15-02-2018, 03:24 PM
ДА ЛИ ЈЕ ВЕЛИКА АЛБАНИЈА САН или постаје јава?
Неостварени сан сваког Шиптара, који би то заувек и требао остати. Само сан. Ипак, мало фали да престане бити само сан. Већ преко два века идеја Велике Албаније живи и у више наврата, захваљујући окупацији страних сила, што садашњој подмуклој политици, растурању дроге, злочинима и разним другим нељудским активностима, Албанија је успевала да извири преко својих граница. Снага Шиптара се крије у њиховом јединству у циљу.
А њихова слабост је у глупости и брзоплетости. Способни су да остваре понеки циљ, али су неспособни да га задрже, без посредовања страних сила. Њихове тежње не презају, не бирају начине, па је темељ њихове идеје труо и често се урушава. Наизглед, њима увек успева. Успевало им је за време Турака, успевало им је за време Другог светског рата и увек су се урушавали јер никад своје циљеве нису остварили сопственим умећем, већ им је дато из ових или оних разлога. Када су искоришћени, одузето им је. Најбоље су прошли када смо им помогли ми. Прво за време комунистичке владавине, а потом у време издајничке владавине досманлија.
Чини се да је сада најзад све заокружено. Америчка, као и помоћ остатка света нису изостале, Шиптари су у Србији, односно на Косову и Метохији. Буквално су преузели пола Македоније и то је сада њихова држава. Ушли су у Црну Гору и ако Монтенегрини наставе са тренутном политиком, пролазе исто као Македонија. Али, са КиМ, односно са Србијом, неће бити баш тако. Имали смо среће да дочекамо промену односа великих сила, као и њихове унутрашње проблеме, (пр. Шпанија-Каталонија) онда урушавање америчке хегемоније, јачање пријатељске Русије и Кине и виђамо све чешће како је поглед света све хладнији према Албанцима. Не треба нигде срљати.
Најбоља победа је она која се добије без борбе, без крви. Имамо прилику да будемо мудри. Да преговарамо? Хоћемо! Нека време које сада ради за нас тече, док се идеја Велике Албаније не истопи у очима света. Сваки наш кикс на било коју страну, коштао би нас Косова и Метохије и стварања једне велике и непријатељске суседне државе на нашим историјским просторима и просторима других православних народа Балкана. Било да се одабере решење војно или улагивачко признање од стране Србије. Ако будемо одуговлачили довољно, Шиптари ће први погрешити. Одаберимо овај пут памет, уместо крви и пораза. Пустимо Шиптаре да као и увек победе себе, уместо да победе нас, захваљујући нама. Косово и Метохија су били српски. Јесу српски. И остаће српски! Ако им ми не будемо помагали, неће имати толико изгледа на успех.
С друге стране треба радити на томе да се створи савез балканских православних народа који би стао на пут стварању Велике Албаније. У овом моменту и Бугари и Македонци и Грци и Срби па и Монтенегрини, ма колико они мислили да су се извукли, имају само један циљ – а то је заустављање пројекта Велика Албанија. Свима мора да буде јасно да Шиптари сами без наше помоћи, без нашег попуштања, нас православних, иако им помаже запад, неће успети да створе Велику Албанију. Када Шиптари заврше посао у Македонији, а то ће се десити уласком Македоније у НАТО, следеће су на реду Црна Гора и Грчка.
Да ово се деешава пред вашим очима за 70 година ЗА СИГУРНО!
АЛИ ИСТО КАО НЕ ПРИЗНАТЕ СВОЈИХ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА........ТОЛИКО НЕ ПРИЗНАТЕ СВОЈИХ ГРЕШАКА У ИСТОМ ВРЕМЕНА ОКО КиМ.
Рекао бих то болест, да БОЛЕСТ ЉУДИ, ко су свој БОЛЕСТ систематично дали својих грађана.
Е питање је саде колико ЗДРАВИ ЉУДИ ПОСТОЈЕ?
Неостварени сан сваког Шиптара, који би то заувек и требао остати. Само сан. Ипак, мало фали да престане бити само сан. Већ преко два века идеја Велике Албаније живи и у више наврата, захваљујући окупацији страних сила, што садашњој подмуклој политици, растурању дроге, злочинима и разним другим нељудским активностима, Албанија је успевала да извири преко својих граница. Снага Шиптара се крије у њиховом јединству у циљу.
А њихова слабост је у глупости и брзоплетости. Способни су да остваре понеки циљ, али су неспособни да га задрже, без посредовања страних сила. Њихове тежње не презају, не бирају начине, па је темељ њихове идеје труо и често се урушава. Наизглед, њима увек успева. Успевало им је за време Турака, успевало им је за време Другог светског рата и увек су се урушавали јер никад своје циљеве нису остварили сопственим умећем, већ им је дато из ових или оних разлога. Када су искоришћени, одузето им је. Најбоље су прошли када смо им помогли ми. Прво за време комунистичке владавине, а потом у време издајничке владавине досманлија.
Чини се да је сада најзад све заокружено. Америчка, као и помоћ остатка света нису изостале, Шиптари су у Србији, односно на Косову и Метохији. Буквално су преузели пола Македоније и то је сада њихова држава. Ушли су у Црну Гору и ако Монтенегрини наставе са тренутном политиком, пролазе исто као Македонија. Али, са КиМ, односно са Србијом, неће бити баш тако. Имали смо среће да дочекамо промену односа великих сила, као и њихове унутрашње проблеме, (пр. Шпанија-Каталонија) онда урушавање америчке хегемоније, јачање пријатељске Русије и Кине и виђамо све чешће како је поглед света све хладнији према Албанцима. Не треба нигде срљати.
Најбоља победа је она која се добије без борбе, без крви. Имамо прилику да будемо мудри. Да преговарамо? Хоћемо! Нека време које сада ради за нас тече, док се идеја Велике Албаније не истопи у очима света. Сваки наш кикс на било коју страну, коштао би нас Косова и Метохије и стварања једне велике и непријатељске суседне државе на нашим историјским просторима и просторима других православних народа Балкана. Било да се одабере решење војно или улагивачко признање од стране Србије. Ако будемо одуговлачили довољно, Шиптари ће први погрешити. Одаберимо овај пут памет, уместо крви и пораза. Пустимо Шиптаре да као и увек победе себе, уместо да победе нас, захваљујући нама. Косово и Метохија су били српски. Јесу српски. И остаће српски! Ако им ми не будемо помагали, неће имати толико изгледа на успех.
С друге стране треба радити на томе да се створи савез балканских православних народа који би стао на пут стварању Велике Албаније. У овом моменту и Бугари и Македонци и Грци и Срби па и Монтенегрини, ма колико они мислили да су се извукли, имају само један циљ – а то је заустављање пројекта Велика Албанија. Свима мора да буде јасно да Шиптари сами без наше помоћи, без нашег попуштања, нас православних, иако им помаже запад, неће успети да створе Велику Албанију. Када Шиптари заврше посао у Македонији, а то ће се десити уласком Македоније у НАТО, следеће су на реду Црна Гора и Грчка.
Да ово се деешава пред вашим очима за 70 година ЗА СИГУРНО!
АЛИ ИСТО КАО НЕ ПРИЗНАТЕ СВОЈИХ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА........ТОЛИКО НЕ ПРИЗНАТЕ СВОЈИХ ГРЕШАКА У ИСТОМ ВРЕМЕНА ОКО КиМ.
Рекао бих то болест, да БОЛЕСТ ЉУДИ, ко су свој БОЛЕСТ систематично дали својих грађана.
Е питање је саде колико ЗДРАВИ ЉУДИ ПОСТОЈЕ?