25-02-2018, 03:54 AM
СПРЕМА СЕ ИЗДАЈА ДРЖАВЕ: Шиптарима столица у УН, аутономија на чекању за Србе
23:03 24.02.2018.
Европска унија и њен најближи партнер САД захтевају од Србије и Албанаца на Косову да хитно потпишу правно - обавезујући споразум, а званичници српске и шиптарско-окупаторске стране грађане полако припремају на то. Простора за компромис има мало а, како сада ствари стоје, "у игри" су столица у УН за Косово и аутономија и посебан статус за Србе и Српску православну цркву на КиМ.
Чини се да ни српски, ни шиптарски званичници никад нису били толико помирљиви и спремни на компромис као што је то случај у последња два месеца. Председник Србије Александар Вучић недавно је изјавио да је споразум о нормализацији односа са Приштином „поглед у будућност“, као и да постоје различити модалитети тог документа. Он је такође рекао да да ће Србија уколико жели у Европу морати да плати цену, као и да ће свој предлог изнети пред народ.
Од шиптарског председника Хашима Тачија недавно смо први пут чули да није реално у овом тренутку очекивати да Србија призна Косово, али верује да ће већ ове године бити постигнут историјски споразум са Србијом, који „не би морао да значи признање независности, али који би Приштини омогућио место у Уједињеним нацијама“.
Запад ће много да изгуби уколико званични Београд са Приштиномне направе политички споразум. Србија ће стајати на путу ка ЕУ, док су шиптарске власти незадовољне јер их и даље није признало више од 100 држава, међу којима је и пет земаља ЕУ. Уколико све остане како јесте, неће доћи ни до напретка у евроинтеграцијама.
Докле су спемни Београд и Приштина да иду у постизању компромиса? Које су „црвене линије“ за обе стране?
Јањић: Самоуправа за Србе, заштита за манстире СПЦ
Добар познавалац прилика на Косову Душан Јањић сматра да су све приче о аутономијама и поделама „отпале“ још 2001. године када је Србија прихватила да је КиМ статистичка јединица у Еуростату, затим када је прихваћено да се ССП не односи на Косово, и коначно првим Бриселским споразумом из 2013.
– Због свега тога, враћања на старо нема, али постоји оно што је интерес Србије, од којих су неке ствари већ дефинисане – наводи Јањић.
Како каже, интерес би могао да буде да Србија тражи мањинску самоуправу за Србе на Косову, као што је имају и Албанци у осталом делу Србије. Такође, по њему, интерес Србије би био заштита културног наслеђа што се, како каже, налази и у плану Мартија Ахтисарија, а који између осталог предвиђа да је СПЦ искључиви власник своје имовине на Космету, са искључивим дискреционим правом да управља својом имовином и има приступ својим објектима, као и да духовне вође имају право на додатну безбедност, имунитет и друге привилегије.
– То би требало да буде и део споразума између Београда и Приштине, који ће се усвајати Генерална скупштина УН, тако да ће то постати међународона обавеза – објашњава он.
Јањић наводи и да на Косову није урађена реституција, али да би Србија ту могла много да добије. Као интерес Србије, он наводи и „људску, али и тврду безбедност“, која би се односила на сарадњу и када је реч о, рецимо, временским непогодама попут поплава и пожара, али и размену обавештајних података када је, рецимо, реч о криминалу.
– Интерес би могле да буду и административне линије, у смислу да се стабилизује ситуација и да оне буду лаке за прелазак, али рекао бих да ће ово питање бити дуго решавано. Србија ће пре до Косова бити у ЕУ, а ако ово питање не реши, имаће огромне трошкове – прича он и додаје да је важна и сарадња на регионалном развоју, као и енергетска безбедност.
Сурлић: Шриока аутономија, власништво над предузећима
Да би Срби на КиМ могли да добију широку аутономију сматра и Стефан Сурлић, докторанд на ФПН. Он за „Блиц“ наводи да би на томе Србија требало да инсистира, али и на власништву над предузећима на Косову и заштити културне баштине.
– То би покрило и културни и политички и економски аспект живота Срба на КиМ – каже Сурлић.
Стефан СурлићКако наводи, ако би Србија добила Трепчу, Газиводе, Брезовицу, то би било добро за људе који живе на КиМ, јер су ова предузећа витална за њихову егзистенцију у јужној српској покрајини.
– Они би у Србији остали кроз здравствени и образовни систем, тако да би било као да живе у Србији, док би са друге стране Албанци остварили своју државност. Овакво решење чини ми се да би било одрживо – закључује Сурлић и додаје да је Заједница српских општина (ЗСО) уствари само модификација у односу на Ахтисаријев план, као и да и међународна заједница заправо “игра” у оквирима који су одавно постављени.
Албанци: Признање независности или сада или пред улазак у ЕУ
Шиптарски аналитичари са Косова међутим чини се не верују да би власти у Приштини могле толико да изађу у сусрет Београду, као што то мисле саговорници „Блица“ из Београда. Од Србије очекују признање независности јужне покрајине, ако не сад, онда пред сам улазак у УН.
Имер Мушколај, колумниста и активиста цивилног сектора на Косову, наводи за „Блиц“ да би Приштина могла Србима да понуди Заједницу српских општина са извршним овлашћењима, већим него што је то предвиђено Бриселским споразумом.
– То би била нека врста аутономија, која није предвиђена Уставом Косова. Ипак, процес преговора и потписивања споразума треба што пре да се заврши – каже Мушколај.
Он истиче да верује да ће Београд наставити „рат“ против шиптарске независности, али додаје да ће се прва фаза нормализације односа две стране завршити столицом Косова у УН-у.
– У другој фази, односно пред сам улазак Србије у ЕУ, очекујем признање независности – завршава Мушколај.
Извор: Блиц,
Незнам којих су тамо мајстрои у Србии-инфо......али кад понављаш вести, са друге сајтове, ако ти немаш супротне чланке, ти безплатно шириш ту намерну психозије.
ОД ТИТО
ДО МИЛОШЕВИЋ
ДО КОСТУНИЦА
ДО ТАДИЋ
ДО НИКОЛИЋ
ДО ВУЧИЋ
Српски референдум око Косово и Метохије, није никад било, нити широк мисљење Срба!
Што без прекидно овде имаш је један ДИКТАТ У МИСЉЕЊЕ......
Кад се говори од референдум.......ОН ЈЕ ВЕЋИ од гомила необразовани лилипутанаца у Отаџбини, он је заиста већи..... из чистог разлог зашто Срби у диаспори, баш припадају један од најобразованих део Српског света. И оних припадају један непонишљивих део Српство, којих преци нису се предали ЗЛО КОМУНИЗАМ и БЕЗБОЖНОСТИ!
Сва национални интерест Срба је било УКИНИТО, СА КОМУНИЗАМ.......ја овсте невидим да се то овсте изменило!......Стање је боље него је било
НАШ ГЛАС ТИ ЈЕ НАЈЧИСТИЈИ, НАШ ГЛАС ПРЕСТАВИ ЈЕДАН НЕКОБЉЕБЉИВИХ ДЕО СРПСТВА!
Кад Преседник ради супротно УСТАВ, и кад ради супротно национални интересе сопствене државе, онда реч IMPEACHMENT/ОПТУЖБА ЗА ВЕЛЕИЗДАЈУ....СЕ АКТИВИРА?
СТВАР ШТО СЕ ТО НИЈЕ ДЕСИЛО У
УДБИ
У ВОЈЦИ
И МЕЂУ ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ И ГРУПЕ
ГОВОРИ ДА ВИ БУКВАЛНО НИСТЕ У СТАЊЕ ДА РАДИТИ БИЛО ШТА, ЗАШТО СТЕ СВИ ИЗДАЈНИЦИ КАО КОЛЕКТИВ!
А народ је превише глуп, да било што уради!
Борба без краја и конца: Да ли је Космет заиста последња препрека ка ЕУ?
у Политика 24. фебруара 2018. 2 Коментара
Београд – Да ли ће Брисел, ако Србија и потпише правно обавезујуци споразум са Приштином као услов за улазак у ЕУ, из рукава извући неки нови, питање је које је актуелизовао бивши амерички амбасадор у Србији Вилијам Монтгомери, а овдашњу јавност, и то не само скептике, подсетио на бриселску политику „покретних циљева“.
Тај термин, иначе, појавио се у српској јавности када је постало јасно да, оног часа када наша земља савлада неку од „препрека“, из Брисела стиже упозорење да је на видику нова.
Тако је „хашки услов“ висио Србији над главом све док нису испоручени и последњи бегунци од хашке правде, Ратко Младић и Горан Хаџић, да би, готово сутрадан, искрснуло питање Косова и Метохије, до тада готово па непоменуто.
У међувремену се, додуше, појавила још једна „сметња“ пред Србијом у виду Русије, те захтева да Београд усклади своју спољну политику са ЕУ, пре свега по питању санкција Москви. Да ли је, дакле, извор захтева које Србији испоставља ЕУ практично непресушан?
Монтгомери верује да – јесте.
Он је, наиме, на питање Тањуга о томе да се од Србија пре уласка у ЕУ очекује да хармонизује спољну политику са европском, па и када се ради о Русији, указао да многи у ЕУ уопште не желе нове чланице.
„Ако се Србија не приклони, они могу да кажу: „Није спремна за ЕУ“. Или, Србија се приклони и то питање нестаје, а појављује се ново и тако без краја и конца“, каже Монтгомери.
„Услов свих услова“
Сада је „услов свих услова“ за европске интеграције – нормализација односа са Приштином.
Као да та нормализација зависи само Београда, како на то упорно подсећа и председник Александар Вучић, који указује и да се не може говорити о договору ако се при том мисли да једна страна треба да добије све, а друга – ништа.
На то је, бар засад, са Запада стигла равнодушна констатација: нађите креативно дипломатско решење.
Унапред је, међутим, сугерисано да није прихватљив „вишак креативности“, попут идеје о подели Косова, на пример, али је, истовремено, остављено и довољно слободног простора за могућа нова тумачења, условљавања и притиске…
Уосталом, 2025. година – као година која је коначно, на више пута поновљене захтеве председника Вучића да нам се стави у изглед некакав временски рок у којем се Србија види као део Уније – не обавезује превише ЕУ, али оставља доста простора и времена за могуће нове захтеве.
То се не може искључити, поготово на фону више пута последњих месеци поновљеног „објашњења“ да ЕУ у новом таласу проширења неће да понови раније грешке, односно да више „не жели да увози проблеме“.
Шта је следеће?
Неки од услова лако се поново могу извући из пакета билатералних тема, попут проблема разграничења Србије са суседима, што је и наведено у Стратегији за Западни Балкан…
Да ли је, дакле, борба Србије за улазак ЕУ „без краја и конца“?
Ако и јесте, не може се порећи да и сама та борба није усмерена на улазак кроз врата ЕУ, већ је и пут који нас, како каже и српски председник, приближава вредностима европских друштава, квалитетнијем животу и бољитку грађана.
Директор Центра за проучавање глобализације Дејан Милетић за Танјуг каже да Србија не може да одустане од националних интереса, али и да мора да размишља о економском јачању, а ту, како напомиње, ЕУ може да има озбиљну улогу и да нам помогне.
Милетић истовремено сматра да су условљавања Србије на том путу контрапродуктивна.
Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић мисли да није без значаја и тежине чињеница да је Србија заузела кључно место у Стратегији ЕУ.
Она верује да је остварење те Стратегије могуће, и да постоји „реална шанса“ да Србија „крупним корацима“ иде ка пуноправном чланству.
„Да ли ће то бити једноставан процес? Свакако не, али постоји довољан број партнера у ЕУ са којима делимо заједничке интересе и са којима видимо значај те заједничке будуће перспективе“, рекла је Јоксимовић.
Вести, Танјуг
IMPEACHMENT/ОПТУЖБА ЗА ВЕЛЕИЗДАЈУ
23:03 24.02.2018.
Европска унија и њен најближи партнер САД захтевају од Србије и Албанаца на Косову да хитно потпишу правно - обавезујући споразум, а званичници српске и шиптарско-окупаторске стране грађане полако припремају на то. Простора за компромис има мало а, како сада ствари стоје, "у игри" су столица у УН за Косово и аутономија и посебан статус за Србе и Српску православну цркву на КиМ.
Чини се да ни српски, ни шиптарски званичници никад нису били толико помирљиви и спремни на компромис као што је то случај у последња два месеца. Председник Србије Александар Вучић недавно је изјавио да је споразум о нормализацији односа са Приштином „поглед у будућност“, као и да постоје различити модалитети тог документа. Он је такође рекао да да ће Србија уколико жели у Европу морати да плати цену, као и да ће свој предлог изнети пред народ.
Од шиптарског председника Хашима Тачија недавно смо први пут чули да није реално у овом тренутку очекивати да Србија призна Косово, али верује да ће већ ове године бити постигнут историјски споразум са Србијом, који „не би морао да значи признање независности, али који би Приштини омогућио место у Уједињеним нацијама“.
Запад ће много да изгуби уколико званични Београд са Приштиномне направе политички споразум. Србија ће стајати на путу ка ЕУ, док су шиптарске власти незадовољне јер их и даље није признало више од 100 држава, међу којима је и пет земаља ЕУ. Уколико све остане како јесте, неће доћи ни до напретка у евроинтеграцијама.
Докле су спемни Београд и Приштина да иду у постизању компромиса? Које су „црвене линије“ за обе стране?
Јањић: Самоуправа за Србе, заштита за манстире СПЦ
Добар познавалац прилика на Косову Душан Јањић сматра да су све приче о аутономијама и поделама „отпале“ још 2001. године када је Србија прихватила да је КиМ статистичка јединица у Еуростату, затим када је прихваћено да се ССП не односи на Косово, и коначно првим Бриселским споразумом из 2013.
– Због свега тога, враћања на старо нема, али постоји оно што је интерес Србије, од којих су неке ствари већ дефинисане – наводи Јањић.
Како каже, интерес би могао да буде да Србија тражи мањинску самоуправу за Србе на Косову, као што је имају и Албанци у осталом делу Србије. Такође, по њему, интерес Србије би био заштита културног наслеђа што се, како каже, налази и у плану Мартија Ахтисарија, а који између осталог предвиђа да је СПЦ искључиви власник своје имовине на Космету, са искључивим дискреционим правом да управља својом имовином и има приступ својим објектима, као и да духовне вође имају право на додатну безбедност, имунитет и друге привилегије.
– То би требало да буде и део споразума између Београда и Приштине, који ће се усвајати Генерална скупштина УН, тако да ће то постати међународона обавеза – објашњава он.
Јањић наводи и да на Косову није урађена реституција, али да би Србија ту могла много да добије. Као интерес Србије, он наводи и „људску, али и тврду безбедност“, која би се односила на сарадњу и када је реч о, рецимо, временским непогодама попут поплава и пожара, али и размену обавештајних података када је, рецимо, реч о криминалу.
– Интерес би могле да буду и административне линије, у смислу да се стабилизује ситуација и да оне буду лаке за прелазак, али рекао бих да ће ово питање бити дуго решавано. Србија ће пре до Косова бити у ЕУ, а ако ово питање не реши, имаће огромне трошкове – прича он и додаје да је важна и сарадња на регионалном развоју, као и енергетска безбедност.
Сурлић: Шриока аутономија, власништво над предузећима
Да би Срби на КиМ могли да добију широку аутономију сматра и Стефан Сурлић, докторанд на ФПН. Он за „Блиц“ наводи да би на томе Србија требало да инсистира, али и на власништву над предузећима на Косову и заштити културне баштине.
– То би покрило и културни и политички и економски аспект живота Срба на КиМ – каже Сурлић.
Стефан СурлићКако наводи, ако би Србија добила Трепчу, Газиводе, Брезовицу, то би било добро за људе који живе на КиМ, јер су ова предузећа витална за њихову егзистенцију у јужној српској покрајини.
– Они би у Србији остали кроз здравствени и образовни систем, тако да би било као да живе у Србији, док би са друге стране Албанци остварили своју државност. Овакво решење чини ми се да би било одрживо – закључује Сурлић и додаје да је Заједница српских општина (ЗСО) уствари само модификација у односу на Ахтисаријев план, као и да и међународна заједница заправо “игра” у оквирима који су одавно постављени.
Албанци: Признање независности или сада или пред улазак у ЕУ
Шиптарски аналитичари са Косова међутим чини се не верују да би власти у Приштини могле толико да изађу у сусрет Београду, као што то мисле саговорници „Блица“ из Београда. Од Србије очекују признање независности јужне покрајине, ако не сад, онда пред сам улазак у УН.
Имер Мушколај, колумниста и активиста цивилног сектора на Косову, наводи за „Блиц“ да би Приштина могла Србима да понуди Заједницу српских општина са извршним овлашћењима, већим него што је то предвиђено Бриселским споразумом.
– То би била нека врста аутономија, која није предвиђена Уставом Косова. Ипак, процес преговора и потписивања споразума треба што пре да се заврши – каже Мушколај.
Он истиче да верује да ће Београд наставити „рат“ против шиптарске независности, али додаје да ће се прва фаза нормализације односа две стране завршити столицом Косова у УН-у.
– У другој фази, односно пред сам улазак Србије у ЕУ, очекујем признање независности – завршава Мушколај.
Извор: Блиц,
Незнам којих су тамо мајстрои у Србии-инфо......али кад понављаш вести, са друге сајтове, ако ти немаш супротне чланке, ти безплатно шириш ту намерну психозије.
ОД ТИТО
ДО МИЛОШЕВИЋ
ДО КОСТУНИЦА
ДО ТАДИЋ
ДО НИКОЛИЋ
ДО ВУЧИЋ
Српски референдум око Косово и Метохије, није никад било, нити широк мисљење Срба!
Што без прекидно овде имаш је један ДИКТАТ У МИСЉЕЊЕ......
Кад се говори од референдум.......ОН ЈЕ ВЕЋИ од гомила необразовани лилипутанаца у Отаџбини, он је заиста већи..... из чистог разлог зашто Срби у диаспори, баш припадају један од најобразованих део Српског света. И оних припадају један непонишљивих део Српство, којих преци нису се предали ЗЛО КОМУНИЗАМ и БЕЗБОЖНОСТИ!
Сва национални интерест Срба је било УКИНИТО, СА КОМУНИЗАМ.......ја овсте невидим да се то овсте изменило!......Стање је боље него је било
НАШ ГЛАС ТИ ЈЕ НАЈЧИСТИЈИ, НАШ ГЛАС ПРЕСТАВИ ЈЕДАН НЕКОБЉЕБЉИВИХ ДЕО СРПСТВА!
Кад Преседник ради супротно УСТАВ, и кад ради супротно национални интересе сопствене државе, онда реч IMPEACHMENT/ОПТУЖБА ЗА ВЕЛЕИЗДАЈУ....СЕ АКТИВИРА?
СТВАР ШТО СЕ ТО НИЈЕ ДЕСИЛО У
УДБИ
У ВОЈЦИ
И МЕЂУ ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ И ГРУПЕ
ГОВОРИ ДА ВИ БУКВАЛНО НИСТЕ У СТАЊЕ ДА РАДИТИ БИЛО ШТА, ЗАШТО СТЕ СВИ ИЗДАЈНИЦИ КАО КОЛЕКТИВ!
А народ је превише глуп, да било што уради!
Борба без краја и конца: Да ли је Космет заиста последња препрека ка ЕУ?
у Политика 24. фебруара 2018. 2 Коментара
Београд – Да ли ће Брисел, ако Србија и потпише правно обавезујуци споразум са Приштином као услов за улазак у ЕУ, из рукава извући неки нови, питање је које је актуелизовао бивши амерички амбасадор у Србији Вилијам Монтгомери, а овдашњу јавност, и то не само скептике, подсетио на бриселску политику „покретних циљева“.
Тај термин, иначе, појавио се у српској јавности када је постало јасно да, оног часа када наша земља савлада неку од „препрека“, из Брисела стиже упозорење да је на видику нова.
Тако је „хашки услов“ висио Србији над главом све док нису испоручени и последњи бегунци од хашке правде, Ратко Младић и Горан Хаџић, да би, готово сутрадан, искрснуло питање Косова и Метохије, до тада готово па непоменуто.
У међувремену се, додуше, појавила још једна „сметња“ пред Србијом у виду Русије, те захтева да Београд усклади своју спољну политику са ЕУ, пре свега по питању санкција Москви. Да ли је, дакле, извор захтева које Србији испоставља ЕУ практично непресушан?
Монтгомери верује да – јесте.
Он је, наиме, на питање Тањуга о томе да се од Србија пре уласка у ЕУ очекује да хармонизује спољну политику са европском, па и када се ради о Русији, указао да многи у ЕУ уопште не желе нове чланице.
„Ако се Србија не приклони, они могу да кажу: „Није спремна за ЕУ“. Или, Србија се приклони и то питање нестаје, а појављује се ново и тако без краја и конца“, каже Монтгомери.
„Услов свих услова“
Сада је „услов свих услова“ за европске интеграције – нормализација односа са Приштином.
Као да та нормализација зависи само Београда, како на то упорно подсећа и председник Александар Вучић, који указује и да се не може говорити о договору ако се при том мисли да једна страна треба да добије све, а друга – ништа.
На то је, бар засад, са Запада стигла равнодушна констатација: нађите креативно дипломатско решење.
Унапред је, међутим, сугерисано да није прихватљив „вишак креативности“, попут идеје о подели Косова, на пример, али је, истовремено, остављено и довољно слободног простора за могућа нова тумачења, условљавања и притиске…
Уосталом, 2025. година – као година која је коначно, на више пута поновљене захтеве председника Вучића да нам се стави у изглед некакав временски рок у којем се Србија види као део Уније – не обавезује превише ЕУ, али оставља доста простора и времена за могуће нове захтеве.
То се не може искључити, поготово на фону више пута последњих месеци поновљеног „објашњења“ да ЕУ у новом таласу проширења неће да понови раније грешке, односно да више „не жели да увози проблеме“.
Шта је следеће?
Неки од услова лако се поново могу извући из пакета билатералних тема, попут проблема разграничења Србије са суседима, што је и наведено у Стратегији за Западни Балкан…
Да ли је, дакле, борба Србије за улазак ЕУ „без краја и конца“?
Ако и јесте, не може се порећи да и сама та борба није усмерена на улазак кроз врата ЕУ, већ је и пут који нас, како каже и српски председник, приближава вредностима европских друштава, квалитетнијем животу и бољитку грађана.
Директор Центра за проучавање глобализације Дејан Милетић за Танјуг каже да Србија не може да одустане од националних интереса, али и да мора да размишља о економском јачању, а ту, како напомиње, ЕУ може да има озбиљну улогу и да нам помогне.
Милетић истовремено сматра да су условљавања Србије на том путу контрапродуктивна.
Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић мисли да није без значаја и тежине чињеница да је Србија заузела кључно место у Стратегији ЕУ.
Она верује да је остварење те Стратегије могуће, и да постоји „реална шанса“ да Србија „крупним корацима“ иде ка пуноправном чланству.
„Да ли ће то бити једноставан процес? Свакако не, али постоји довољан број партнера у ЕУ са којима делимо заједничке интересе и са којима видимо значај те заједничке будуће перспективе“, рекла је Јоксимовић.
Вести, Танјуг
IMPEACHMENT/ОПТУЖБА ЗА ВЕЛЕИЗДАЈУ