12-02-2018, 11:50 PM
ГЕНЕРАЛ ПАНДУРОВИЋ: Кретање шиптарских власти између лојалности и ароганције
21:20 12.02.2018.
Фаза у којој се данас налази „косовска независност“, одсликава стање унутрашњих односа на самом Косову и Метохији (КиМ), њен утицај на друштвене односе у Србији и међународну условљеност даљег процеса (де)конституционализације „косовске државности“.
Без да се упустамо у дубљу и ширу анализу геополитичких, политичких, војних, међународних и других процеса који су довели до самопроглашене „косовске независности“ и настанка Косова као државе у покушају, односно квази државе, само ће мо анализирати поступке приштинских власти и њених институција у геополитичком и међународном оквиру, пре свега њихов однос према спонзорима „косовске независности“, као и однос према Србији и другима који „косовску самосталност“ не прихватају.
Др Винко Пандуревић, генерал у пензији Војске Србије и ВРС
Данашње приштинске власти, као и оне предходне, које су проистекле из побуњеничких сепаратистичких и одметничких структура, дошавши на власт из „шуме“, плански и прецизно вођене од стране својих ментора (САД, Велика Британија, Немачка и др.) биле су вешто укомпоноване у важне геополитичке процесе још од краја друге половине прошлог века. Србија која се суочила са читавим низом негативних последица, нових геополитичких пројекција моћних западних сила, које су у потпуности усложиле геополитички положај Србије, нашла се на удару снажног сепаратистичког покрета, покорног и понизног према својим менторима.
Није самопроглашена независнот Косова као таква, добила подршку и призната од кључних западних држава, на основу историјских манипулација о томе да су КиМ историјска територија Албанаца, њихова постојбина, и да их је српски режим злостављао, него што су наступиле нове геополитичке околности, и што су се поклопили или укрстили геополитички интереси моћних земаља, међусобно, а и са интересима неких малих народа и сервилношћу њихових вођа, као што је то био случај са интересимa косовских Албанаца.
Претече данaшњих приштинских власти показали су се као „добри ђаци“, послушни извршитељи налога, потпуно лојални до понизности и стрпљиви према својим менторима, а истовремно окрутни и сурови према својим непријатељима, пре свега према Србима. Веровали су у све оно што им њихови ментори говоре. Убеђени су били у идеју коју заступају, истовремено верујући у огромну међународну снагу својих ментора и рачунајући на све слабости српског државног руководства и недостатност међународног права у међународним односима. Да су били у праву то показује и данашњи „унутрашњи дијалог о КиМ“ који се води у Србији и то на институционалном нивоу, а који је у Србији разоткрио мноштво унутар политичких и унутар друштвених супростављености, одсуство консензуса у вези са кључним националним циљевима и интересима, а на међународном плану, на геополитичкој мапи света коју исцртавају неке кључне светске и регионалне земље, оголио је примат чисте силе у међународним односима над међународним правом и одагнао сваку наду да Србија може у потпуности рачунати на основне вредности међународног поретка, уписаних у Повељи УН.
Дакле, безпоговорна „сарадња“ приштинских власти са њиховим менторима довела је „косовску независност“ до преломне тачке, која представља потпуну негацију Устава Србије и његове Преамбуле, кључних постулата историјске и правне науке, када је реч о праву народа на властиту државу. Имамо практичну обесмишљеност Резолуције 1244 СБ УН. Србија и српски народ су се суочили са погубним последицама једнострано проглашене „косовске самосталности“. На делу је супростављеност формално правних и реалполитичких аргумената. Живот Срба на КиМ је погибељен.
Трпимо свакодневне и све жешће притиске моћних земаља спонзора косовске независности, који се спроводе у име њихових штићеника, али и у интересу остваривања властитих циљева. Видимо и живимо непосредну условљеност свих облика живота и привредног и економског развоја Србије решавањем косовско-метохијског проблема.
Иако је протекло доства времена од како је започет конкретан процес устоличења албанске државе на КиМ, ипак нису постигнути жељени резултати, како они коју су очекивали косовски Албансци, тако и они које су желели њихови главни ментори. На то су утицали следећи фактори: формирање другачије геополитичке карте кључних региона света и промењена позиција водећих земаља у свету према Балкану у целини; све веће присутво Русије и Кине на Балкану и снажење њихове позиције у светским размерама, и све снажнију њихову подршку целовитости Србије; нејединство ЕУ у погледу стратегије проширења ЕУ и уласка у ЕУ земаља западног Балкана, где се Шпанија противи процесу приступања Косова ЕУ као посебне државе, него само као региона Србије; као и све повољнији међународни положај Србије.
Спонзори косовске независности, пре свих САД, су желеле да у процесу осамостаљења Косова, његову државност доведу до краја, да оно буде примљено у ОУН, као самостална држава, и да истовремно јачају њене институције, да се „друштво демократизује“, односно да се створи привид једног хармоничног друштва, у коме ће „све заједници бити равноправне“, „друштво у коме ће се поштовати људска права и слободе“. С том намером, поред осталог је формиран и Специјални суд за процесуирање починилаца ратних и других злочина од стране припадника „ОВК“, а истовремено да се покаже снага „правне државе“, јер је то суд „државе Косово“.
Међутим због тога су наступили одређени „неспоразуми“ између приштинских власти и њихових ментора. Приштинске власти, односно косовски политички лидери који су изашли из шињела терористичких организација, сматрају да имају само заслуге и да им следују награде, а да не могу бити позивани на било какву врсту одговорности. Они су били „борци за слободу“, „борци за праведну ствар“, па се због тога не могу изједначавати са „злим Србима“. Такође су се приштинске власти заиграле и помислиле да могу самостално, без својих ментора, да воде „државне послове“, да формирају неке нове институције мимо „договорених процедура“, као што је на пример војска Косова, однонсо оружане снаге.
Ароганција и дрскост коју су показивали представници приштинских институција у току преговора са представницима државе Србије, била је једнако снажна, колико и раније испољена сервилност и понизност према менторима косовске независности.
Погледајмо које су то позиције на којима је дошло до мимоилажења у политичким поступцима приштинских лидера и њихових ментора: 1) Покушај укидања Специјалног суда кроз скупштинску иницијативу – иницијатива повучена због претњи и притисака амбасада САД и ВБ и ускраћивање визе политичким лидерима Косова на одређено време, јер САД тај суд виде као „баланс међународне правде“, како то они воле да кажу; 2) Упућивање исламских бораца у Сирију да се боре на страни ИСИЛ-а ( процентуално у односу на број становника, највише исламских бораца у Сирији који су се борили на страни ИСИЛ-а било је са Косова) – због тога су морале САД да објашањавају да косовски лидери који су подстрекивали добровољце да иду у Сирију, нису наводно знали да се боре на страни ИСИЛ-а, него на страни антивладиних снага, против Асада, а за слободу и демократију сиријског народа; 3) Настојање приштинских власти да се формира Војска Косова мимо важећих уставних процедура, које подразумевају пристанак српске заједнице на КиМ – САД се томе противе и желе да се формира Војска Косова по њиховој мери, која би заједно са Војском Албаније, Македоније и Црне Горе представљала оперативне снаге које би НАТО савез упућивао на кризна подручја на блиском и средњем истоку, а не сaмо за то како би Војска Косова ушла на север Косова и подчинила српску заједницу приштинским властима; 4) САД Војску Косова која би се формирала без њихове контроле, виде као безбедносни проблем и изазов, чак сматрају да улазак Косова и Македоније у НАТО не би потпуно смирио ситуацију у региону, јер би и даље остале албанске аспирације према Македонији, које би тешко контролисао и НАТО; 5) Приштинске власти су свесне да су и даље велики миљеници САД и да могу да испоље и одређени уцењивачки потенцијал, а САД су спремне да им попустају у одређеним стварима, уколико не угрожавају своје стратешке позиције на Балкану; 6) Приштинске власти прете свима онима у региону који се супростављају њиховој независности, иако те претње могу изазвати регионалну нестабилност, коју не би контролисале САД; 7) Оцене о назадовању Косова у владавини права, политичком и демократском смислу које је изнео генерални секретар СБ УН Гутереш нису по вољи приштинских институција, и оне захтевају од Владе САД да се томе супростави, рачунајући још увек на спонзорство неких лобија из демократске стране САД, чију неприкосновену подршку су уживале – актуелне власти САД у том смислу могу донекле и кориговати своје ставове о Косову, али не радикално, али ипак тешко у корист Србије; 8) Демаркација границе са суседима, пре свега са Црном Гором изазива одређене проблеме, јер се премијер Косова Р. Харадинај залаже за промену граничне линије, јер Косово испољава одређене аспирације према неким деловима Црне Горе, које сматра етничким албанским територијама – док САД не желе промену граница на такав начин и у овим околностима; 9) Криминал и корупуција су постали начин живота, криминалци не утичу на власт, они су дубоко укорењени и укључени у власт, на Косову је присутно структурално насиље – све ово отежава наводну жељену владавину права и закона на Косову, о којој толико причају САД.
Приштинске власти су помислиле да могу на неодређено време и безрезервно уживати подршку својих ментора, па су почеле занемаривати своје обавезе према менторима, и све више радити у властиту корист. Нису свесне да геополитичке прилике могу да раде против њих и да све офанзивнији српски дипломатски наступи на међународном плану и настојања да се САД приволе на балансиранији приступ косовско-метохијском проблему, могу бити принуђени на рафиниранији приступ у преговорима са Београдом. Није очекивати да се арогантност и дрскост коју приштинске власти често испољавају у дијалогу са Београдом потпуно елеминишу, јер те исте власти понекад покушавају бити и помало арогантне према својим спонзорима и менторима.
Ипак, власти у Приштини ће остати сервилне и понизне према својим заштитницима, иако ће то чинити понекад и невољно, и бити и даље врло поуздан „савезник САД“ у наступима противним Србији и интересима српског народа, као и „савезник“ у смислу дестабилизације региона у зависности од америчких потреба и интереса.
Србија мора и даље бити свесна свих опасности замрзнутог терористичког потенцијала на КиМ, као и чињенице да је „стабилно безбедносно стање“ више привид, него реалност.
(А)ЛУДИРАЊА Милијана Балетић: ТИХО УБИЈАЊЕ СРБА – ПОД ЗАПАДНИМ ПРИГУШИВАЧЕМ
У овој, крајње опасној и поквареној представи сад је – прави и последњи – моменат у којем Београд не сме да одржава агонију бриселских преговора под којим је држава Србија с КосМета истерана, а наш народ тамо гурнут у мучилиште! Ако икад – сада треба коначно прекинути ту преговарачку фарсу – на којој суштински одлучује само једна велика сила – Америка – која је и створила монструм државу „Косова“! Питање КосМета се мора решити – за столом великих сила – и оних које су га признале и оних које нису...!
Са 6 метака испаљених директно у грудни кош, убијен је Оливер Ивановић 16. јануара око 8 часова у Косовској Митровици, испред канцеларије своје странке Грађанска иницијатива „Слобода, демократија, правда“ – чији је био председник! Нечујно, са пригушивачем, без сведока самог чина атентата, нашла га је пролазница мртвог, лицем окренутог ка земљи! Према свим расположивим показатељима, обдуцијском налазу у којем је учествовала и проф. Сузана Матејић, Српкиња, са Медицинског факултета из Косовске Митровице, пуцано је из близине, из дуге деветке, с леђа, меци концентрисани директно у грудни кош – у срце – без расипања, непогрешиво – што говори о високом професионализму иза којег је стајала темељна анализа свих његових навика и плана кретања, непогрешива логистика коју је пуцач имао и која га је извукла са места злочина! Ово је класични терористички акт, са свим својим ехом застрашивања, где је мета напада унапред извагана са свим конотацијама и порукама које ће послати и компликацијама које ће произвести! Ово није рукопис аматера – већ потпис високог професионализма!
Ову битку Ивановић никако није могао добити, а борба је отпочела још када је новембра 2014. године ЕУЛЕКС, којег је ЕУропа инсталирала на „Косова“ да тамо донесе „демократију и правду“ – против Ивановића подигао оптужницу, иако га је пратио глас да је био прозападно орјентисани политичар, јер је мислио да су осмех и људско лице, по којем ћемо га и памтити, прави пут за решење проблема са окупатором! Ставили су на терет ратни злочин против цивилног шиптарског становништва '99 и 2000 г. човеку за кога је, иначе, било општепознато да му се ниједан злочин не може приписати?! На суђење је чекао притворен годину дана, а укупно је три и по године трунуо у шиптарском затвору, након чега му је укинута првостепена пресуда од 9 година, по том је пуштен и наложено је ново суђење у којем се бранио са слободе! Пре атентата су му и два пута испред куће у Косовској Митровици запалили аутомобил, што није да није била послата порука и знак!!!
Без обзира на различита политичка уверења, Оливера Ивановића су косметски Срби, масовно и сложно, испратили за Београд, где је по жељи породице сахрањен 18. јануара, на Новом гробљу у Алеји заслужних грађана! Уз опело које је служио епископ рашко-призренски Теодосије, у присуству српског патријарха Иринеја, многих министара, државних званичника, опозиционих лидера и непрегледних колона, у тишини окупљеног народа из целе Србије, опростили смо се од једног од најзначајнијих српских политичких вођа на КосМету! У име државе Србије то су урадили премијерка Ана Брнабић и директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић.
На дан атентата уследило је одмах низ реакција које су се упоредо одвијале и смењивале! На конференцији за медије тог 16. јануара, између осталог, Вучић је обећао: „Убице ћемо пронаћи! Ако их не пронађу они – пронаћи ћемо их ми!“ Једва чекам! Мада – тешко!!! У Бриселу је исти дан прекинут технички дијалог са Приштином, а делегација Београда се вратила у земљу! За прекид дијалога, такозвани премијер „Косова“ Рамуш Харадинај оптужио је Србију, нашта му је председник Србије одговорио: „Кажите нам ко је убио Оливера Ивановића, истог тренутка смо за столом“! У међувремену Вучић је сазвао седницу Савета за националну безбедност Србије, а потом пред медијима саопштио како је Тужилаштво за организовани криминал Србије одмах сепаратно почело истрагу и упутило захтев свим међународним институцијама на КосМету да се са њима у истрагу укључи! Приштина је то глат одбила, а од ових међународних – одговора још нема – каже Београд?! Заменица шефа Мисије САД на КосМету Колин Хајленд затражила је да истрагу воде косовске институције и понудила им подршку! Па ево, Београде, одговора са обе стране!
Ко је, зашто, с којим циљем баш сада и баш Ивановића одредио за мету – питања су чији одговори би открили широки круг разноразних интереса које је својим животом платио, скоро безазлен човек – Србин – и његова породица!
Наравно да ће ово остати тајна, не само за нас обичан народ, него, плашим се, и за државу Србију! Од НАТО агресије, после које је КосМет пао под окупацију Запада и његових штићеника Шиптара, који се, иначе, деценијама из своје матичне државе Албаније изливају на свети српски КосМет – ни једно једино убиство и погром над Србима – никад – није откривено нити за њега одговарано – а што би, па ово, био изузетак?! Али су зато – и Запад, са свим својим институцијама на окупираноме КосМету – и шиптарски ратни монструми – ово убиство „снажно“ осудили?! Којег ли огавног лицемерја злочинца!!!
Четири дана након атентата на Оливера Ивановића председник Србије Александар Вучић боравио је два дана на северном и централном делу КосМета. На снимцима се видело да је са њим био и његов син Данило. Са КосМета Вучић је послао поруку да ће Србија све урадити да заштити Србе и сачува мир: „Срби морају да остану и опстану на својим огњиштима на Косову и Метохији! Не сме да нас буде мање на територији на којој смо увек живели и за то ћемо се као држава борити на све начине!“
Посету је отпочео на Светог Јована! Маса народа и манастирско братство, на челу са владиком рашко-призренским Теодосијем – јека и плач звона немањићке задужбине манастира Бањска из 14. века, где је прво стигао – огласили су дочек председника Србије – на њеном окупираном КосМету! После Бањске, положио је венац на месту убиства у Косовској Митровици, а у Лапљем Селу код Грачанице више од пет сати одговарао је на питања, молбе и, у суштини тако скромне захтеве, сабраних Срба који на мученичким лицима и даље носе култивисан изглед! Неке проблеме појединаца чак је и на лицу места решавао, али очигледно задовољство тог несрећног народа због присуства председника Србије – додатно је сведочило о осећају напуштености и незаштићености косметских Срба! Слушајући сва та постављена питања, која су била више молба и исповест – какав је то тек био призор који је одсликавао сву тугу и трагедију окупираног српског народа тамо! Усред Европе, на својој земљи – у гету – без здравства, школства, путева, крова над главом, слободе кретања, физички и психички измучени, обесправљени, са вишедетним породицама, убијани само зато што су Срби... – који мученици?! Господе драги – где си?!
Када се у овом колоплету терористичко-политичког убиства, измакне од огавне
пропаганде – постоје два симптоматична трага која се, како се год окрене – сами слажу на једну страну! О свим оним разјареним помагачима Запада, који су се одмах бацили на заметање трага и пребацивање кривице на Србе, овај пут – због пијетета према жртви и српскоме народу – нећу!
Ако иза овога атентата стоји само шиптарска рука, узрок би се могао тражити и у формираном Суду за ратне злочине ОВК, који ће бити са седиштем ван „Косова“ – у Хагу, финансиран из међународних средстава, а судије и тужиоци странци! Идеја о суду је потекла на основу истраге коју је спровео Дик Марти о трговини српским органима на КосМету! Иако је такав суд био противан самозваном приштинском уставном поретку, Запад је натерао Шиптаре да у парламенту донесу Закон о његовом формирању! Они сад настоје да опозову ту одлуку и да је – исто како су је донели – и укину! Заказивање седнице на којој ће се о томе расправљати очекује се наредних дана. Запад инсистира и тврди да је укидање овог Закона веома опасно! Њима се с разлогом жури зато што Русија хоће да, ако се буде одуговлачило са одлуком, покрене поступак да се преко УН суд успостави!
Толики притисак изазвао је изненађење, разочарење, панику и страх међу терористима ОВК, чији чланови и вође ишчекују ко ће бити међу прозванима! А прозванима – кад би заиста било правде – броја се не би знало! Председник „Косова“ Тачи директно је повезан са узимањем органа живих и отетих Срба по „жутим“ кућама! Садашњи председник парламента им Кадри Весељи – сива еминенција тамошње моћи – дебело „заслужни“ вођа ОВК и шеф Тачијеве паратајне службе ШИК, данас држи у рукама сву косовску мафију и терористе, трговину дрогом, нафтом, цигарама, оружјем...! Он је недавно претио да ће, ако се Срби врате на КосМет, Шиптари заузети све до Ниша?! А брат злочинца, данас премијера Рамуша Харадинаја, Даут прети да ће, ако га оптуже, поново подићи на ноге терористичку ОВК! На ове претње – Запад ни – „а“?!
Све шиптарске илузије око суда, сутрадан по атентату, прекинуо је амерички амбасадор у Приштини Грег Делави: „Покушај укидања Специјалног суда представља страшан пример када се лични интереси стављају изнад општег добра и изнад интереса сопствене државе! Косово треба да буде спремно да оконча ово поглавље своје историје – чак и ако то подразумева да неки од његових ратних руководилаца треба да положе рачуне! Косово је основало Специјални суд да би пред лице правде извео све који буду оптужени да су извршили злочине током рата“!!! Након ове поруке Кадри Весељи нагло је омекшао и обећао да ће суда ипак бити, јер „иако је тај суд неправедан – сви треба да буду спремни на суочавање са судом“, те да он „неће дозволити да се доведе у питање партнерски однос“ са Америком и ЕУропом! Када се све ове информације лепо сложе – све да су сами Шиптари и пуцали у груди Оливера Ивановића – тешко да је то било без знања и логистике њихових „партнера“!!!
Недељу дана пре атентата,10. јануара, Стејт департмент је на свом сајту окачио упозорење својим држављанима да не иду на север Косова, јер им прети опасност од могућих терористичких акција?! Значи – знали сте?! Не сумњам да знате шта радите!!! А онда је, на дан сахране Ивановића, уследило друго „качење“ на њиховоме сајту, на којем САД своје држављане који путују у БиХ упозоравају на опрез и опасност од тероризма и мина! Опасност су подигли на други од четири могућа нивоа и навели да тамо постоје терористичке групе које припремају планове за могуће нападе, као и многе мине заостале од рата?! Ма, немојте! Није згорега после овога мало више припазити Додика и остале званичнике Српске!!! Иначе, на дан сахране се и генерални секретар НАТО Јан Столтенберг обрео у Собрању Македоније и рекао да се нада да ће „постати део најуспешнијег војног савеза у свету“?! А дан пре, председник Македоније Ђорђе Иванов, коме је Запад преко Зајева већ исцртао границу велике Албаније кроз државу – одбио је да потпише Закон о равноправној употреби шиптарског језика са македонским?! 'Оћеш, 'оћеш – потписаћеш – Хитлер је за ове био лака прехлада!!!
Све ово указује на озбиљност окупационог обруча који се око нас стеже! Саставни део тога је и језиви пуцањ у Оливера Ивановића и цео српски народ иза чега стоји озбиљан обавештајни фактор са својом инфраструктуром! Тешко да данас игде на Планети, као на „Косова“, има тако густо посејаних обавештајаца моћних обавештајних служби – што легално што тајно инсталираних! Наивно би било мислити да се овакав терористички акт без њиховог знања – и „прста на обарачу“ појединих од њих – могао извести!
У свим међународним организацијама инсталираним на КосМету, што војним, што цивилним – од КФОР-а, ЕУЛЕКС-а, ОЕБС-а, УНМИК-а...– паралелно функционишу обавештајне службе! Све им је на томе засновано! Тамо сваки од пет контигената КФОР-а : амерички, британски, немачки, француски, италијански – који су међу собом поделили зоне одговорности – почивају на својим обавештајним службама! А тек НАТО база Бондстил и њени обавештајни и шпијунски капацитети који прате, обучавају и изводе своје планове и то не само на маломе КосМету – него са косметске платформе у широким круговима докле је и пројектовано да допру! Нарочито ће бити да – сви они – не знају ко су убице и наручиоци?! Па, шиптарске ОВК терористе управо су правили ти обавештајци међу којима су најзаслужнији америчко-британски, а не заостају ни Меркелицини! Сви они боље познају шиптарске терористе од њих самих?! Боже драги, које је ово провидно, а безскрупулозно и покварено врзино коло, при томе нимало наивно!!!
Западу је сада настао „проблемчић“ око Суда за ратне злочине ОВК! Прво су их створили, а сад их терају да суде сами себи! Шок и отпор њихових терористичких „чеда“ – очигледан је! Не знају, уљуљкани, мажени и пажени Шиптари, да њихове газде – у свом „добром“ маниру – све узму, употребе и баце! Неће они више монструме ОВК који су у отимању КосМета били НАТО-пешадија! Сад су им баласт, јер ту им је база Бондстил, моћни војно-шпијунски центар, којим су се укуцали на Балкан и ставили га под своју чизму!!! Амери су толико штитили кољача Харадинаја пред Хашким трибуналом и српским потерницама, а сад му као премијеру „Косова“ не дају ни визу да им дође на Молитвени доручак?! Сад им треба „чиста“ и мирна такозвана држава, која је заправо – инсталирани носач НАТО-базе на Балкану! Треба им нова марионетска руководећа шиптарска поставка, онако баш да – пљунуто „демократски“ личи – како би судбина КосМета упловила у мирно – па тиме и „оправдано“ – коначно решење?!
У читавој овој, крајње опасној и поквареној представи – сад је прави и последдњи моменат – у коме Београд не сме да одржава агонију бриселских преговора под којима је држава Србија с КосМета истерана, а наш народ тамо гурнут у мучилиште! Ако икад – сада треба коначно прекинути ту преговарачку фарсу – на којој суштински одлучује само једна велика сила – Америка – која је и створила монструм државу „Косова“! Питање КосМета се мора решити – за столом великих сила – и оних које су га признале и оних које нису! За тим столом Београд и Тирана – не Београд и Приштина – треба да учествују, јер ово је сукоб између државе Србије и окупационог шиптарског народа, који се – под покровитељством наших непријатеља – и у њиховом интересу – изливао из Албаније на српски КосМет!!! Ово питање се не решава под вољом и моћи само једне и то непријатељске силе?! Оно се решава за столом једнаких моћи – где једна другу тера на „мудрост“ и уступке из страха – због судара равнотеже једнаких сила! Решавањем окупације КосМета у марионетском и Србима непријатељском ЕУропејском Бриселу, са нахушканом шиптарском „пешадијом“ НАТО-а – не враћа се КосМет и не иде у мир – пре се у рат срља!!! Наставити Бриселске преговоре – значи оставити Америци право над КосМетом, што јој – за случај рата – даје предност више за то дато право?! Враћање питања КосМета у Савет безбедности УН, где ће се донети одлука да се његово решење стави на сто великих сила – једини је могући пут праведног, а тиме и трајног мира између Србије и Албаније! Ово сам предлагала још 2013.године! Тај предлог, под насловом ПРЕДЛОГ РЕШЕЊА СРПСКО-АЛБАНСКОГ СУКОБА, налази се и сада на мом сајту milijanabaletic.com и може га прочитати ко год хоће! То је и једини начин да се предупреди – кад-тад рат – који лебди у ваздуху! Јер – то не би био рат – то би била „Сирија“ на Балкану!!!
21:20 12.02.2018.
Фаза у којој се данас налази „косовска независност“, одсликава стање унутрашњих односа на самом Косову и Метохији (КиМ), њен утицај на друштвене односе у Србији и међународну условљеност даљег процеса (де)конституционализације „косовске државности“.
Без да се упустамо у дубљу и ширу анализу геополитичких, политичких, војних, међународних и других процеса који су довели до самопроглашене „косовске независности“ и настанка Косова као државе у покушају, односно квази државе, само ће мо анализирати поступке приштинских власти и њених институција у геополитичком и међународном оквиру, пре свега њихов однос према спонзорима „косовске независности“, као и однос према Србији и другима који „косовску самосталност“ не прихватају.
Др Винко Пандуревић, генерал у пензији Војске Србије и ВРС
Данашње приштинске власти, као и оне предходне, које су проистекле из побуњеничких сепаратистичких и одметничких структура, дошавши на власт из „шуме“, плански и прецизно вођене од стране својих ментора (САД, Велика Британија, Немачка и др.) биле су вешто укомпоноване у важне геополитичке процесе још од краја друге половине прошлог века. Србија која се суочила са читавим низом негативних последица, нових геополитичких пројекција моћних западних сила, које су у потпуности усложиле геополитички положај Србије, нашла се на удару снажног сепаратистичког покрета, покорног и понизног према својим менторима.
Није самопроглашена независнот Косова као таква, добила подршку и призната од кључних западних држава, на основу историјских манипулација о томе да су КиМ историјска територија Албанаца, њихова постојбина, и да их је српски режим злостављао, него што су наступиле нове геополитичке околности, и што су се поклопили или укрстили геополитички интереси моћних земаља, међусобно, а и са интересима неких малих народа и сервилношћу њихових вођа, као што је то био случај са интересимa косовских Албанаца.
Претече данaшњих приштинских власти показали су се као „добри ђаци“, послушни извршитељи налога, потпуно лојални до понизности и стрпљиви према својим менторима, а истовремно окрутни и сурови према својим непријатељима, пре свега према Србима. Веровали су у све оно што им њихови ментори говоре. Убеђени су били у идеју коју заступају, истовремено верујући у огромну међународну снагу својих ментора и рачунајући на све слабости српског државног руководства и недостатност међународног права у међународним односима. Да су били у праву то показује и данашњи „унутрашњи дијалог о КиМ“ који се води у Србији и то на институционалном нивоу, а који је у Србији разоткрио мноштво унутар политичких и унутар друштвених супростављености, одсуство консензуса у вези са кључним националним циљевима и интересима, а на међународном плану, на геополитичкој мапи света коју исцртавају неке кључне светске и регионалне земље, оголио је примат чисте силе у међународним односима над међународним правом и одагнао сваку наду да Србија може у потпуности рачунати на основне вредности међународног поретка, уписаних у Повељи УН.
Дакле, безпоговорна „сарадња“ приштинских власти са њиховим менторима довела је „косовску независност“ до преломне тачке, која представља потпуну негацију Устава Србије и његове Преамбуле, кључних постулата историјске и правне науке, када је реч о праву народа на властиту државу. Имамо практичну обесмишљеност Резолуције 1244 СБ УН. Србија и српски народ су се суочили са погубним последицама једнострано проглашене „косовске самосталности“. На делу је супростављеност формално правних и реалполитичких аргумената. Живот Срба на КиМ је погибељен.
Трпимо свакодневне и све жешће притиске моћних земаља спонзора косовске независности, који се спроводе у име њихових штићеника, али и у интересу остваривања властитих циљева. Видимо и живимо непосредну условљеност свих облика живота и привредног и економског развоја Србије решавањем косовско-метохијског проблема.
Иако је протекло доства времена од како је започет конкретан процес устоличења албанске државе на КиМ, ипак нису постигнути жељени резултати, како они коју су очекивали косовски Албансци, тако и они које су желели њихови главни ментори. На то су утицали следећи фактори: формирање другачије геополитичке карте кључних региона света и промењена позиција водећих земаља у свету према Балкану у целини; све веће присутво Русије и Кине на Балкану и снажење њихове позиције у светским размерама, и све снажнију њихову подршку целовитости Србије; нејединство ЕУ у погледу стратегије проширења ЕУ и уласка у ЕУ земаља западног Балкана, где се Шпанија противи процесу приступања Косова ЕУ као посебне државе, него само као региона Србије; као и све повољнији међународни положај Србије.
Спонзори косовске независности, пре свих САД, су желеле да у процесу осамостаљења Косова, његову државност доведу до краја, да оно буде примљено у ОУН, као самостална држава, и да истовремно јачају њене институције, да се „друштво демократизује“, односно да се створи привид једног хармоничног друштва, у коме ће „све заједници бити равноправне“, „друштво у коме ће се поштовати људска права и слободе“. С том намером, поред осталог је формиран и Специјални суд за процесуирање починилаца ратних и других злочина од стране припадника „ОВК“, а истовремено да се покаже снага „правне државе“, јер је то суд „државе Косово“.
Међутим због тога су наступили одређени „неспоразуми“ између приштинских власти и њихових ментора. Приштинске власти, односно косовски политички лидери који су изашли из шињела терористичких организација, сматрају да имају само заслуге и да им следују награде, а да не могу бити позивани на било какву врсту одговорности. Они су били „борци за слободу“, „борци за праведну ствар“, па се због тога не могу изједначавати са „злим Србима“. Такође су се приштинске власти заиграле и помислиле да могу самостално, без својих ментора, да воде „државне послове“, да формирају неке нове институције мимо „договорених процедура“, као што је на пример војска Косова, однонсо оружане снаге.
Ароганција и дрскост коју су показивали представници приштинских институција у току преговора са представницима државе Србије, била је једнако снажна, колико и раније испољена сервилност и понизност према менторима косовске независности.
Погледајмо које су то позиције на којима је дошло до мимоилажења у политичким поступцима приштинских лидера и њихових ментора: 1) Покушај укидања Специјалног суда кроз скупштинску иницијативу – иницијатива повучена због претњи и притисака амбасада САД и ВБ и ускраћивање визе политичким лидерима Косова на одређено време, јер САД тај суд виде као „баланс међународне правде“, како то они воле да кажу; 2) Упућивање исламских бораца у Сирију да се боре на страни ИСИЛ-а ( процентуално у односу на број становника, највише исламских бораца у Сирији који су се борили на страни ИСИЛ-а било је са Косова) – због тога су морале САД да објашањавају да косовски лидери који су подстрекивали добровољце да иду у Сирију, нису наводно знали да се боре на страни ИСИЛ-а, него на страни антивладиних снага, против Асада, а за слободу и демократију сиријског народа; 3) Настојање приштинских власти да се формира Војска Косова мимо важећих уставних процедура, које подразумевају пристанак српске заједнице на КиМ – САД се томе противе и желе да се формира Војска Косова по њиховој мери, која би заједно са Војском Албаније, Македоније и Црне Горе представљала оперативне снаге које би НАТО савез упућивао на кризна подручја на блиском и средњем истоку, а не сaмо за то како би Војска Косова ушла на север Косова и подчинила српску заједницу приштинским властима; 4) САД Војску Косова која би се формирала без њихове контроле, виде као безбедносни проблем и изазов, чак сматрају да улазак Косова и Македоније у НАТО не би потпуно смирио ситуацију у региону, јер би и даље остале албанске аспирације према Македонији, које би тешко контролисао и НАТО; 5) Приштинске власти су свесне да су и даље велики миљеници САД и да могу да испоље и одређени уцењивачки потенцијал, а САД су спремне да им попустају у одређеним стварима, уколико не угрожавају своје стратешке позиције на Балкану; 6) Приштинске власти прете свима онима у региону који се супростављају њиховој независности, иако те претње могу изазвати регионалну нестабилност, коју не би контролисале САД; 7) Оцене о назадовању Косова у владавини права, политичком и демократском смислу које је изнео генерални секретар СБ УН Гутереш нису по вољи приштинских институција, и оне захтевају од Владе САД да се томе супростави, рачунајући још увек на спонзорство неких лобија из демократске стране САД, чију неприкосновену подршку су уживале – актуелне власти САД у том смислу могу донекле и кориговати своје ставове о Косову, али не радикално, али ипак тешко у корист Србије; 8) Демаркација границе са суседима, пре свега са Црном Гором изазива одређене проблеме, јер се премијер Косова Р. Харадинај залаже за промену граничне линије, јер Косово испољава одређене аспирације према неким деловима Црне Горе, које сматра етничким албанским територијама – док САД не желе промену граница на такав начин и у овим околностима; 9) Криминал и корупуција су постали начин живота, криминалци не утичу на власт, они су дубоко укорењени и укључени у власт, на Косову је присутно структурално насиље – све ово отежава наводну жељену владавину права и закона на Косову, о којој толико причају САД.
Приштинске власти су помислиле да могу на неодређено време и безрезервно уживати подршку својих ментора, па су почеле занемаривати своје обавезе према менторима, и све више радити у властиту корист. Нису свесне да геополитичке прилике могу да раде против њих и да све офанзивнији српски дипломатски наступи на међународном плану и настојања да се САД приволе на балансиранији приступ косовско-метохијском проблему, могу бити принуђени на рафиниранији приступ у преговорима са Београдом. Није очекивати да се арогантност и дрскост коју приштинске власти често испољавају у дијалогу са Београдом потпуно елеминишу, јер те исте власти понекад покушавају бити и помало арогантне према својим спонзорима и менторима.
Ипак, власти у Приштини ће остати сервилне и понизне према својим заштитницима, иако ће то чинити понекад и невољно, и бити и даље врло поуздан „савезник САД“ у наступима противним Србији и интересима српског народа, као и „савезник“ у смислу дестабилизације региона у зависности од америчких потреба и интереса.
Србија мора и даље бити свесна свих опасности замрзнутог терористичког потенцијала на КиМ, као и чињенице да је „стабилно безбедносно стање“ више привид, него реалност.
(А)ЛУДИРАЊА Милијана Балетић: ТИХО УБИЈАЊЕ СРБА – ПОД ЗАПАДНИМ ПРИГУШИВАЧЕМ
У овој, крајње опасној и поквареној представи сад је – прави и последњи – моменат у којем Београд не сме да одржава агонију бриселских преговора под којим је држава Србија с КосМета истерана, а наш народ тамо гурнут у мучилиште! Ако икад – сада треба коначно прекинути ту преговарачку фарсу – на којој суштински одлучује само једна велика сила – Америка – која је и створила монструм државу „Косова“! Питање КосМета се мора решити – за столом великих сила – и оних које су га признале и оних које нису...!
Са 6 метака испаљених директно у грудни кош, убијен је Оливер Ивановић 16. јануара око 8 часова у Косовској Митровици, испред канцеларије своје странке Грађанска иницијатива „Слобода, демократија, правда“ – чији је био председник! Нечујно, са пригушивачем, без сведока самог чина атентата, нашла га је пролазница мртвог, лицем окренутог ка земљи! Према свим расположивим показатељима, обдуцијском налазу у којем је учествовала и проф. Сузана Матејић, Српкиња, са Медицинског факултета из Косовске Митровице, пуцано је из близине, из дуге деветке, с леђа, меци концентрисани директно у грудни кош – у срце – без расипања, непогрешиво – што говори о високом професионализму иза којег је стајала темељна анализа свих његових навика и плана кретања, непогрешива логистика коју је пуцач имао и која га је извукла са места злочина! Ово је класични терористички акт, са свим својим ехом застрашивања, где је мета напада унапред извагана са свим конотацијама и порукама које ће послати и компликацијама које ће произвести! Ово није рукопис аматера – већ потпис високог професионализма!
Ову битку Ивановић никако није могао добити, а борба је отпочела још када је новембра 2014. године ЕУЛЕКС, којег је ЕУропа инсталирала на „Косова“ да тамо донесе „демократију и правду“ – против Ивановића подигао оптужницу, иако га је пратио глас да је био прозападно орјентисани политичар, јер је мислио да су осмех и људско лице, по којем ћемо га и памтити, прави пут за решење проблема са окупатором! Ставили су на терет ратни злочин против цивилног шиптарског становништва '99 и 2000 г. човеку за кога је, иначе, било општепознато да му се ниједан злочин не може приписати?! На суђење је чекао притворен годину дана, а укупно је три и по године трунуо у шиптарском затвору, након чега му је укинута првостепена пресуда од 9 година, по том је пуштен и наложено је ново суђење у којем се бранио са слободе! Пре атентата су му и два пута испред куће у Косовској Митровици запалили аутомобил, што није да није била послата порука и знак!!!
Без обзира на различита политичка уверења, Оливера Ивановића су косметски Срби, масовно и сложно, испратили за Београд, где је по жељи породице сахрањен 18. јануара, на Новом гробљу у Алеји заслужних грађана! Уз опело које је служио епископ рашко-призренски Теодосије, у присуству српског патријарха Иринеја, многих министара, државних званичника, опозиционих лидера и непрегледних колона, у тишини окупљеног народа из целе Србије, опростили смо се од једног од најзначајнијих српских политичких вођа на КосМету! У име државе Србије то су урадили премијерка Ана Брнабић и директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић.
На дан атентата уследило је одмах низ реакција које су се упоредо одвијале и смењивале! На конференцији за медије тог 16. јануара, између осталог, Вучић је обећао: „Убице ћемо пронаћи! Ако их не пронађу они – пронаћи ћемо их ми!“ Једва чекам! Мада – тешко!!! У Бриселу је исти дан прекинут технички дијалог са Приштином, а делегација Београда се вратила у земљу! За прекид дијалога, такозвани премијер „Косова“ Рамуш Харадинај оптужио је Србију, нашта му је председник Србије одговорио: „Кажите нам ко је убио Оливера Ивановића, истог тренутка смо за столом“! У међувремену Вучић је сазвао седницу Савета за националну безбедност Србије, а потом пред медијима саопштио како је Тужилаштво за организовани криминал Србије одмах сепаратно почело истрагу и упутило захтев свим међународним институцијама на КосМету да се са њима у истрагу укључи! Приштина је то глат одбила, а од ових међународних – одговора још нема – каже Београд?! Заменица шефа Мисије САД на КосМету Колин Хајленд затражила је да истрагу воде косовске институције и понудила им подршку! Па ево, Београде, одговора са обе стране!
Ко је, зашто, с којим циљем баш сада и баш Ивановића одредио за мету – питања су чији одговори би открили широки круг разноразних интереса које је својим животом платио, скоро безазлен човек – Србин – и његова породица!
Наравно да ће ово остати тајна, не само за нас обичан народ, него, плашим се, и за државу Србију! Од НАТО агресије, после које је КосМет пао под окупацију Запада и његових штићеника Шиптара, који се, иначе, деценијама из своје матичне државе Албаније изливају на свети српски КосМет – ни једно једино убиство и погром над Србима – никад – није откривено нити за њега одговарано – а што би, па ово, био изузетак?! Али су зато – и Запад, са свим својим институцијама на окупираноме КосМету – и шиптарски ратни монструми – ово убиство „снажно“ осудили?! Којег ли огавног лицемерја злочинца!!!
Четири дана након атентата на Оливера Ивановића председник Србије Александар Вучић боравио је два дана на северном и централном делу КосМета. На снимцима се видело да је са њим био и његов син Данило. Са КосМета Вучић је послао поруку да ће Србија све урадити да заштити Србе и сачува мир: „Срби морају да остану и опстану на својим огњиштима на Косову и Метохији! Не сме да нас буде мање на територији на којој смо увек живели и за то ћемо се као држава борити на све начине!“
Посету је отпочео на Светог Јована! Маса народа и манастирско братство, на челу са владиком рашко-призренским Теодосијем – јека и плач звона немањићке задужбине манастира Бањска из 14. века, где је прво стигао – огласили су дочек председника Србије – на њеном окупираном КосМету! После Бањске, положио је венац на месту убиства у Косовској Митровици, а у Лапљем Селу код Грачанице више од пет сати одговарао је на питања, молбе и, у суштини тако скромне захтеве, сабраних Срба који на мученичким лицима и даље носе култивисан изглед! Неке проблеме појединаца чак је и на лицу места решавао, али очигледно задовољство тог несрећног народа због присуства председника Србије – додатно је сведочило о осећају напуштености и незаштићености косметских Срба! Слушајући сва та постављена питања, која су била више молба и исповест – какав је то тек био призор који је одсликавао сву тугу и трагедију окупираног српског народа тамо! Усред Европе, на својој земљи – у гету – без здравства, школства, путева, крова над главом, слободе кретања, физички и психички измучени, обесправљени, са вишедетним породицама, убијани само зато што су Срби... – који мученици?! Господе драги – где си?!
Када се у овом колоплету терористичко-политичког убиства, измакне од огавне
пропаганде – постоје два симптоматична трага која се, како се год окрене – сами слажу на једну страну! О свим оним разјареним помагачима Запада, који су се одмах бацили на заметање трага и пребацивање кривице на Србе, овај пут – због пијетета према жртви и српскоме народу – нећу!
Ако иза овога атентата стоји само шиптарска рука, узрок би се могао тражити и у формираном Суду за ратне злочине ОВК, који ће бити са седиштем ван „Косова“ – у Хагу, финансиран из међународних средстава, а судије и тужиоци странци! Идеја о суду је потекла на основу истраге коју је спровео Дик Марти о трговини српским органима на КосМету! Иако је такав суд био противан самозваном приштинском уставном поретку, Запад је натерао Шиптаре да у парламенту донесу Закон о његовом формирању! Они сад настоје да опозову ту одлуку и да је – исто како су је донели – и укину! Заказивање седнице на којој ће се о томе расправљати очекује се наредних дана. Запад инсистира и тврди да је укидање овог Закона веома опасно! Њима се с разлогом жури зато што Русија хоће да, ако се буде одуговлачило са одлуком, покрене поступак да се преко УН суд успостави!
Толики притисак изазвао је изненађење, разочарење, панику и страх међу терористима ОВК, чији чланови и вође ишчекују ко ће бити међу прозванима! А прозванима – кад би заиста било правде – броја се не би знало! Председник „Косова“ Тачи директно је повезан са узимањем органа живих и отетих Срба по „жутим“ кућама! Садашњи председник парламента им Кадри Весељи – сива еминенција тамошње моћи – дебело „заслужни“ вођа ОВК и шеф Тачијеве паратајне службе ШИК, данас држи у рукама сву косовску мафију и терористе, трговину дрогом, нафтом, цигарама, оружјем...! Он је недавно претио да ће, ако се Срби врате на КосМет, Шиптари заузети све до Ниша?! А брат злочинца, данас премијера Рамуша Харадинаја, Даут прети да ће, ако га оптуже, поново подићи на ноге терористичку ОВК! На ове претње – Запад ни – „а“?!
Све шиптарске илузије око суда, сутрадан по атентату, прекинуо је амерички амбасадор у Приштини Грег Делави: „Покушај укидања Специјалног суда представља страшан пример када се лични интереси стављају изнад општег добра и изнад интереса сопствене државе! Косово треба да буде спремно да оконча ово поглавље своје историје – чак и ако то подразумева да неки од његових ратних руководилаца треба да положе рачуне! Косово је основало Специјални суд да би пред лице правде извео све који буду оптужени да су извршили злочине током рата“!!! Након ове поруке Кадри Весељи нагло је омекшао и обећао да ће суда ипак бити, јер „иако је тај суд неправедан – сви треба да буду спремни на суочавање са судом“, те да он „неће дозволити да се доведе у питање партнерски однос“ са Америком и ЕУропом! Када се све ове информације лепо сложе – све да су сами Шиптари и пуцали у груди Оливера Ивановића – тешко да је то било без знања и логистике њихових „партнера“!!!
Недељу дана пре атентата,10. јануара, Стејт департмент је на свом сајту окачио упозорење својим држављанима да не иду на север Косова, јер им прети опасност од могућих терористичких акција?! Значи – знали сте?! Не сумњам да знате шта радите!!! А онда је, на дан сахране Ивановића, уследило друго „качење“ на њиховоме сајту, на којем САД своје држављане који путују у БиХ упозоравају на опрез и опасност од тероризма и мина! Опасност су подигли на други од четири могућа нивоа и навели да тамо постоје терористичке групе које припремају планове за могуће нападе, као и многе мине заостале од рата?! Ма, немојте! Није згорега после овога мало више припазити Додика и остале званичнике Српске!!! Иначе, на дан сахране се и генерални секретар НАТО Јан Столтенберг обрео у Собрању Македоније и рекао да се нада да ће „постати део најуспешнијег војног савеза у свету“?! А дан пре, председник Македоније Ђорђе Иванов, коме је Запад преко Зајева већ исцртао границу велике Албаније кроз државу – одбио је да потпише Закон о равноправној употреби шиптарског језика са македонским?! 'Оћеш, 'оћеш – потписаћеш – Хитлер је за ове био лака прехлада!!!
Све ово указује на озбиљност окупационог обруча који се око нас стеже! Саставни део тога је и језиви пуцањ у Оливера Ивановића и цео српски народ иза чега стоји озбиљан обавештајни фактор са својом инфраструктуром! Тешко да данас игде на Планети, као на „Косова“, има тако густо посејаних обавештајаца моћних обавештајних служби – што легално што тајно инсталираних! Наивно би било мислити да се овакав терористички акт без њиховог знања – и „прста на обарачу“ појединих од њих – могао извести!
У свим међународним организацијама инсталираним на КосМету, што војним, што цивилним – од КФОР-а, ЕУЛЕКС-а, ОЕБС-а, УНМИК-а...– паралелно функционишу обавештајне службе! Све им је на томе засновано! Тамо сваки од пет контигената КФОР-а : амерички, британски, немачки, француски, италијански – који су међу собом поделили зоне одговорности – почивају на својим обавештајним службама! А тек НАТО база Бондстил и њени обавештајни и шпијунски капацитети који прате, обучавају и изводе своје планове и то не само на маломе КосМету – него са косметске платформе у широким круговима докле је и пројектовано да допру! Нарочито ће бити да – сви они – не знају ко су убице и наручиоци?! Па, шиптарске ОВК терористе управо су правили ти обавештајци међу којима су најзаслужнији америчко-британски, а не заостају ни Меркелицини! Сви они боље познају шиптарске терористе од њих самих?! Боже драги, које је ово провидно, а безскрупулозно и покварено врзино коло, при томе нимало наивно!!!
Западу је сада настао „проблемчић“ око Суда за ратне злочине ОВК! Прво су их створили, а сад их терају да суде сами себи! Шок и отпор њихових терористичких „чеда“ – очигледан је! Не знају, уљуљкани, мажени и пажени Шиптари, да њихове газде – у свом „добром“ маниру – све узму, употребе и баце! Неће они више монструме ОВК који су у отимању КосМета били НАТО-пешадија! Сад су им баласт, јер ту им је база Бондстил, моћни војно-шпијунски центар, којим су се укуцали на Балкан и ставили га под своју чизму!!! Амери су толико штитили кољача Харадинаја пред Хашким трибуналом и српским потерницама, а сад му као премијеру „Косова“ не дају ни визу да им дође на Молитвени доручак?! Сад им треба „чиста“ и мирна такозвана држава, која је заправо – инсталирани носач НАТО-базе на Балкану! Треба им нова марионетска руководећа шиптарска поставка, онако баш да – пљунуто „демократски“ личи – како би судбина КосМета упловила у мирно – па тиме и „оправдано“ – коначно решење?!
У читавој овој, крајње опасној и поквареној представи – сад је прави и последдњи моменат – у коме Београд не сме да одржава агонију бриселских преговора под којима је држава Србија с КосМета истерана, а наш народ тамо гурнут у мучилиште! Ако икад – сада треба коначно прекинути ту преговарачку фарсу – на којој суштински одлучује само једна велика сила – Америка – која је и створила монструм државу „Косова“! Питање КосМета се мора решити – за столом великих сила – и оних које су га признале и оних које нису! За тим столом Београд и Тирана – не Београд и Приштина – треба да учествују, јер ово је сукоб између државе Србије и окупационог шиптарског народа, који се – под покровитељством наших непријатеља – и у њиховом интересу – изливао из Албаније на српски КосМет!!! Ово питање се не решава под вољом и моћи само једне и то непријатељске силе?! Оно се решава за столом једнаких моћи – где једна другу тера на „мудрост“ и уступке из страха – због судара равнотеже једнаких сила! Решавањем окупације КосМета у марионетском и Србима непријатељском ЕУропејском Бриселу, са нахушканом шиптарском „пешадијом“ НАТО-а – не враћа се КосМет и не иде у мир – пре се у рат срља!!! Наставити Бриселске преговоре – значи оставити Америци право над КосМетом, што јој – за случај рата – даје предност више за то дато право?! Враћање питања КосМета у Савет безбедности УН, где ће се донети одлука да се његово решење стави на сто великих сила – једини је могући пут праведног, а тиме и трајног мира између Србије и Албаније! Ово сам предлагала још 2013.године! Тај предлог, под насловом ПРЕДЛОГ РЕШЕЊА СРПСКО-АЛБАНСКОГ СУКОБА, налази се и сада на мом сајту milijanabaletic.com и може га прочитати ко год хоће! То је и једини начин да се предупреди – кад-тад рат – који лебди у ваздуху! Јер – то не би био рат – то би била „Сирија“ на Балкану!!!