15-03-2018, 12:22 PM
Москва против формирања војске Косова © Sputnik/ Vladimir Vyatkin
РУСИЈА
11:12 15.03.2018Преузмите краћи линк 0 20
Стварање оружаних снага Косова додатно би заоштрило ионако напету ситуацију, оценила је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова, коментаришући тврдњу помоћника америчког државног секретара Веса Мичела да Приштина има право да формира сопствене оружане снаге и да нико нема право вета на развој таквих структура.
Припадници тероритичке организације ОВК испред споменика Адема Јашарија
© AP PHOTO/ VISAR KRYEZIU
Ужурбана црна операција: Шта се крије иза захтева који је Мичел донео у Београд
„Формирање Косова, начин на који је то урађено и циљеви који су постављани када је Србија распарчавана и када је одвојен део територије једне суверене државе, начин на који је на информативном и политичком плану јачана та нова формација, као и све до чега је то довело представља додатни и веома озбиљан фактор нестабилности на европском континенту“, рекла је Захарова, подсетивши да је Русија такав став износила више пута.
Како је истакла, нема никакве сумње да стварање оружаних снага „формације која се ни на који начин није приближила државној структури“ још више заоштрава ионако напету ситуацију.
Мичел је током недавне посете Приштини и Београду рекао да Косово има право да формира професионалне снаге које ће се бавити безбедношћу, и да то не би била никаква претња Србији и Србима.
„Косово има право да формира професионалне снаге које би се бавиле безбедношћу и које би укључиле и косовске Србе, и нико нема право да забрани Косову да развија такве структуре“, рекао је Мичел.
Снажан притисак: САД тражи да Србија пусти Косово у две важне светске организације
Мира Канкараш Тркља
3167
У овом тренутку снажан притисак за пријем Косова у Унеско и друге међународне организације долази готово искључиво од САД и појединих држава ЕУ. То су оне које су 1999. године у највећој мери биле укључене у насилно стварање такозване државе Косово и које једноставно не могу да дозволе пораз на том плану.
Приштина, по свему судећи, мења приступ питању њених кандидатура за чланство у Унеску и Интерполу, у нади да ће прекинути низ неуспешних покушаја пријема у те међународне организације.
Саветник косовског премијера Халил Матоши најавио је да ће Приштина ове године сигурно поднети захтев за пријем у Интерпол, а спремна је и за кандидатуру за пријем у Унеско.
За Интерпол су, како је оценио, већ спремни што се тиче испуњења неопходних техничких критеријума. Када је у питању Унеско, два закона, о културном наслеђу и о вероисповестима, која су услов за то, упућена су косовској скупштини на разматрање.
Припреме за подношење захтева за чланство су, као никад пре, почели знатно раније, с обзиром на то да ће наредно заседање Генералне скупштине Унеска, која о томе одлучује, бити одржано тек крајем 2019. године.
Застава тзв. Косова
© AP PHOTO/ // /VISAR KRYEZIU
Косово жели у Интерпол и Унеско
На шта упућује најава тих раних радова Приштине, у односу на досадашњу праксу која није дала резултате?
Коментаришући те најаве амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић за Спутњик каже да се могао очекивати тај сигнал да се у Приштини креће систематичније и плански у припреме за подношење захтева за чланство у Унеску идуће године.
„Један неуспешан покушај и потом одустајање од подношења захтева, у ситуацији у којој су државе Унеска заморене политизацијом организације, свакако је добар разлог да Приштина више ради на дипломатском плану“, каже наш амбасадор.
Он је напоменуо да само подношење захтева треба очекивати тек у наредној години, с обзиром на то како Унеско функционише и да ће тек крајем 2019. заседати Генерална конференција Унеска која одлучује о захтеву за чланство.
Оценио је, међутим, да ове припреме за подношење захтева, које најављује Приштина, с обзиром на то како сада стоје шансе Косова за пријем у Унеско, нису преурањене. Крајем прошле године, када захтев за чланство није ни поднет, схваћено је да ситуација и атмосфера у Унеску, а и шире у међународној заједници, није таква да Косово има велике шансе да буде примљено у ту организацију.
„Мислим да су те шансе сада мање него што су биле 2015. године када је захтев Приштине одбијен уз тесан резултат. То потврђују и неки косовски политичари, нарочито из претходне власти, који указују да сигнали који стижу из међународне заједнице нису добри и не обећавају много“, указао је Танасковић.
На питање да ли се клима нових дешавања, попут оних у Шпанији у односу на Каталонију и све чешћи гласови политичара из неких земаља о преурањеном признању Косова, осећа међу дипломатама у седишту Унеска у Паризу, саговорник Спутњика одговара:
„Наравно. Не само да се осећа, него је настављен тренд који је 2015. резултирао неизгласавањем пријема Косова у Унеско, а прошле године неподношењем нове приштинске апликације за чланство. То се нарочито види у чињеници да се готово све државе декларативно изјашњавају против политизације Унеска, која умногоме отежава његово посвећивање основном мандату који је у домену образовања, науке и културе“, објашњава Танасковић.
Амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић
© SPUTNIK/ РАДОЈЕ ПАНТОВИЋ
Танасковић: Ако Приштина обнови захтев за Унеско, спремни смо
„У овом тренутку снажан притисак за пријем Косова у Унеско и у друге међународне организације долази готово искључиво од САД и појединих држава ЕУ. То су оне које су 1999. године у највећој мери биле укључене у насилно стварање такозване државе Косово и које једноставно не могу да дозволе пораз на том плану. Они желе да се тај посао, како они кажу, заврши, упркос свим другим реалностима у међународним односима“, оценио је амбасадор Србије у Унеску.
Он напомиње да никако не треба поједностављено закључивати како је ситуација изузетно повољна по Србију, али и сматра да тренутно ствари не стоје нарочито повољно по питању захтева за пријем Косова, поготово у Унеску.
Косовска дипломатија, како напомиње Танасковић, не може бити задовољна јер они теже том броју од 130 држава које признају независност Косова што би им отворило пут ка међународним организацијама, пре свега УН, а од тога су веома далеко.
После низа неуспеха у кандидовању за чланство у Интерполу, Косово ће, према оцени Марка Ницовића, члана Светске асоцијације шефова полиције, покушати да искористи деловање америчке лобистичке групе која је још јака у тој међународној полицијској организацији.
Према његовој оцени, Албанци немају нарочиту подршку естаблишмента те међународне полицијске организације.
„Али не треба потценити амерички утицај у свим тим полицијским структурама многих земаља света. Американци често тргују и уцењују техничком помоћи полицијама појединих земљама ако буду гласали за пријем Косова у Интерпол“, каже он за Спутњик.
Објашњавајући како ради амерички лоби, он указује да је за одлучивање о чланству у Интерполу потребна већина од броја присутних на Генералној скупштини која заседа сваке године у септембру. Они ће противнике пријема Косова анимирати, звати их на разне састанке, ручкове, вечере, излете, да не буду присутни када се буде одлучивало. То је њихова тактика коју ће и у овом случају покушати, сматра Ницовић.
Према његовом мишљењу, у разговору српских званичника са функционером Стејт департмента Весом Мичелом, који је посетио и Београд у оквиру балканске турнеје, сигурно је било речи и о томе да Србија не блокира пријем Косова у било коју међународну организацију, од УН па надаље, укључујући и Интерпол.
Зграда Интерпола у Сингапуру
© AFP 2018/ ROSLAN RAHMAN
Још један фијаско Приштине: Интерпол је пусти сан
А лобирање за пријем Косова у Интерпол је, каже, почело одмах након прошлог скупа у септембру у Пекингу. Он сматра да српска дипломатија у контакту са представницима јаких држава, али и са полицијским организацијама широм света, треба да излобира против пријема Косова у Интерпол.
За чланство у Интерполу Приштина је први пут аплицирала у августу 2010. године, дакле само непун месец дана уочи заседања Генералне скупштине, вероватно мислећи да је то готова ствар, с обзиром на подршку Америке, њиховог главног покровитеља.
И ништа од тога није било, као ни од наредне апликације која је уследила тек априла 2015. године. Идуће, 2016. године њихов захтев није стављени ни на дневни ред, а 2017. године премијер Рамуш Харадинај је уочи заседања Генералне скупштине Интерпола повукао кандидатуру, јер је оцењено да она нема довољну подршку.
Ни са Унеском нису били боље среће. Пошто су, захваљујући великој и дуготрајној дипломатској активности Србије, у новембру 2015. године остали без довољно гласова на заседању Генералне скупштине те организације УН, која заседа сваке друге године, прошле године нису ни аплицирали. То су им, с обзиром на однос снага на међународној сцени, сугерисали њихови политички пријатељи из света.
РУСИЈА
11:12 15.03.2018Преузмите краћи линк 0 20
Стварање оружаних снага Косова додатно би заоштрило ионако напету ситуацију, оценила је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова, коментаришући тврдњу помоћника америчког државног секретара Веса Мичела да Приштина има право да формира сопствене оружане снаге и да нико нема право вета на развој таквих структура.
Припадници тероритичке организације ОВК испред споменика Адема Јашарија
© AP PHOTO/ VISAR KRYEZIU
Ужурбана црна операција: Шта се крије иза захтева који је Мичел донео у Београд
„Формирање Косова, начин на који је то урађено и циљеви који су постављани када је Србија распарчавана и када је одвојен део територије једне суверене државе, начин на који је на информативном и политичком плану јачана та нова формација, као и све до чега је то довело представља додатни и веома озбиљан фактор нестабилности на европском континенту“, рекла је Захарова, подсетивши да је Русија такав став износила више пута.
Како је истакла, нема никакве сумње да стварање оружаних снага „формације која се ни на који начин није приближила државној структури“ још више заоштрава ионако напету ситуацију.
Мичел је током недавне посете Приштини и Београду рекао да Косово има право да формира професионалне снаге које ће се бавити безбедношћу, и да то не би била никаква претња Србији и Србима.
„Косово има право да формира професионалне снаге које би се бавиле безбедношћу и које би укључиле и косовске Србе, и нико нема право да забрани Косову да развија такве структуре“, рекао је Мичел.
Снажан притисак: САД тражи да Србија пусти Косово у две важне светске организације
Мира Канкараш Тркља
3167
У овом тренутку снажан притисак за пријем Косова у Унеско и друге међународне организације долази готово искључиво од САД и појединих држава ЕУ. То су оне које су 1999. године у највећој мери биле укључене у насилно стварање такозване државе Косово и које једноставно не могу да дозволе пораз на том плану.
Приштина, по свему судећи, мења приступ питању њених кандидатура за чланство у Унеску и Интерполу, у нади да ће прекинути низ неуспешних покушаја пријема у те међународне организације.
Саветник косовског премијера Халил Матоши најавио је да ће Приштина ове године сигурно поднети захтев за пријем у Интерпол, а спремна је и за кандидатуру за пријем у Унеско.
За Интерпол су, како је оценио, већ спремни што се тиче испуњења неопходних техничких критеријума. Када је у питању Унеско, два закона, о културном наслеђу и о вероисповестима, која су услов за то, упућена су косовској скупштини на разматрање.
Припреме за подношење захтева за чланство су, као никад пре, почели знатно раније, с обзиром на то да ће наредно заседање Генералне скупштине Унеска, која о томе одлучује, бити одржано тек крајем 2019. године.
Застава тзв. Косова
© AP PHOTO/ // /VISAR KRYEZIU
Косово жели у Интерпол и Унеско
На шта упућује најава тих раних радова Приштине, у односу на досадашњу праксу која није дала резултате?
Коментаришући те најаве амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић за Спутњик каже да се могао очекивати тај сигнал да се у Приштини креће систематичније и плански у припреме за подношење захтева за чланство у Унеску идуће године.
„Један неуспешан покушај и потом одустајање од подношења захтева, у ситуацији у којој су државе Унеска заморене политизацијом организације, свакако је добар разлог да Приштина више ради на дипломатском плану“, каже наш амбасадор.
Он је напоменуо да само подношење захтева треба очекивати тек у наредној години, с обзиром на то како Унеско функционише и да ће тек крајем 2019. заседати Генерална конференција Унеска која одлучује о захтеву за чланство.
Оценио је, међутим, да ове припреме за подношење захтева, које најављује Приштина, с обзиром на то како сада стоје шансе Косова за пријем у Унеско, нису преурањене. Крајем прошле године, када захтев за чланство није ни поднет, схваћено је да ситуација и атмосфера у Унеску, а и шире у међународној заједници, није таква да Косово има велике шансе да буде примљено у ту организацију.
„Мислим да су те шансе сада мање него што су биле 2015. године када је захтев Приштине одбијен уз тесан резултат. То потврђују и неки косовски политичари, нарочито из претходне власти, који указују да сигнали који стижу из међународне заједнице нису добри и не обећавају много“, указао је Танасковић.
На питање да ли се клима нових дешавања, попут оних у Шпанији у односу на Каталонију и све чешћи гласови политичара из неких земаља о преурањеном признању Косова, осећа међу дипломатама у седишту Унеска у Паризу, саговорник Спутњика одговара:
„Наравно. Не само да се осећа, него је настављен тренд који је 2015. резултирао неизгласавањем пријема Косова у Унеско, а прошле године неподношењем нове приштинске апликације за чланство. То се нарочито види у чињеници да се готово све државе декларативно изјашњавају против политизације Унеска, која умногоме отежава његово посвећивање основном мандату који је у домену образовања, науке и културе“, објашњава Танасковић.
Амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић
© SPUTNIK/ РАДОЈЕ ПАНТОВИЋ
Танасковић: Ако Приштина обнови захтев за Унеско, спремни смо
„У овом тренутку снажан притисак за пријем Косова у Унеско и у друге међународне организације долази готово искључиво од САД и појединих држава ЕУ. То су оне које су 1999. године у највећој мери биле укључене у насилно стварање такозване државе Косово и које једноставно не могу да дозволе пораз на том плану. Они желе да се тај посао, како они кажу, заврши, упркос свим другим реалностима у међународним односима“, оценио је амбасадор Србије у Унеску.
Он напомиње да никако не треба поједностављено закључивати како је ситуација изузетно повољна по Србију, али и сматра да тренутно ствари не стоје нарочито повољно по питању захтева за пријем Косова, поготово у Унеску.
Косовска дипломатија, како напомиње Танасковић, не може бити задовољна јер они теже том броју од 130 држава које признају независност Косова што би им отворило пут ка међународним организацијама, пре свега УН, а од тога су веома далеко.
После низа неуспеха у кандидовању за чланство у Интерполу, Косово ће, према оцени Марка Ницовића, члана Светске асоцијације шефова полиције, покушати да искористи деловање америчке лобистичке групе која је још јака у тој међународној полицијској организацији.
Према његовој оцени, Албанци немају нарочиту подршку естаблишмента те међународне полицијске организације.
„Али не треба потценити амерички утицај у свим тим полицијским структурама многих земаља света. Американци често тргују и уцењују техничком помоћи полицијама појединих земљама ако буду гласали за пријем Косова у Интерпол“, каже он за Спутњик.
Објашњавајући како ради амерички лоби, он указује да је за одлучивање о чланству у Интерполу потребна већина од броја присутних на Генералној скупштини која заседа сваке године у септембру. Они ће противнике пријема Косова анимирати, звати их на разне састанке, ручкове, вечере, излете, да не буду присутни када се буде одлучивало. То је њихова тактика коју ће и у овом случају покушати, сматра Ницовић.
Према његовом мишљењу, у разговору српских званичника са функционером Стејт департмента Весом Мичелом, који је посетио и Београд у оквиру балканске турнеје, сигурно је било речи и о томе да Србија не блокира пријем Косова у било коју међународну организацију, од УН па надаље, укључујући и Интерпол.
Зграда Интерпола у Сингапуру
© AFP 2018/ ROSLAN RAHMAN
Још један фијаско Приштине: Интерпол је пусти сан
А лобирање за пријем Косова у Интерпол је, каже, почело одмах након прошлог скупа у септембру у Пекингу. Он сматра да српска дипломатија у контакту са представницима јаких држава, али и са полицијским организацијама широм света, треба да излобира против пријема Косова у Интерпол.
За чланство у Интерполу Приштина је први пут аплицирала у августу 2010. године, дакле само непун месец дана уочи заседања Генералне скупштине, вероватно мислећи да је то готова ствар, с обзиром на подршку Америке, њиховог главног покровитеља.
И ништа од тога није било, као ни од наредне апликације која је уследила тек априла 2015. године. Идуће, 2016. године њихов захтев није стављени ни на дневни ред, а 2017. године премијер Рамуш Харадинај је уочи заседања Генералне скупштине Интерпола повукао кандидатуру, јер је оцењено да она нема довољну подршку.
Ни са Унеском нису били боље среће. Пошто су, захваљујући великој и дуготрајној дипломатској активности Србије, у новембру 2015. године остали без довољно гласова на заседању Генералне скупштине те организације УН, која заседа сваке друге године, прошле године нису ни аплицирали. То су им, с обзиром на однос снага на међународној сцени, сугерисали њихови политички пријатељи из света.