломата потврдио је да су маскиране особе интервенисале по наредби ’београдске листе’, која је нешто касније, под именом ’Српска листа’, постала странка под контролом државе. На поновљеним изборима више није смело да буде грешака. ’Бојкотери’ су били савладани, њихови аутомобили су паљени, а директори јавних предузећа принуђени да своје запослене доведу пред гласачке кутије. (…) И поред свог притиска, излазност је била само двадесет процената. Али то је било довољно и Горан Ракић је постао први градоначелник Северне Митровице по косовском закону. О том бившем ватрогасцу и директору Градског зеленила и чистоће до тада се мало знало. Али када му је Вучић честитао, било је јасно да он има највишу заштиту.”
Циљ Александра Вучића
Председник Вучић је одлучан у томе да се процес нормализације спроведе и да се та област препусти косовском систему, пише даље у тексту: “Али то не значи и крај српског утицаја, напротив. Преко Српске листе којом се управља из Београда он контролише све области насељене Србима. Уместо да финансијски зависи од српске државе, субвенционисање тече према косовском закону и иде преко Заједнице српских општина, коју међутим и даље финансира Београд. То ће прикочити одлазак младих, добро образованих људи, али не и зауставити. Поузданих података нема, али од почетка рата многи пословни људи, као и млади са дипломом, срећу траже у Београду или у иностранству.”
– Након смрти Оливера Ивановића отпор Београду делује бесмислено. Петар Милетић који је још пре неколико година напустио политику, лаконски оцењује: “Судбина косовских Срба је да им други кроје судбину”. И Ивановићева жена Милена сели се у Београд са шестогодишњим сином. Доста јој је тог “мрачног и тужног места” – пише из Митровице Андреас Ернст за “Ноје цирхер цајтунг”.
Дојче веле, Вестионлине
Споразум су испред Републике Србије потписали председник владе Ивица Дачић и председник владе самопроглашене „Републике Косово" Хашим Тачи. Он предвиђа оснивање Заједнице српских општина на северу Косова и Метохије, која би се формирала након локалних избора по косовским законима заказаним за 3. новембар 2013. године. Поред тога, споразумом је предвиђено укидање безбедносних структура и правосудних институција Републике Србије на Косову и Метохији.
Бриселски споразум представља издвајање Косова и Метохије из уставног поретка Републике Србије, закључио је др Чавошки, цитирајући текст преамбуле Устава Р. Србије. Он је подсетио да део текста преамбуле улази у текст заклетве председника Србије.
Устав Србије предвиђа две аутономне покрајине у саставу Србије. „Одрицањем од Косова и Метохије није погажен само Устав Србије, већ и све оно што су наши преци чинили од 1912. године до данас”. Бриселским споразумом се врши присиљавање држављана Србије на Косову и Метохији да прихвате држављанство друге непријатељске државе. Академик Коста Чавошки је пре потписивања споразума поручио носиоцима власти у Србији да би прихватањем бриселског предлога починили кривично дело велеиздаје. „Успостављањем царине на административној линији са Косовом, властодршци у Београду су погазили Устав и починили кривоклетство, што је тешко кривично дело. Упозоравам их да не прихватају бриселске уцене јер ће за велеиздају морати да одговарају”, казао је Чавошки. [4] (Коста Чавошки).
Борис Тадић ће између осталог бити упамћен у србској историји као човијек који је:
-изручио Караџића НАТО суду
-изручио Младића НАТО суду
-за вријеме његове владавине тзв.Косово је прогласило независност
Александар Вучић ће остати упамћен у србској историји као човијек који је:
-увео границу између тзв.Косова и Србије
-као онај који се састајао са тзв.предсједницима и тзв.премијерима тзв.Републике Косово
-укидао институције Србије на КиМ
-наредио својим људима на КиМ да учествују у власти тзв.Косова
-дао међународни број тзв.Косову
-дозволио да тзв.Косово постане члан разних међународних организација ...
https://www.youtube.com/watch?v=2eOJRd0fu44
“Народ је у једном сложан – Ивановића нису убили Албанци”
9. фебруара 2018. Србија Оставите коментар
Након убиства Оливера Ивановића утихнуо је један од последњих независних српских гласова. Тиме се приводи крају процес који је почео 2013. То је било дисциплиновање косовских Срба од стране Београда, пише “Ноје цирхер цајтунг”, а преноси Дојче веле.
У тексту под насловом “Нови шерифи за дивљи север Косова”, новинар Андреас Ернст за лист Ноје цирхер цајтунг пише о ситуацији на северу Косова и политичком утицају Београда.
Аутор најпре подсећа на још увек нерасветљено убиство српског политичара Оливера Ивановића које се догодило 16. јануара.
“тада се ништа више није чуло. О могућим починиоцима нико не жели да спекулише, о томе у северном делу Митровице нико не разговора са странцем. Али у једном су сложни: то нису урадили Албанци. То је индикативно.”
У опширном чланку новинар швајцарског листа најпре описује како је функционисао север Косова до доласка Александра Вучића на власт.
Од 2012. до данас
А онда, 2012. године: “Берлин и Брисел ставили су га пред избор, да нормализује однос са Косовом или да заборави на приступ ЕУ. Он је одлучио да загризе киселу јабуку. У априлу 2013. Београд и Приштина склопили су споразум: политичка интеграција у систем Косова, а за узврат, аутономија. Та вест запрепастила је север Косова. Вучић је критикован као издајник, захтевао се наставак отпора. Из Београда једва да је било објашњења како би нови поредак требало да изгледа. А онда су одједном почели да се појављују нови људи.”
Велики тест уследио је 2013. када је север Косова, према жељи Београда, по први пут требало да учествује на локалним изборима, пише Ноје цирхер цајтунг: “Београд је с великом муком саставио листу на којој су већином били људи с мало политичког искуства, али који су међу грађанима ипак имали известан углед. ’А њихова главна особина је била, апсолутна послушност’, оцењује Миодраг Маринковић који је у то време радио за мисију ЕУ на Косову. Етаблиране снаге позивале су на бојкот и изборни дан је био чиста катастрофа. Када је почео да се назире успех бојкота, маскирани људи улетели су на бирачка места и почели да праве лом. Гласање је прекинуто. Један аустријски дипломата потврдио је да су маскиране особе интервенисале по наредби ’београдске листе’, која је нешто касније, под именом ’Српска листа’, постала странка под контролом државе. На поновљеним изборима више није смело да буде грешака. ’Бојкотери’ су били савладани, њихови аутомобили су паљени, а директори јавних предузећа принуђени да своје запослене доведу пред гласачке кутије. (…) И поред свог притиска, излазност је била само двадесет процената. Али то је било довољно и Горан Ракић је постао први градоначелник Северне Митровице по косовском закону. О том бившем ватрогасцу и директору Градског зеленила и чистоће до тада се мало знало. Али када му је Вучић честитао, било је јасно да он има највишу заштиту.”
Циљ Александра Вучића
Председник Вучић је одлучан у томе да се процес нормализације спроведе и да се та област препусти косовском систему, пише даље у тексту: “Али то не значи и крај српског утицаја, напротив. Преко Српске листе којом се управља из Београда он контролише све области насељене Србима. Уместо да финансијски зависи од српске државе, субвенционисање тече према косовском закону и иде преко Заједнице српских општина, коју међутим и даље финансира Београд. То ће прикочити одлазак младих, добро образованих људи, али не и зауставити. Поузданих података нема, али од почетка рата многи пословни људи, као и млади са дипломом, срећу траже у Београду или у иностранству.”
– Након смрти Оливера Ивановића отпор Београду делује бесмислено. Петар Милетић који је још пре неколико година напустио политику, лаконски оцењује: “Судбина косовских Срба је да им други кроје судбину”. И Ивановићева жена Милена сели се у Београд са шестогодишњим сином. Доста јој је тог “мрачног и тужног места” – пише из Митровице Андреас Ернст за “Ноје цирхер цајтунг”.
Дојче веле, Вестионлине