[1.гост]

Монархија, наравно, јер је Србија одувек то и била, осим у два ропства, турском и комунистичком.

Ево и зашто:

Први задатак српског Краља био би да пред Генералном Скупштином и Саветом Безбедности УН, као унук Краља Петра Првог (који је повратио Косово у састав Србије), аргументовано, кратко каже да Србија као уставна парламентарна монархија нуди свим својим грађанима, па и Албанцима, сва људска права која имају, на пример, Баскијци у Краљевини Шпанији или Ирци у Великој Британији, те да Краљевина Србија нуди Косову и Метохији и тамошњем становништву ни мање, ни више од онога што нуди Краљевина Шпанија Баскији или Велика Британија Северној Ирској. Даље, Српска војска добија врховног команданта, који није члан ниједне странке и не врши унапређења и именовања официра по страначком кључу и страначким критеријумима, већ према војничким способностима. Затим, ма колико то изгледало чудно – једна од највећих ствари које повезују Србију и Црну Гору јесте и порекло српске Династије Карађорђевића са простора Црне Горе, те би крунисање српског Краља ознацило почетак нове политике према Црној Гори – уске сарадње Србије са српским снагама у Црној Гори, уз увек одшкринута врата за повратак у српски национални корпус свих Црногораца који схвате ко су им били дедови и прадедови, као и увек отворену могућност поновног уједињења Србије и Црне Горе у саставу Краљевине Србије. Такође, била би отворена могућност да Босна и Херцеговина добије статус какав рецимо Канада има у односу на Велику Британију – да за шефа државе признаје Краља Краљевине Србије, те би тако престала свака потреба за отцепљењем Републике Српске и био би створен дугорочан мир и стабилност на тим просторима. Исто важи и за Македонију, која би признавањем Српске Круне обезбедила себи стабилност и заштиту од великоалбанског екстремизма, али и аспирација Бугарске, уз задржавање своје националне и државне самобитности. Такође, само јака Краљевина Србија може у међународној јавности актуелизовати реализацију плана З-4, за пуну аутономију Срба у Хрватској. Сигурно је да хрватска удружења у Србији могу добити у власништво родну кућу Бана Јелачића у Војводини, али по принципу реципроцитета српска удружења у Хрватској морају добити у власништво родне куће Николе Тесле и блаженопочившег Војводе Момчила Ђујића, чија су удружења регистрована и призната у целом слободном свету. Затим, васпостављањем Краљевине Србије пружа се трајна гаранција у погледу интегритета и заштите приватне својине, па би били створени сви услови да највеће светске банке дођу у Србију и ту инвестирају, као и да угледни Срби широм света уложе свој капитал и знање стечено широм света у Краљевину Србију, једном речи био би отворен пут да се уместо спорим путничким возом крене у будућност експресним возом званим Краљевина Србија.

Монархија, али ко?