15-02-2018, 03:15 AM
ЗАВЕРА ПРОТИВ СРБИЈЕ: Запад „крчка“ четири подвале да Косово добије столицу у УН
23:55 14.02.2018.
Оно што би било најизгледније у очима западних центара моћи јесте да се притиском на Србију издејствује нека врста прихватања формуле две Немачке. Битно је заобићи вето Русије и Кине у Савету безбедности Уједињених нација. То могу да учине само преко Србије, ако би она подлегла притиску и пристала на губитак Косова и Метохије.
Такозвани председник Косова Хашим Тачи очекује да самопроглашено Косово ове године постигне „историјски“ споразум са Србијом. Како је рекао, тај споразум не би морао да значи признање независности, али би Приштини омогућио место у Уједињеним нацијама.
„Договор Косова и Србије за који верујем да ће бити постигнут 2018. године биће историјски свеобухватан споразум који ће резултирати чланством Косова у УН“, прецизирао је Тачи у интервјуу за Ројтерс.
Ишингерова лицемерја
Искусни дипломата Владислав Јовановић за Спутњик најпре подсећа на предлог из Немачке и такозвану Ишингерову формулу — две Немачке, које се међусобно нису признале али су постале чланице Уједињених нација.
То је начин да се избегне форма директног признавања, напомиње Јовановић, а у ствари је подвала која би била учињена према Србији.
„То се покушава преко такозваног свеобухватног обавезујућег правног споразума који, према њиховом очекивању, треба да буде закључен између Србије и њене одметнуте покрајине. То је нешто што постоји као стална опасност јер би у том случају вето Русије и Кине био заобиђен, јер би постојао споразум Београда и Приштине“, указује Јовановић и додаје да је у овом случају тешко веровати да би било која власт из Србије могла да пристане на тако нешто.
Није зрело за националне границе
Друга теоријска могућност коју наводи Јовановић јесте да се инсистирање Запада на јединственом случају Косова замени неким другим прилазом, на пример прилазом о неопходности уређивања Балкана према линији националних граница.
„У том случају би национално питање Србије, Хрватске, Албаније било решавано тако што би укључивало и највећи број њихових грађана који тренутно не живе на њиховим територијама. То је теоријско мишљење које је лансирано из Америке пре неколико месеци од стране неког професора, али није наишло ни на какву реакцију у самој Америци, што значи да, барем у овом тренутку, ако не и уопште, то није зрело“, тумачи Јовановић.
Посматрач без наде
Трећа могућност, према Јовановићевом мишљењу, јесте да Косово тражи статус посматрача у УН, а не пуноправног члана, као што је својевремено имао Ватикан, па онда неки ослободилачки покрети.
Међутим, то решење је далеко од чланства, констатује тај искусни дипломата, може да се гради нада или илузија да ће то једног дана довести до чланства, али не мора увек да се тако заврши.
„Према томе, у овом тренутку оно што би било најизгледније у очима западних центара моћи јесте да се притиском на Србију издејствује нека врста прихватања те формуле две Немачке. Битно је у свему томе заобићи вето Русије и Кине у СБ УН. То могу да учине само преко Србије, ако би она подлегла притиску и пристала на губитак Косова и Метохије“, сугерише Јовановић.
Тако нешто није могуће, нити се може очекивати, сматра саговорник Спутњика, између осталог зато што то подлеже референдуму, а референдум то сигурно не би потврдио.
„Дакле, све је у знаку неизвесности, а Западу се жури јер та црна тачка не може тако дуго да стоји у центру Европе, најуређенијем континенту на свету, и да се мора затворити или да се преформулише цео случај и да се поново преговара са Србијом или да се напусти цела та идеја пошто није остварљива“, тврди Јовановић.
Косово нема моралну вертикалу
Палестина је својевремено добила столицу у УН, а Израел је и даље не признаје. На питање да ли је таква нека варијанта могућа за Косово, односно колико су случајеви Косова и Палестине упоредиви, Јовановић одговара:
„То би онда требало да се одлучи у Генералној скупштини Уједињених нација двотрећинском већином, а Генерална скупштина је јако подељена. С друге стране, популарност Косова као самопроглашене државе је у знаку опадања, а не у знаку пораста јер су се неке земље, додуше тај број није већи у овом тренутку, већ покајале и почеле са повлачењем признања“.
Процес тражења таквог неког статуса у Уједињеним нацијама није охрабриван даљим подршкама Косову као некој независној држави, подвлачи Јовановић, а проблеми који се дешавају широм света могу само да буду додатна упозорења земљама са компактним националним мањинама да буду још обазривије и да се не приклањају ставу да је Косово јединствен случај који се неће понављати у другим земљама.
„Палестина је масовно подржана од стране такозваног трећег света, Покрета несврстаних који су на томе највише радили. Такође, Палестина има дипломатске односе и са низом других земаља. Притом, тај случај је од стране УН признат као отворен, нерешен случај. Палестина и Косово не могу да се изједначе јер Косово нема ту моралну димензију коју има Палестина, с обзиром на све оно што се дешавало у прошлости“, категоричан је Јовановић.
Време не ради за западне центре моћи, већ више ради за Србију, која, према мишљењу овог дипломате, не мора ништа да чини осим да држи до свога права и чека да развој догађаја доведе до сазревања неке друге околности која ће принудити западне центре моћи да измене своје досадашње мишљење и да приђу решавању тог питања на начин који неће бити противан интересима Србије.
Браћо и сестре, пријатељи и саборци, последњи је тренутак да се пробудимо, изађемо на улицу и поведемо борбу за очување Косова и Метохије. Такозвани "унутрашњи дијалог" се одвија ван очију јавности и време је да властодршцима покажемо шта већина мисли.
Издаја неће проћи, нема столице за („Kosova“) у УН! Нисмо се одрекли ЗАВЕТА КНЕЗА ЛАЗАРА и због тога вас све позивамо да у субот 17. фебруара, у 20 часова дођете на Трг Републике, да нас буде што више како бисмо послали јасну поруку међународној заједници, шиптарским сепаратистима, Александру Вучићу, као и свим осталим политичарима – Косово је неотуђив део Србије!
Тог 17. фебруара 2008. године, шиптарски сепаратисти су уз помоћ САД и ЕУ самопрогласили независност. Такође, тог дана су у Београду били масовни протести на којима су Срби показали свој револт према међународној заједници, исказавши љубав према светој косовскометохијској земљи.
Не треба да заборавимо да је тог дана и двадесетогодишњи Зоран Вујовић убијен у америчкој амбасади. Јесте да је противправно упадати и палити стране амбасаде, али некад је и тај вид бунта једини могући начин супростављања западној оружаној сили која је противзаконито окупирала Космет и на власт тамо устоличила шиптарске сепаратисте и њихову мафију.
Тадашњи опозиционари су се клели да се „неће смирити док Косово поново не буду под српском влашћу“, а када су постали власт, режими СПС, ДС и СНС су сваким својим издајничким преговорима и споразумима политички удаљавали Космет од матице Србије.
А само слога може бити пораз врагу,
ако волиш свога брата упути му реч драгу
и моли Христа да нам врата раја отвори,
Боже правде нека те запамте наши злотвори!
Потпору дај да сведочимо веру тврдо!
Неки сањају рај а неки сматрају чудом
то брдо илузија и на врху змија …
лудо окружење, зло и даље клија!
А мисија је да бранимо име Твоје свето,
на наше право на живот желе да ставе вето,
да владају планетом с неба прскају људе,
све што су нам отели нек им проклето буде.
Заборавише сви шта је то слобода,
сине, крв није вода треба роду бити одан,
а никад роб, боље хаос него гроб,
боље хаос него клопка! Доле Вавилон!
Фале нам слога, љубав и дисциплина,
врлине светосавља, Николаја и Јустина.
Губимо слободу да би веру пронашли
уместо у књизи одговоре тражимо у флаши!
Снашли су нас страдање и немање,
свуда око нас вода, грмљавина, севање!
Невоље су метод за национално сазревање
јер су нам поента живота паре, храна и одевање!
Фале дела, нема шта да се преговара,
неправду чине нико за то не одговара.
Много је кукоља у нашем житу,
а и даље трпимо на грбачи такозвану елиту.
Плитку памет истичу у план први,
миротворци, а руке им до лаката у крви!
Гнев мрви, свест нам се изобличава,
још једна душа рикњава чему непотребна питања!
Заборавише сви шта је то слобода сине,
крв није вода треба роду бити одан,
а никад роб, боље хаос него гроб,
боље хаос него клопка! Доле Вавилон!
Ово је само почетак заједничке борбе у коју вас позивамо.
Браћо и сестре, у марту и априлу морамо дићи Београд и целу Србију на ноге, јер се свака антинародна власт плашила родољуба на улици. Ако дозволимо да дају „Косову“ столицу у УН погазићемо КОСОВСКИ ЗАВЕТ СВЕТОГ ЦАРА ЛАЗАРА без кога Србија не може опстати и постојати.
Лако је бити родољуб у кафани, за тастатуром на „Фејсбуку“. Треба бити прави патриота, спреман на жртву, да се стане у гард за народ свој и за своју државу.
И на крају да споменем ко организује овај и следеће догађаје у вези опстанка Космета у границама државе Србије. Патриотски концерт 17. фебруара организују Марко, Иван, Огњен, Владимир, Воја, Дејан, Теша, Немања, Дамњан, Бора, Бранко…
Није важно коју политичку партију подржавате. Дођите са националним обележјима и заставама Србије. Да политичари чују глас Србије.
Добро дошли!
23:55 14.02.2018.
Оно што би било најизгледније у очима западних центара моћи јесте да се притиском на Србију издејствује нека врста прихватања формуле две Немачке. Битно је заобићи вето Русије и Кине у Савету безбедности Уједињених нација. То могу да учине само преко Србије, ако би она подлегла притиску и пристала на губитак Косова и Метохије.
Такозвани председник Косова Хашим Тачи очекује да самопроглашено Косово ове године постигне „историјски“ споразум са Србијом. Како је рекао, тај споразум не би морао да значи признање независности, али би Приштини омогућио место у Уједињеним нацијама.
„Договор Косова и Србије за који верујем да ће бити постигнут 2018. године биће историјски свеобухватан споразум који ће резултирати чланством Косова у УН“, прецизирао је Тачи у интервјуу за Ројтерс.
Ишингерова лицемерја
Искусни дипломата Владислав Јовановић за Спутњик најпре подсећа на предлог из Немачке и такозвану Ишингерову формулу — две Немачке, које се међусобно нису признале али су постале чланице Уједињених нација.
То је начин да се избегне форма директног признавања, напомиње Јовановић, а у ствари је подвала која би била учињена према Србији.
„То се покушава преко такозваног свеобухватног обавезујућег правног споразума који, према њиховом очекивању, треба да буде закључен између Србије и њене одметнуте покрајине. То је нешто што постоји као стална опасност јер би у том случају вето Русије и Кине био заобиђен, јер би постојао споразум Београда и Приштине“, указује Јовановић и додаје да је у овом случају тешко веровати да би било која власт из Србије могла да пристане на тако нешто.
Није зрело за националне границе
Друга теоријска могућност коју наводи Јовановић јесте да се инсистирање Запада на јединственом случају Косова замени неким другим прилазом, на пример прилазом о неопходности уређивања Балкана према линији националних граница.
„У том случају би национално питање Србије, Хрватске, Албаније било решавано тако што би укључивало и највећи број њихових грађана који тренутно не живе на њиховим територијама. То је теоријско мишљење које је лансирано из Америке пре неколико месеци од стране неког професора, али није наишло ни на какву реакцију у самој Америци, што значи да, барем у овом тренутку, ако не и уопште, то није зрело“, тумачи Јовановић.
Посматрач без наде
Трећа могућност, према Јовановићевом мишљењу, јесте да Косово тражи статус посматрача у УН, а не пуноправног члана, као што је својевремено имао Ватикан, па онда неки ослободилачки покрети.
Међутим, то решење је далеко од чланства, констатује тај искусни дипломата, може да се гради нада или илузија да ће то једног дана довести до чланства, али не мора увек да се тако заврши.
„Према томе, у овом тренутку оно што би било најизгледније у очима западних центара моћи јесте да се притиском на Србију издејствује нека врста прихватања те формуле две Немачке. Битно је у свему томе заобићи вето Русије и Кине у СБ УН. То могу да учине само преко Србије, ако би она подлегла притиску и пристала на губитак Косова и Метохије“, сугерише Јовановић.
Тако нешто није могуће, нити се може очекивати, сматра саговорник Спутњика, између осталог зато што то подлеже референдуму, а референдум то сигурно не би потврдио.
„Дакле, све је у знаку неизвесности, а Западу се жури јер та црна тачка не може тако дуго да стоји у центру Европе, најуређенијем континенту на свету, и да се мора затворити или да се преформулише цео случај и да се поново преговара са Србијом или да се напусти цела та идеја пошто није остварљива“, тврди Јовановић.
Косово нема моралну вертикалу
Палестина је својевремено добила столицу у УН, а Израел је и даље не признаје. На питање да ли је таква нека варијанта могућа за Косово, односно колико су случајеви Косова и Палестине упоредиви, Јовановић одговара:
„То би онда требало да се одлучи у Генералној скупштини Уједињених нација двотрећинском већином, а Генерална скупштина је јако подељена. С друге стране, популарност Косова као самопроглашене државе је у знаку опадања, а не у знаку пораста јер су се неке земље, додуше тај број није већи у овом тренутку, већ покајале и почеле са повлачењем признања“.
Процес тражења таквог неког статуса у Уједињеним нацијама није охрабриван даљим подршкама Косову као некој независној држави, подвлачи Јовановић, а проблеми који се дешавају широм света могу само да буду додатна упозорења земљама са компактним националним мањинама да буду још обазривије и да се не приклањају ставу да је Косово јединствен случај који се неће понављати у другим земљама.
„Палестина је масовно подржана од стране такозваног трећег света, Покрета несврстаних који су на томе највише радили. Такође, Палестина има дипломатске односе и са низом других земаља. Притом, тај случај је од стране УН признат као отворен, нерешен случај. Палестина и Косово не могу да се изједначе јер Косово нема ту моралну димензију коју има Палестина, с обзиром на све оно што се дешавало у прошлости“, категоричан је Јовановић.
Време не ради за западне центре моћи, већ више ради за Србију, која, према мишљењу овог дипломате, не мора ништа да чини осим да држи до свога права и чека да развој догађаја доведе до сазревања неке друге околности која ће принудити западне центре моћи да измене своје досадашње мишљење и да приђу решавању тог питања на начин који неће бити противан интересима Србије.
Браћо и сестре, пријатељи и саборци, последњи је тренутак да се пробудимо, изађемо на улицу и поведемо борбу за очување Косова и Метохије. Такозвани "унутрашњи дијалог" се одвија ван очију јавности и време је да властодршцима покажемо шта већина мисли.
Издаја неће проћи, нема столице за („Kosova“) у УН! Нисмо се одрекли ЗАВЕТА КНЕЗА ЛАЗАРА и због тога вас све позивамо да у субот 17. фебруара, у 20 часова дођете на Трг Републике, да нас буде што више како бисмо послали јасну поруку међународној заједници, шиптарским сепаратистима, Александру Вучићу, као и свим осталим политичарима – Косово је неотуђив део Србије!
Тог 17. фебруара 2008. године, шиптарски сепаратисти су уз помоћ САД и ЕУ самопрогласили независност. Такође, тог дана су у Београду били масовни протести на којима су Срби показали свој револт према међународној заједници, исказавши љубав према светој косовскометохијској земљи.
Не треба да заборавимо да је тог дана и двадесетогодишњи Зоран Вујовић убијен у америчкој амбасади. Јесте да је противправно упадати и палити стране амбасаде, али некад је и тај вид бунта једини могући начин супростављања западној оружаној сили која је противзаконито окупирала Космет и на власт тамо устоличила шиптарске сепаратисте и њихову мафију.
Тадашњи опозиционари су се клели да се „неће смирити док Косово поново не буду под српском влашћу“, а када су постали власт, режими СПС, ДС и СНС су сваким својим издајничким преговорима и споразумима политички удаљавали Космет од матице Србије.
А само слога може бити пораз врагу,
ако волиш свога брата упути му реч драгу
и моли Христа да нам врата раја отвори,
Боже правде нека те запамте наши злотвори!
Потпору дај да сведочимо веру тврдо!
Неки сањају рај а неки сматрају чудом
то брдо илузија и на врху змија …
лудо окружење, зло и даље клија!
А мисија је да бранимо име Твоје свето,
на наше право на живот желе да ставе вето,
да владају планетом с неба прскају људе,
све што су нам отели нек им проклето буде.
Заборавише сви шта је то слобода,
сине, крв није вода треба роду бити одан,
а никад роб, боље хаос него гроб,
боље хаос него клопка! Доле Вавилон!
Фале нам слога, љубав и дисциплина,
врлине светосавља, Николаја и Јустина.
Губимо слободу да би веру пронашли
уместо у књизи одговоре тражимо у флаши!
Снашли су нас страдање и немање,
свуда око нас вода, грмљавина, севање!
Невоље су метод за национално сазревање
јер су нам поента живота паре, храна и одевање!
Фале дела, нема шта да се преговара,
неправду чине нико за то не одговара.
Много је кукоља у нашем житу,
а и даље трпимо на грбачи такозвану елиту.
Плитку памет истичу у план први,
миротворци, а руке им до лаката у крви!
Гнев мрви, свест нам се изобличава,
још једна душа рикњава чему непотребна питања!
Заборавише сви шта је то слобода сине,
крв није вода треба роду бити одан,
а никад роб, боље хаос него гроб,
боље хаос него клопка! Доле Вавилон!
Ово је само почетак заједничке борбе у коју вас позивамо.
Браћо и сестре, у марту и априлу морамо дићи Београд и целу Србију на ноге, јер се свака антинародна власт плашила родољуба на улици. Ако дозволимо да дају „Косову“ столицу у УН погазићемо КОСОВСКИ ЗАВЕТ СВЕТОГ ЦАРА ЛАЗАРА без кога Србија не може опстати и постојати.
Лако је бити родољуб у кафани, за тастатуром на „Фејсбуку“. Треба бити прави патриота, спреман на жртву, да се стане у гард за народ свој и за своју државу.
И на крају да споменем ко организује овај и следеће догађаје у вези опстанка Космета у границама државе Србије. Патриотски концерт 17. фебруара организују Марко, Иван, Огњен, Владимир, Воја, Дејан, Теша, Немања, Дамњан, Бора, Бранко…
Није важно коју политичку партију подржавате. Дођите са националним обележјима и заставама Србије. Да политичари чују глас Србије.
Добро дошли!