10-02-2018, 03:40 PM
Цитат: Милослав Самарџић
Нисте у праву ни један ни други, размишљате у погрешном правцу, као уосталом и ''угледни чланови'' и готово цела тзв. национална интелигенција.
Обојица се добро сећате обнове демократије 1990. године. Сећате се како су се све новоформиране опозиционе странке грабиле кога ће привући пре свега из Француске 7, из САНУ и са универзитета.
Ту је била грешка коју још плаћамо.
Само у ових пар реченица има има сувише нетачности, полуистина и/или хајмо рећи "замена теза", на које је могуће у једном сажетом коментару, како је прилично, одговорити. Посао нам отежава и неминовност да се принуђавамо на понављање већ констатованог.
Како ми то "размишљамо у погрешном правцу" ако питамо да ли је стање боље или горе од политичке активације Двери, по питањима која су својом активацијом истакли као ултимативне вредности за које се боре? На то питање остали смо ускраћени за одговор.
Одговор је, међутим, недвосмислено јасан -само су штету правили.
Од претварања Двери из НВО у ПАРТИЈУ; њеној стрмоглавој етичкој девалвацији праћеној непрекидним раздорима, интригама и превртањима, докле није стигла до ситношићарџијске малограђанштине, сви смо сведоци.
Остали смо ускраћени и за одговор хоћемо ли "видети на крају" да Двери спрече да Косова добије столицу у УН, да се промени Устав, да Војводина добије над-ингеренције наспрам недефинисане "уже Србије", истополне бракове и усвајање деце, аутономизирање Рашке (Санџака) и Прешевске долине, католичење СПЦ, латинизацију, признавање српске геноцидности и уношење тог признања у школске уџбенике, демонтирање целокупне српске историје а нарочито Првог светског рата, прихватања стотина хиљада избеглица уз поштовање њихових "верских и културних разлика", "инклузије" свих могућих мањина да не морају да раде и поштују било какве законе...? Па знамо да неће ништа урадити. Барем не корисно.
И кога после брига хоће ли Двери бити у "Парламенту Србистана"?
Кога су, даље, могли у своје руководеће структуре кооптирати нове не-комунистичке странке већ интелектуалну елиту, за коју је било највише вероватноће да су се одвојили од комунистичког режима или нису под контролом УДБА? Где и како је било могуће школовати политичке кадрове а да не потпадну под утицај страних служби?
При чему је УДБА свуда!
Или, да обрнемо питање: ако хоћеш да поправиш покварену државу, хоћеш ли посао поверити аутомеханичару са Рудника?
Или, а како су се као политичари - ако под политиком подразумевамо рад на корист народа а не пљачку и упропашљавање свега - показали комунистички кадрови?
Е, пошто не ваљају чак ни они који су стабилизовали државу и државни рачун и које је УСА дефинисала као једину сметњу за реализацију својих циљева на Балкану, ми (Двери) ћемо посегнути за политичким механичарима, али не са Рудника него из емиграције, крајне нејасне пословне биографије, дакле за ДОЈЕБОМ. Али, одмах конкретно питање: Какве је резултате као министар привреде, "испред СНС као 'нестраначка личност' " постигао Саша Радуловић у влади Ивице Дачића? Речју, катастрофалне, ако се не рачуна оно што је уследило моментално након његовог благовременог избеглиштва из Владе у опозицију почетком 2014., а што се може једино дефинисати као ПОТОП.
Уз то, Саша Радуловић је
- активни учесник параде педера.
- активни подржавалац демонстрације "паткара" што је за последицу имало постављње америчко/усташке лезбејске дромфуље Ане Брнабић за Премијерку. (О томе сам писао унапису "Пост-изборни протести -од зла ка горем")
- Несумњиви доњи сарадник амбасаде УСА. Да буде јасно: када су безбедносне провере у питању, "теорије завере" не да су непожељне већ се подразумевају, оне су почетна тачка.
И сада ће Двери, односно дроњак који је остао од онога што је формирано као српска, народна, НВО, да први бизнис-планове са ДОЈЕБОМ, јер "размишљају у правом правцу"?!
РЅ.
Пошто је тема вишеслојна, поставићу додатно фрагменте размишљања једног интелектуалца на исту тему, која су више на општем, да не кажем философском нивоу...
туљанин:
Проблем је у коалицији Дверјана са Дојебом. Није ли? Она је можда и "веома мудро срачуната", можда и да неки танак резултат, али нас свеукупно удаљава од циља који је конституисање патриота у Србији у јединствен и ефикасан организам.Она је брана реализацији тог циља, а и није патриотска него рачунџијска. Двери би чини ми се да одстране конкуренцију, да остану "једини" на патриотском полу, али им болно недостају кадрови, а углавном им недостаје и мозак. Ако их још напусте Ломпар и Чавошки - недостајаће им у апсолутном смислу. А Јовановић? Јовановић је немерљиво интелигентнији од Обрадовића, као и Џеремаје, Сандолине или Радулице, и његов једини политички проблем је општа нетрпељивост јавности, дакле и "патриотске" јавности у Србији према фирми којој стоји на челу. Томе су криви многи. Унеколико је крива и сама та фирма, чак и људи попут Коштунице и Самарџића који су се повукли на НЕАДЕКВАТАН начин, али онда посебно "патриотски" суфлери, рецимо Влах и Ж. Цвијановић, који су уз раме вастернистичким снагама, а и за рачун тих истих снага, бесомучно олајавали и подривали партију коју је Јовановић наследио. То раде и данас. Ваше примедба Јовановићу да је "сорбонац", да је "туђ", "грађанистички", "урбан" долази директно из Цвијановићеве кухиње, то јест наставак је оног истог недела који тај преиспољни бедник и слинавац већ дуго обавља за овај режим. Он је СЕЉА - и ИЗДАЈНИК. Имате и друге неурбане "патриоте", рецимо Милицу Заветницу Вучићевски или Ала Вучићевског Вулвина, или онај Парович-Глишић двојац са УДБОМ као кормиларом и вођом. На крају имате и самог Бошка, који није издајник и удбаш, али јесте рачунџија и глуп, а и ближи му је је.бени Дојеб, од Милоша, Стамтовића или Самарџића. Мада, млади га воле. Биће да су и млади поприлично глупи, драги мој Симе. Србија је деб.лна. Овде се стално дешава једно исто - претпостављање квантитета квалитету, односно оних који "боље стоје", који по процентима и популарности "јачи" - онима који су паметнији и способнији. Имати дилему између Јовановића и Обрадовића, или претпостављати Обрадовића Јовановићу, по мени говори о попуној неосетљивости према ономе што је изнад свега важно: неосетљивости за квалитете. То демократски тужно, али је тако, и док је на маси да одлучује и лаје - тако ће и остати. АВ-ови су у моди...
Спор између Јовановића на једној страни, и рецимо, Јакшића и Ристића на другој је произвео Ђорђе Вукадиновић и то не због коалиција на локалу, жеље за апсолутним опозиционим чистунством, већ због питања подршке Јеремићу на последњим председничким изборима. Сећање вас је издало? Хтео се још шири опозициони фронт, шири и од Дверјанског савеза са Дојебом, њега је предлагао Ђ. Вукадиновић, њега је гурала и Санда Рашковић, њих су подржали Јакшић и Ристић, "солидарисали" се са "патриотом" Ђорђијем и разлаз је морао да уследи. А Дверјани? Дверјани су као девојка стајали по страни, мада дајући за право чика Ђорђију, све рачунајући да ће се окористити ситуацијом. Дверјани су и концептуало на Вукадиновићевој страни јер управо то је смисао њиног савеза са једном опозиционом али западњачком странком. Или-или. Или улазите у коалицију са Дојебом, потенцијално и другим вестерничким снагама, све борећи се за "праву демократију", или кроз двоструки отпор вестернистима и демократске и режимске феле градите аутономно десну позицију, строго патриотску и непопустљиву када је реч о фундаменталним стварима од националног или духовног значаја. Са тим се не калкулише. То оцртава јасну међу, то јест испоставља недвосмислене критеријуме када је реч о политичкој кооперацији. Кооперира се са сродним. Окупља се све оно ваљано чиме располажемо, сви који су непопустљиви гледе Косова, који не калкушу по овом кључном питању, дакле све што је вољно да се бори, што се не повија пред режимом или вестернистима, што је самовласно и држи до себе. Таквих нема пуно. Овде нам није дато на слободу да и у овом невеликом политичком кругу производимо расколе и свађе на другоразредним политичким питањима, какво је несумњиво питање локала, не рачунајући београдску власт. Хоћу да кажем: коалиције Двераца са Дојебом за ове градске, београдске изборе, а потенцијално и наредне изборе, напросто укида могућност повезивања и грађења јединствене позиције када је реч о патриотској десници. Она, истина је, ни не постоји. Постоје елеменити десног и традиционалног али на начин неког небитног украса, нечег потпуно споредног и другоразредног. Дверима то свакако није "оно прво", јер оно "десно", "традицијско", "патриотско" ни не узимају као битан фактор када је реч о политичким савезима и уопште о политичкој кооперацији. И они су демократе. Они су дубље и одсудније "лево" - еманципаторски и улагугујући се еманципацији - и од мучене Јовановићеве партије. Чак од самог почетка. Доказ томе је Мила, доказ је кокетерија са сиризијанским трендовима, тендирање ка демократским партијама, а поврх свега овај савез са Дојебом који и није направљен тек за данас, већ и за сутра, прекосутра и још шире: направљен је "да се шири". То где ће се и ка чему ширити - излишно је да објашњавам. Дијагноза је несумљива: Двери су још мање традицијски и десно од Јовановићевих националних демократа или чак и Шешељевих јакобинских националиста. Ни "љ" од нечег љотићевског". Љотић НИКАДА не би коалирао са неким комичним ДОЈЕБНОМ демократама: у то сам апсолутно сигуран...
Ја сам био за Патриотски блок, за окупљање на косовској линији, а никако за Санду или Влаха. Двери су демократе, ДСС су демократе, Шешељ је демократа, сви они се крећу у кругу демократије и никако га не доводе га у питање. То су факти. Разлика према партијама попут Дојеба, или Јеремићеве, Вучићеве, Шулетове - барем формална, предњепланска разлика - је у односу према Косову и Ђетићима, према Босни, Македонији, Мујама, а повезано: и у односу према Западу, дакле у поимању ваљаног позиционирања ове мучене и слуђене државе. Разлика је унеколико - мада још тање и неуверљивије - и у односу према "идентитетском комплексу", то јест односу према баштини и историји. Али све то је танко. Ако се неко за десет дугачких година не окупи на линији ових сродности, онда је јасно да му је приоритет негде другде - у нечем посве другом и различитом од одбране наших позиција на Косову или од афирмације наше баштине и идентитета. Срби се играју демократије. Играју се демократских игара на срећу, за утицај унутар демократског орбиса, а за државу, нацију и баштину угланом им се фућка. Фућка се и Дверима. Двери нису никакав изузетак, а овим дилом са издајничким ДОЈЕБОМ то и потврђују. Косово је другобитно. Дверима су ближи вестернистички Дојеби од идеолошко-сродних партија, то јест важније им је да пређу цензус него да ударе темеље кооперацији која би требала да успостави и оснажи кохезију и јединство "унутар сродног": унутар "патриотске Србије". [/b]
Нека им је на срећу коалиција са Дојебом, а, разуме се, и коалициони партнер. Међу њима и нема неке суштинске разлике, право да вам кажем. Тако ми се чини...
...Не Вукадиновића и СРИ, него Патриотски Блок. Разлика је огромна. И још нешто: Можете колико год да се тешите и оправдавате наводним "малограђанством Милоша Јовановића", али он се НИЈЕ ситносопственички удружио са малограђански фенси Радулицом. Дверјани јесу. Они су пристали на нешто врло постидно, наиме да им цертификат да су "права опозиција" додељују чисти малограђански вестернисти, попут Смрадулице или сличних ликова. Толико о 'малограђанштини'. Ако се боље размисли, схватиће се да је однос Дверјана према грађанистима, у овом конкретном случају према Смрадулици, заправо идентичан односу једног Драшковића - испрва грлатог 'националисте' и 'светосавца' - према Пешићки и њеном Грађанском савезу, па чак и шире - "демократама" у целини. "Увући им се у стражњост". "Тим увлачењем купити легитимацију "финоће" и "демократске правоверности"".
То је ЧИСТА малограђанштина. Стопостотна. То је и начин да се "полазећи од национализма", авај заврши као "врли демократа", тј. борац против "зла и диктатуре". Двери су на том путу, односно одлучно СУ закорачили њиме, а докле ће догурати - да не нагађамо. Уосталом и неважно је. Они су потпуно бесмислени ликови, ако ћемо право и без икаквог увијања. Ментално су лимитирани.